Nutricionista Harli Pasternak putovao je po svetu kako bi saznao koje su to najzdravije dijete i shvatio šta im je zajedničko.
Tradicionalna mediteranska dijeta pristuna je u Grčkoj, Italiji i Španiji, a podrazumeva unos sezonskog voća i povrća, integralnih žitarica, mahunarki, maslinovog ulja. Riba, piletina i crveno vino se umereno konzumiraju. Istraživači proučavaju pozitivne efekte ove dijete još od sedamdesetih godina prošlog veka i do sada su utvrdili da konzumiranje maslinovog ulja zaista pomaže u skidanju kilograma i smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Nordijska dijeta Stručnjaci su napravili ovaj režim ishrane koji podrazumeva 35 odsto manji unos mesa od prosečne danske dijete, kao i veći unos žitarica i 75 odsto veći unos organskih proizvoda. Dosta je slična mediteranskoj dijeti - naglasak je na unosu integralnih žitarica, voća, povrća, jaja, morske hrane, dok meso, mlečne proizvode, slatkiše i alkohol treba izbegavati. Razlika je u tome što ova dijeta, umesto korišćenja maslinovog ulja, podrazumeva korišćenje ulja napravljenog od uljane repice. Nedavno sprovedene studije su pokazale da nordijska dijeta utiče na naslage masti u predelu stomaka i "isključuju" gene koji su odgovorni za zapaljenja, na taj način štiteći organizam. Okinava dijeta Režim ishrane ove dijete podrazumeva konzumiranje niskokaloričnih namirnica - dosta voća i povrća, dok se meso, žitarice, šećer, sok i mlečni proizvodi jedu te ponekad. Studije su pokazale da ljudi koji su se pridržavali ovog režima ishrane duže žive i sporije stare, a u prilog tome govori i podatak da na ovom japanskom ostrvu živi najveći broj stogodišnjaka. Azijska dijeta Akcenat je na pirinču i žitaricama, voću, povrću i mahunarkama. Svakodnevno konzumiranje ribe je stvar izbora, dok jaja i piletinu treba jesti nedeljno. Prema ovom režimu ishrane, crveno meso trebalo bi jesti najčešće jednom mesečno, a slatkiše sedmično. Studije sprovedene u azijskim zemljama pokazale su da tamošnji stanovnici imaju manju stopu gojaznosti, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti u odnosu na ostale zemlje. "Francuski paradoks" Kada je reč o načinu ishrane u Francuskoj, naučnicima stvari nisu baš najjasnije. Naime, Francuzi imaju prilično nisku stopu gojaznosti i dug životni vek, uprkos jakoj hrani koju jedu. Namirnice koje se uobičajeno jedu su jogurt, puter, hleb, sir i čokolada. Naučnici smatraju da "francuski paradoks" više ima veze sa načinom života nego sa hranom koju Francuzi jedu - njihove porcije hrane su male, jedu sporo. Sa druge strane, pojedini stručnjaci tvrde da umerena konzumacija vina i sira ima izuzetno važno ulogu u činjenici da Francuzi imaju dug životni vek. Prema zaključcima do kojima je nutricionista Harli Pasternak došao, zajedničko najzdravijim dijetama na svetu je to što podrazumevaju konzumiranje sezonskih namirnica. Takođe, ono što je primetio je da kulture u kojima se poštuju ovi režimi ishrane, obroke vide kao neku vrstu rituala, odnosno jedu isključivo za stolom, polako, nasuprot kulturama gde se obroci jedu "s nogu", na brzinu.