Mame bi trebalo da "odstupe" i puste očeve svoje dece da učestvuju u njihovom odgajanju, naročito ako su ta deca - dečaci.
U svojoj novoj knjizi "Smireniji, lakši, srećniji dečaci", ona kaže da su previše posesivne majke koje ne dozvoljavaju svojim partnerima da učestvuju u odgajanju sinova manje-više najgore što dete može da snađe. Za oblikovanje dečaka u snažne ličnosti, dobro prilagođene društvu uloga mnogo je važniji očev uticaj, ali, majkama je često teško da se povuku i puste muškarca da preuzme kontrolu. "Bez snažne očinske figure (a ta uloga nije rezervisana isključivo za biloškog oca deteta, to može biti i očuh ili deda), dečaci se kasnije bore da se sa emocijama nose na konstruktivan način, teško im je da 'kontrolišu' svoju fizičku snagu i da nauče da poštuju sebe, ali i druge", kaže Nortonova za "Dejli mejl". Zbog toga je neophodno da žena nađe način da muškarcu omogući da sa sinom izgradi odnos, bez uplitanja, sugestija, savetovanja i zvocanja. "Dečak neće imati poštovanja prema majci ako ona sve vreme šefuje njegovom ocu, kritikuje ga i izdaje naređenja", kaže ona. Kad tata mališu obuče u "pogrešnu" odeću ili ne zakopča koje dugme, kad se "bore" jastucima i dižu kuću na glavu - pustite ih. Niko nije propao ako je gricnuo keks pre doručka… Niko od nas nije savršen, ni supermama ne radi sve kako treba i na jedini mogući ispravan način sve vreme. Naravno, mama je ta koja se brine da postoji rutina koja je deci neophodna, koja sve drži pod kontrolom i zahvaljujući kojoj, uglavnom, kuća funkcioniše, ali - opustite se ponekad. Dakle, i kad celim bićem želite da vrisnete "NE" - pustite ih. Fleke se peru, mrvice od doručka se pokupe, igračke se sklone, kuća se sredi… ali sećanje na subote ujutru sa dobro raspoloženim tatom i mamom koji se ljube usput, u prolazu, koji se vole, smeju i raduju i jedno drugom i svom detetu, klincima ostaje dragoceno "sigurno mesto" za ceo život.