Vekovima pre nego što je 1928. godine otkriven penicilin, ljudi su u borbi protiv infekcija i bolesti koristili prirodne lekove, a njihovu efikasnost potvrdila je i nauka.
Evo liste najjačih prirodnih antibiotika:
Špargle
Špargle sadrže lekovite sastojke koji povećavaju broj i aktivnost belih krvnih zrnaca, i pomažu u borbi protiv mnogih sojeva bakterija, uključujući i ešerihiju koli i zlatni stafilokok.
Bosiljak
Lišće i seme ove aromatične biljke, koja je na Zapad stigla iz Indije pre više od 2.000 godina, imaju antibakterijsko dejstvo. Koristite ga u pripremi hrane, kao začin, a na površinske rane slobodno stavite etarsko ulje bosiljka.
Uva
Ova biljka raste u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, a sadrži jedinjenja koja organizmu pomažu da se izbori sa urinarnim i crevnim infekcijama. Najčešće se koristi u formi čaja (u koji ni slučajno ne sme da se dodaje šećer) ili kapsula.
Borovnice
Ove male bobice sadrže jedinjenja koja se suprotstavljaju ešerihiji koli. Tanin iz borovnica inhibira razvoj bakterija i sprečava ih da se lepe za ćelije koje oblažu urinarni trakt. Najviša koncentracija tanina nalazi se u (prirodnom) soku od borovnice.
Višnje
Sok od višnje sprečava aktivnost bakterija koje dovode do stvaranja zubnog plaka, tako da je konzumiranje ovog napitka dobra prevencija bolesti desni.
Brusnice
Poreklom iz Severne Amerike, ove bobice sadrže jedinjenja koja sprečavaju ešerihiju koli da se zadržava u urinarnom traktu. U borbi protiv urinarnih infekcija najefikasniji je čaj ili nerazblaženi (prirodni) sok od brusnice.
Ehinacea
Lekovita svojstva ehinacee prvi su počeli da koriste severnoamerički Indijanci. Ovaj ljubičasti cvetić stimuliše naš imuni sistem i bela krvna zrnca, tako da se organizam efikasnije bori protiv infekcije. Najčešće se koristi u formi tinkture ili kapsula.
Eukaliptus
Mirisni listovi ovog drveta čestog u Australiji bogati su eukaliptolom, koji ima izraženo antibakterijsko delovanje. Najčešće se koristi u formi tinktura koje se upotrebljavaju za inhalacije kod respiratornih infekcija, ili se nanosi spolja, na rane, sa ciljem sprečavanja infekcije.
Beli luk
Bogat alicinom, koji ima snažno antibakterijsko delovanje, beli luk se još od antičkih vremena koristi za sprečavanje sepse. Deluje "spolja" i "iznutra", uništava bakterije, podiže imunitet i čisti organizam od toksina. Koristi se svež, ali je i čest sastojak mnogih recepata gotovo svih svetskih kuhinja. Ako vam smeta miris, na raspolaganju su vam i kapsule.
Zeleni čaj
Bogat je polifenolima, koji su ključni antimikrobni sastojci koji remete metabolizam bakterija sprečavajući ih da se razmnožavaju.
Med
Zbog polena i propolisa koji sadrži, kao i niza drugih korisnih sastojaka, med je gotovo univerzalni prirodni antibiotik. Deluje spolja i iznutra, jača organizam i podiže našu otpornost na infekcije. Efikasno uništava bakterije, ako se koristi spolja, kad je u pitanju neka povreda.
Origano
Ova začinska biljka bogata je esencijalnim uljima koja imaju snažno antibakterijsko dejstvo. Naučno je dokazano da origano u potpunosti ubija kolonije tridesetak vrsta bakterija, a efikasno zaustavlja i rast stafilokoka. Deluje i na kandidu, sprečavajući njen rast i lokalno, na koži, ali i kod sistemskih infekcija. Koristi se kao čaj, tinktura, kapsule, ali i začin u mnogim kuhinjama.
Nar
Kad se pomeša sa vitaminom C i solima gvožđa, kora nara ubija zlatni stafilokok. Prirodni sok od nara pomaže u sprečavanju infekcija usta i desni, i u te svrhe korišćen je još u drevnoj Kini.
Žalfija
Žalfija ima snažno antibakterijsko delovanje i lokalno, kad se koristi za dezinfekciju povreda, i sistemski, kad se upotrebljava u formi čaja. Efikasna je i za ublažavanje manjih problema sa desnima, jer blagotovorno deluje na sluzokožu. Ipak, ne bi je trebalo upotrebljavati dugo, a tokom upotrebe potrebno je strogo se pridržavati uputstva za upotrebu ili pripremu čaja, jer može biti toksična ako se ne pripremi kako treba.
Čajevac
Ulje čajevca veoma je efikasno u borbi protiv infekcija spoljašnjih rana, a njegova primena ubrzaće oporavak i kod različitih kožnih bolesti.