...onda to izgleda ovako.
Mališani su preslatki, ulepšavaju vam svaki dan, ali kada ih "uhvate bubice," nije lako sa njima izaći na kraj.
Ponekad su čak i jednostavne stvari, poput izlaska iz kuće sa klincima, prava "operacija".
Treba da krenete u vrtić, recimo, ali vaši mališani odbijaju da se obuku jer ne žele da nose TU odeću. Sve što žele je da obuku kupaći kostim, ali to ne možete da dozvolite jer ne idete na plažu, a i nije toliko toplo. Osim toga, žele da se obuku sami, i nikako neće vašu pomoć u tome, a jedini problem je što još uvek ne znaju da se obuku sami.
Žurite i nemate vremena, ali morate da se rvete sa njima kako biste rešili problem oblačenja.
Sada ne žele ni da se obuju - cipele su previše male/velike/plave (dopišite sami)... Na kraju kažete: "Baš me briga, idi bos/a, videćeš kako će biti kad zgaziš na kamenčić."
Nekako ste obuli mališana posle ubeđivanja, ali sada sledi ulazak u kola, a oni, kao što pretpostavljate, žele da uđu sami. Pošto su toliko mali da im ipak treba vaša pomoć, nekako ih smestite u sedište za decu.
"Mama, ali ja ne želim da nosim ove cipele, hoću one druge," verovatno je sledeća rečenica vašeg mališana. Onda počinje da ih izuva, vi mu ih opet obuvate, a usput slučajno dobijete po nosu.
Onda će vas mališan pitati može li da vozi, zašto ne može da vozi, i na pola sledećeg pitanja će verovatno zaspati, umoran od sopstvene "žute minute."
Srećom, ovakvi trenuci su mnogo ređi od onih u kojima se smejete, zabavljate, uživate, mada čak i njihove "bubice" umeju da budu zabavne.