Priče za laku noć su važan faktor uspavljivanja mnoge dece, ritula koji se u nekim kućama nikako ne preskače. Time se "bave" i mama i tata, ali - ko je bolji?
Doktorka Elizabet Dursma sa Univerziteta u Valongonu (Australija) je bila inspirisana da započne istraživanje o uticaju čitanja na decu.
Pridružila joj se ekipa naučnika sa Harvarda, a rezultati njihove studije su pokazali da su priče koje priča tata izuzetno delotvorne.
Oni su ustanovili da su očevi mnogo ekspresivniji. Za razliku od majčinog, mahom dramatičnog čitanja, teatralno očevo čitanje više pospešuje dečju maštu. Ova stimulacija mozga utiče na razvoj govora kod dece, posebno kod mališana mlađih od dve godine.
Na osnovu mišljenja doktorke, koja je bila vođa istraživanja, čitanje može da pomogne detetu da razvije svoje psihomotorne sposobnosti tako što će, na primer, okretati stranice.
"Očevi bi trebalo da se više angažuju kako bi deci pomogli da razvijaju svoje sposobnosti. Mogli bi da im postavljaju zagonetke, da zajedno crtaju, pišu i prave kolaže", navela je ona.
Autori studije ističu, takođe, da je čitanje priče za laku noć idealan trenutak za uspostavljanje bliskog odnosa između oca i sina.
Anketa
Ko u vašoj porodici čita deci priče za laku noć?
-
To je "posao" mame, tata radi druge stvari
0% (0)
-
Tata uvek čita deci, slažem se da mu bolje ide
0% (0)
-
Oba roditelja - delimo sve divne obaveze
66.67% (2)
-
Ne čitamo deci priče za laku noć
33.33% (1)
