Rano prepoznavanje zaostatka u mentalnom razvoju dece je važan jer se na taj način detetu može pomoći da ostvari svoje pune potencijale. Saznajte kako da prepoznate znake da dete ima problema u mentalnom razvoju, ali i šta tada učiniti.
Ako ste primetili da vaše dete ne reaguje kada ga pozovete imenom, ne pokazuje nikakvu reakciju na vaš glas i skreće pogled kada mu pričate priču, na primer, moguće je da je reč o zaostatku u razvoju.
"Pod razvojnim poremećajem podrazumeva se svaki zapažen nedostatak u razvoju, atipičan razvoj i odstupanje od razvojnih normi u poređenju sa vršnjacima. Neurorazvojni poremećaji podrazumevaju zastoje u motoričkom razvoju, razvoju komunikacije i govora, kognitivnom, socio-emotivnom razvoju i razvoju samopomoći, odnosno brizi o sebi," objasnila je profesor Pedagoškog fakulteta u Kolumbiji, dr Nirvana Pištoljević.
Ona kaže da je jako važno rano prepoznati znake zaostatke u mentalnom razvoju dece jer ranije detektovanje poremećaja znači i raniju intervenciju stručnjaka, što pomaže da dete ostvari svoj puni potencijal, odnosno da manje mentalno zaostaje u odnosu na svoje vršnjake.
"Najvažnije je decu posmatrati do pete godine života jer se u tom periodu razvija 90 odsto mozga. Indikatori da će dete imati mentalni poremećaj su: ako do prve godine beba ne 'brblja', ne održava kontakt očima, ne reaguje na glas, do 16. meseca ne govori baš ništa, a do 18. meseca ne pokazuje prstom šta želi. Takođe, 'crvene lampice' su i ako dete ne pokazuje želju za istraživanjem okoline, ne interesuju ga druga deca, ne zna da se igra igračkama, ne zna svrhu svakodnevnih predmeta - na primer, da je češalj za češljanje, opsesivno ređa igračke ili druge predmete, ne odaziva se na svoje ime, opsednuto je određenim radnjama, opsesivno vrti točkove i druge predmete, pokazuje veliko interesovanje za sve predmete koji se vrte."
Dr Nirvana Pištoljević je, kao osnivač EDUS-a napravila publikaciju "Rani razvoj deteta - indikatori, odstupanja, preporuke," u kojem roditelji mogu da vide koji su to znaci da je dete mentalno zaostalo i kakve su preporuke u konkretnom slučaju, u zavisnosti od vrste poremećaja.
Na predavanje u organizaciji UNICEF, održanom u Beogradu, dr Pištoljević je govorila i o faktorima koji doprinose razvoju poremećaja.
"Jasno je da genetika ima uticaja na rizik od mentalnih poremećaja, ali imaju i brojni drugi faktori. Alkohol, kofein, cigarete, zagađenje, kancerogene materije, lekovi koje trudnice piju bez nadzora lekara... sve su to faktori koji u trudnoći povećavaju rizik da beba ima neku vrstu mentalnog poremećaja. Svi znaju da su cigarete opasne po bebu u stomaku, ali ono o čemu ne brinemo je tercijarni dim - novorođenče unese 20 puta više toksina iz okoline od odrasle osobe, dok puzi, stavlja predmete u usta dok istražuje okolinu..."
Ona je govorila i o bisfenolu A, koji se koristi u pravljenju plastike, da bi bila savitljivija. "Ova supstanca nalazi se u plastičnim kesama, konzervama, a inače je štetna - ometa hormone u telu i utiče na mozak deteta. U pojedinim zemljama u svetu je ova supstanca zabranjena jer je dokazano da je povezana sa autizmom, i na takvim proizvodima piše BPA free," kaže Pištoljević.