I spontanost i suzdržanost imaju svoje mesto u svakodnevnom životu. Pročitajte šta o tome misli psiholog.
Spontanost je najbolje odrediti preko njene suprotnosti – suzdržanosti.
Kada se neko suzdržano ponaša u komunikaciji sa nekim drugim, on tada "drži" samoga sebe. To znači da voljno kontroliše svoje ponašanje, skrivajući od drugog neke svoje reakcije, namerno pokazujući neke druge. Tokom suzdržanosti osoba ulaže izvesni napor da bi se drugome predstavila na određeni način.
Spontano ponašanje je ono kada osobi nije važno kako će drugi reagovati na njeno ponašanje, tako da dozvoljava sebi da se ponaša u skladu sa tim kako se oseća u datom trenutku. Ljudi vole da budu spontani jer tada doživljavaju da su u skladu sa sobom.
Da li to znači da je spontanost dobra, a suzdržanost loša?
I spontanost i suzdržanost imaju svoje mesto u svakodnevnom životu. Po pravilu smo suzdržani pred nekim koga ne poznajemo dovoljno, kada postoji određena distanca prema drugom, kada nam je drugi autoritet. S druge strane, spontani smo u odnosima u kojima se osećamo prihvaćeno – kada smo bliski sa drugima, kada smo u našoj zoni udobnosti. Kada neko zna da ga onaj koga poznaje i prihvata, uzvraća na isti način, tada opušteno i spontano komunicira bez straha da će ga drugi pogrešno razumeti i prekinuti odnos, objašnjava Zoran Milivojević za "Politiku"
Problem nastupa onda kada neko nije spontan ni sa bliskim drugima, ali i kada se neko ne ponaša suzdržano u situacijama kada bi to morao.
Postoji razlika između spontanosti i impulsivnosti. Spontano ponašanje po pravilu ne ugrožava druge, zato što je izraženo unutar okvira socijalne prihvatljivosti. Tokom socijalizacije i izgradnje ličnosti ljudi usvajaju određene "filtere" kroz koje nesvesno i automatski propuštaju svoje unutrašnje nagone i impulse, što čini da njihova spontanost nije usmerena protiv drugih. Kada je neko impulsivan, on se ponaša u skladu sa primitivnim, unutrašnjim impulsom, koji nije povezan sa promišljanjem ni radnje ni njene posledice, dakle bez "filtera", što impulsivnu radnju čini neprihvatljivom ili pogrešnom.
Drugi nečiju spontanost ocenjuju kao pozitivnu osobinu. Istraživanja pokazuju da je spontanost povezana sa prihvatanjem sebe, kao i da je suzdržanost povezana sa neprihvatanjem sebe. Kada je neko spontan drugi ga doživljavaju kao dinamičnu osobu sa kojom nije dosadno. Kako spontana osoba deli sa drugima sadržaje svojih mentalnih tokova, drugi je često doživljavaju i kao duhovitu, kreativnu i šarmantnu.
Mnogi ljudi, i mladi i odrasli, pate od nedostatka spontanosti i preterane suzdržanosti u socijalnim kontaktima. Izbegavaju javnost, zatvarajući se u svojoj zoni sigurnosti što može da postane "socijalna fobija". Da bi povratili spontanost moraju sebe da sagledaju realno, na pozitivan način, a zatim da prihvate sebe.
Šta vi mislite da je bolje?