Gotovo polovina potrošača širom sveta ove sezone je u potrazi za "prirodnom" kremom za sunčanje. Evo o čemu je reč.
"Prirodne" kreme za sunčanje, one koji imaju natpis "natural", uglavnom su kreme koje sadrže minerale, aktivne supstance poput titanijum-dioksida ili cink-oksida koje odbijaju UV zrake. Naravno, ti sastojci se obrade pre nego što se stave u kreme za sunčanje, zbog čega zapravo i nisu baš "prirodne".
Sa druge strane, "veštačke" ili hemijske kreme za sunčanje, sadrže sastojke poput avobenzona, ekamsula, homosalata, oktokrilena, oksibenzona... koji upijaju sunčeve zrake i pretvaraju ih u manje štetne niskoenergetske talase.
Da li su "prirodne" kreme za sunčanje dobre
Dermatolozi kažu da jesu, ali samo ako se pravilno koriste. Problem je u tome što ih mnogi ljudi ne nanose pravilno - najčešće ih ne stavljaju dovoljno - zbog čega su osetljiviji na sunčevo zračenje. Dr Loren Ploč naglašava da se u ovim kremama za sunčanje nalazi manje cink-oksida, pa je potrebno da ih mažete češće i više nego "veštačke" kreme.
Ako se pitate zašto odjednom ljudi traže baš te, prirodne kreme za sunčanje, verovatno su razlog tome tvrdnje pojedinih naučnika da se u kremama za sunčanje nalaze sastojci koji povećavaju rizik od raka kože. Međutim, dermatolozi su saglasni da je bolje da namažete bilo koju kremu za sunčanje, nego da je ne stavite uopšte.
Dermatolog dr Džanelen Smit kaže da to još uvek nije dokazano i smatra da se prava opasnost ne krije u kremama, već u sunčevom zračenju. Zato preporučuje da koristite kremu sa zaštitnim faktorom SPF 30. Takođe, predlaže da kada kupujete kremu za sunčanje, potražite onu koja štiti od UVA i UVB zračenja.
I, šta god da radite, kaže dr Smit, ne pravite sami kremu za sunčanje.
"Možda to deluje kao najzdravija opcija, ali teško je znati da li su takve kreme efikasne. Postoje brojni recepti za domaće kreme na Internetu, i to me zabrinjava. Te kreme nisu testirane, ne znate da li će vam možda izazvati alergijsku reakciju i koliko SPF faktor zapravo imaju", upozorava dr Smit.