Do duševnog mira? Pratite nas.
Ležite u krevetu, trebalo bi da već uveliko spavate, ali vi razmišljate o poslu, računima koje treba platiti i - o, da - nešto vas je žignulo u palcu? Mora da je začetak Parkinsona. Ili... Ako se prepoznajete, možda će vas utešiti činjenica da niste usamljeni. Ima mnogo ljudi koji su manje-više neprekidno zabrinuti zbog svog zdravlja, a zašto i ne bi bili, kad bolje razmislite. Ko god je jednom u životu zakačio grip, zna koliko to može da slomi čoveka. ALI... Ako je za vas zabrinutost za sopstveno zdravlje prerasla u vrtoglavu spiralu straha i anksioznosti, na kraju ćete stvarno i da nadrljate. Osim ako situaciju ne stavite pod kontrolu.
"Kad imamo neki manji zdravstveni problem, većina nas će se njime baviti određeno (vrlo ograničeno) vreme, i ako nas ne ometa u normalnom životu, većina nas će vrlo brzo zaključiti da je u pitanju prolazna stvar i više se neće opterećivati time", kaže dr Džonatan Abramovic, profesor psihologije na Univerzitetu Severne Karoline, prenosi Women's Health.
Ali, ima i onih koji će opsesivno pretraživati sajtove i forume posvećene zdravlju ubeđeni da je glavobolja koju osećaju znak smrtonosnog tumora mozga. I što je najgore od svega, skupljaće "dokaze" i pronalaziti nove i nove simptome koji govore u prilog toj "dijagnozi".
Hipohondrija je jedna vrsta anksioznog poremećaja, i nije samo "poziv u pomoć", jer u većini slučajeva osoba zaista oseća simtome na koje se žali.
"Telo se stalno menja, proizvodi zvukove, prilagođava se okruženju", kaže dr Abramovic. "Ako se skoncentrišete na sopstvene otkucaje srca, verovatno ćete primetiti povremeno 'preskakanje' ili promenu u snazi otkucaja. Ako ste zabrinuti zbog kolena, recimo, i svu svoju pažnju usmerite na taj deo tela, sasvim je izvesno da ćete 'otkriti' nešto što vam se ne dopada."
A kad ste nervozni ili anksiozni, to može biti 'okidač' za 'bori se ili beži' odgovor organizma, koji se manifestuje udarom adrenalina što za posledicu ima još intenzivniji "jeb***, umirem" osećaj.
Iako ova fiziološka "gužva" znači samo da je vaš sistem spreman da reaguje i "bori se", a ne da ćete da capnete, osoba koja pati od anksioznosti teško to može da pojmi. Dakle, sledeći put kad budete u takvom stanju, evo šta treba da uradite:
1. Razmotrite činjenično stanje. Napravite korak unazad i pokušajte objektivno da sagledate situaciju. (Ako ne uspevate, pokušajte da razmislite šta biste rekli da se neko od vaših prijatelja vama žali na takve simptome.) Lepo se zapitajte: koji dokazi podržavaju ideju da imam... (ziku, sidu, rak mozga, hepatitis... dopišite sami). Ubrzo ćete možda i shvatiti da je neko benigno objašnjenje mnogo verovatnije. "U karijeri sam se susretao sa savim mladim ženama, dvaadesetogodišnjakinjama, koje su dolazile ubeđene da imaju infarkt, potpuno gubeći iz vida da nikada do tog dana nisu imale kardiovaskularnih problema, niti su bile zabrinute zbog zdravlja srca. Naravno, pregledi su pokazali da je sve ok. Nemojte dozvoliti da logika sasvim iščili", kaže dr Abramovic.
2. Ne pretražujte internet. "Najpametnija stvar koju možete da uradite je da prestanete da pretražujete internet u potrazi za 'simptomima' koje osećate", savetuje dr Abramović. "Čak i ako nađete 30 sajtova koji jasno kažu da vam nije ništa, onaj 31. koji sugeriše da bi moglo da bude nešto ozbiljno u pitanju nećete moći da izbacite iz glave."
3. Pronađite lekara koji će imati razumevanja za vaše stanje. Ako ne možete da se oslobodite brige, idite kod lekara. Ali, pošto bi trebalo da ordinaciju napustite potpuno uvereni da ste ok, važno je da lekar kod kojeg idete bude osoba u koju imate poverenja i sa kojom možete da razgovarate otvoreno.
4. Pokušajte da promenite perspektivu. "Svakog dana izlažemo se određenim rizicima. Ali, većina nas će ujutru prosto sesti u kola, i odvesti se na posao ne razmišlajući o tome da će možda doživeti sudar ili neku nesreću", kaže dr Abramovic. "Relativno mirno prihvatamo brojne neizvesnosti u svakodnevnom životu. Na taj način bi trebalo da prihvatimo i činjenicu da nikad nećemo moći da budemo zaista 100 posto sigurni da smo savršeno zdravi u svakom trenutku. LJudi prosto moraju da prihvate da sa tom malom dozom neizvesnosti mora da se živi."
5. Potražite profesionalnu pomoć. Ako vas uznemirenost zbog sopstvenog zdravlja sprečava da živite normalno, potražite pomoć psihologa. Kognitivno-bihevioralna terapija daje dobre rezultate kod osoba koje pate od ove vrste anksioznosti. Ona podrazumeva edukaciju (o tome šta je i kako funkcioniše naše telo), ali i terapiju izlaganjem (poseta bolnicama, čitanje literature o bolesti koja vas plaši). Na taj način, pacijent se suočava sa svojim strahovima i uči da ih, uz stručnu pomoć, prevaziđe.