Reči imaju težinu. I čak i kada oprostimo, šteta koju nam je nanela ružna reč je trajna. Ili, čak i kad nama oproste, šteta koju smo naneli rekavši nešto ružno je trajna.
Ružna reč, čak i ako je vidimo napisanu, čak i ako je to samo na sekund, može nas učiniti anksioznim i depresivnim.
Da li ste se nekad pitali zašto određene ljude prosto kao da "utišate" kad vam se obraćaju, čak i ako je ono što žele da vam kažu nešto što biste rado saslušali, samo kad bi dolazilo od nekog drugog? Sigurno imate u svom okruženju nekoga iz čijih usta čak i dobronameran savet zvuči kao najsuroviji prekor, u meri koja vas navodi da poželite samo da zapušite uši ili viknete "umukni".
Ima ljudi koji kao da zaborave (tačnije, kao da zaboravljaju iznova i iznova) da reči imaju težinu. Reči, te kombinacije suglasnika i samoglasnika, imaju moć na koju ne možemo da ne reagujemo.
Ono što izgovaramo utiče na naše misli, naša dela, na ljude oko nas, čak i na našu budućnost. Menjaju "hemiju" u našem mozgu, upravljajući hormonima i neurotransmiterima koji regulišu stres. Reči koje nose negativne emocije izazivaju oslobađanje hormona stresa, koji onda remeti našu logiku, razum, komunikaciju.
"... Samo površno čitanje liste negativnih reči, makar i samo tokom nekoliko sekundi, osobu koja ih čita mogu dovesti u stanje povišene anksioznosti, a ukoliko je u pitanju neko sa dijagnozom depresije, reakcija je još intenzivnija. Što duže je osoba izložena negativnim rečima, to više one oštećuju ključne strukture koje regulišu naše pamćenje, osećaje i emocije. Uništiće vam san, ugroziti apetit, ali i vašu sposobnost da dugoročno osećate sreću i zadovoljstvo", navodi se u nedavno objavljenoj studiji.
Moć reči može delovati zastrašujuće, ali i ne mora da bude tako. Evo kako možete da uspostavite kontrolu:
Promenite "scenario". Jezik je oružje. Rečima pravimo "slike", budimo raspoloženja, stimulišemo maštu, inspirišemo (sebe i druge), motivišemo. Gradimo veze. Svi smo iskusili nalet pozitivne energije nakon što smo pročitali ili čuli neku dobru, inspirativnu priču ili tuđe iskustvo. Ali, na isti način na koji leče, reči mogu i da unište. Mogu da nas demorališu, obeshrabre i učine slabim. Nadamo se da niste iskusili to na svojoj koži, da su ljudi oko vas dobri i ljubazni, da ne koriste verbalnu agresiju da bi postigli svoj cilj. Ali, čak i ako to nije slučaj, vežbajte svoju odbranu. Dakle, one koji vas verbalno kinje - na "mute".
Iskoristite skrivene moći. Put do svega što poželite da postignete u životu počinje u vašoj glavi. Onda se razvija u našim mislima (koje na neki način jesu naši razgovori sa nama samima) i jača ili slabi, u zavisnosti od reči koje biramo. I ne zaboravite, sve što pomislite ili kažete, odraz je vašeg karaktera, onoga u šta verujete. I zato birajte reči. Uvek.
Posmatrajte to ovako: zamislite da svako "moram / trebalo bi" u svom životu zamenite sa "želim / jedva čekam". Primećujete li razliku u emocionalnoj reakciji? Pa zašto ne biste sami sebi pružili malo podrške i motivacije? (Kad je već malo verovatno da će se oko toga potruditi drugi.)
I ne zaboravite, ako već ne možete da promenite ljude oko sebe, možete da ih "utišate" kad procenite da vas ugrožavaju. Potrebno je malo vežbe, ali - funkcioniše prilično dobro.