Kako da budete optimistični (čak i ako ste 'hronični' pesimista).
Ako ste generalno pesimista, onda vam je poznato kako za nanosekundu potonete u najgori mogući scenario. Treba da putujete negde, vi razmišljate šta ćete ako vam izgube prtljag ili ako se razbolite. Pozovu vas na večeru, vi već možete da osetite neprijatnu tišinu ako razgovor negde zapne... I tako redom.
Taj negativan pristup životu na prvi pogled deluje kao sjajan odbrambeni mehanizam: ako nemate prevelika očekivanja, nećete se previše razočarati ako ne ispadne sve kako treba. Ali nova istraživanja pokazala su da ipak ima više razloga da to pokušate da promenite.
Optimisti generalno bolje prolaze u životu, bolje se snalaze u školi, na poslu, u vezama. Ređe pate od depresivnih epizoda, generalno bolje zarađuju i njihovi brakovi su češće ono što podrazumevamo pod "srećnim brakom". Osim toga, boljeg su zdravlja, ređe pate od demencije u starosti, a i žive duže, pokazala je višegodišnja norveška studija.
Ali, dobra stvar je što pogled na svet i pristup životu nisu baš tako "zacrtani" i nepromenljivi. Evo šta možete da uradite da rasterate te "kišne oblake" kojima ste skloni.
Nemojte se truditi da budete srećni. U jednom od istraživanja na ovu temu sproveden je eksperiment tokom kojeg je ispitanicima puštana klasična muzika. Jednoj grupi rečeno je da bi muzika trebalo da im popravi raspoloženje, dok je druga grupa trebalo samo da uživa u muzici. Pogađate ko se na kraju bolje osećao? Grupa koja se samo opustila i slušala dela.
Da bismo bili srećniji, moramo dakle da prestanemo da se opterećujemo time. Stvar je u tome što kad se potpuno prepustimo nečemu što radimo, slušanju muzike u ovom slučaju, više nemamo vremena da se udubljujemo u negativnu stranu svega.
Kako ovo da primenite na svakodnevni život? Tako što svako od nas može da pronađe nešto što će mu promeniti fokus kad osetimo da nas obuzimaju mračne misli. Ako ste u kancelariji, pozovite najbolju drugaricu na dva minuta, ako ste kod kuće - pustite sebi muziku koju volite ili temeljno oribajte kupatilo, šta god da će vas više zaokupiti.
Zamislite da je smak sveta. Ako ste gneneralno pesimistični, skloni ste i scenarijima "katastrofe", pa se običan kašalj pretvara u "upalu pluća" za tren oka, sitna greška na poslu i već se vidite na ulici... Rešenje može biti teranje stvari do apsurda. Nemojte samo da se zamislite na birou za zapošljavanje, zamislite se kako živite ispod mosta i lovite veverice da biste se prehranili. Uviđate poentu? To je ipak malo verovatno. Ovakav pristup omogućava vam da jasno sagledate da vi upravljate svojim životom i da imate kontrolu, i nad svojim mislima i nad situacijom, a osećaj kontrole staje na put pesimizmu prilično efikasno.
Svalite "krivicu" na nekog drugog. Ako gubite u sportu, to nije uvek zato što ste vi beznadežno loši, najčešće je to zato što je ovaj drugi - bolji. Ali, prihvatanje činjenice da će uvek postojati neko ko će određene stvari raditi bolje nego vi je odraz zrelosti. I optimistične prirode. Pokušajte dakle da prestanete da optužujete sebe za sve i prihvatite činjenicu da u životu neće uvek sve ići kako biste vi želeli. To je prvi korak ka vedrijem pogledu na svet. Kad uhvatite sebe da se prepuštate pesimizmu, promenite perspektivu - pokušajte da sagledate problem na način koji će vam omogućiti da vidite da nije uvek i sve samo vaša krivica.
Pokušajte. I onda pokušajte ponovo.
Kako na kraju optimisti imaju toliko stvari zbog kojih se raduju? Tako što dugo nakon što pesimisti dignu ruke i odu da mrače nastave da pokušavaju da reše problem.
Šta možete da uradite? Najbrži način da to postignete je da počnete da se ponašate upravo tako - optimistično. Kako? Tako što ćete, za početak, folirati sami sebe. Iako zvuči čudno, taj mehanizam zapravo je prilično efikasan. U početku ćete morati da se trudite, i da ulažete priličan napor u to, ali vremenom ćete to prihvatiti kao prirodno stanje.
U jednom istraživanju sprovedenom na Vejk forest univerzitetu psiholozi su od grupe od 50 studenata tražili da se ponašaju kao ekstroverti u zajedničkoj diskusiji u trajanju od 50 minuta, čal i ako je njihova priroda potpuno drugačija. Što su asertivniji i energičniji studenti bili, to su bili - srećniji. Ono što je najbolje je što promene u ponašanju ovog tipa ne zahtevaju naročitu veru u uspeh. Kao što će vam antibiotik pomoći ako imate bakterijsku infekciju bilo da verujete u antibiotike ili ne, tako će i usvajanje pozitivnog stava dati rezultate.
I, evo šta još možete da pokušate. Zapisujte dobre stvari. Svakog dana, pokušajte da zabeležite tri stvari koje su vas obradovale ili učinile ponosnim. Ali, zapišite i šta mislite da je dovelo do takvog pozitivnog razvoja događaja. Kad počnete da mračite, samo bacite pogled na taj spisak.