Ako ste nekome zahvalni zbog nečega, pokažite to odmah, ne odlažite. Evo zašto...
Osećanje zahvalnosti je važno socijalno osećanje jer izražavanjem zahvalnosti jedna osoba pokazuje da veoma ceni solidarnost koju je sa njom iskazala neka druga osoba. Izražavanjem zahvalnosti se nagrađuje tuđa dobrota, piše psiholog Zoran Milivojević za "Politiku".
Kada neko drugome nešto učini zato što očekuje nešto za uzvrat, u pitanju je poslovna transakcija u kojoj obe strane razmenjuju neku korist. Međutim, kada neko nekome drugom učini nešto, ne tražeći bilo šta za uzvrat, tada on pokazuje svoju dobrotu i prijateljski odnos prema drugome.
Takvi činovi dobrote i prijateljski odnosi, koje treba razlikovati od prijateljstva, jesu ono što čini mrežu solidarnosti neke grupe ili zajednice.
Po pravilu zahvalnost oseća osoba koja je primila uslugu ili poklon koje ceni, kada druga strana ništa ne očekuje za uzvrat.
Etimološki gledano, reč "za-hvalnost" nastala od "hvala za". Glavni oblik izražavanja zahvalnosti je njeno iskazivanje rečima, ali i darivanje određenim poklonima ili pružanjem usluga koje drugi nije očekivao.
Mnogi ljudi ne razlikuju dobro zahvalnost od dugovanja, tako da smatraju da ako im je neko nešto dobro učinio onda oni moraju da toj osobi na neki način uzvrate kako joj ne bi ostali dužni.
Kako bi izbegli situaciju da im drugi traži nešto što im datog trenutka ne odgovara da mu daju, oni pod maskom izražavanja zahvalnosti u stvari izjednačavaju i sravnjuju račun sa drugom stranom. Takvom reakcijom tuđe dobro delo pretvaraju u poslovnu transakciju razmene koristi.
Veoma je zanimljivo osećanje zahvalnosti posmatrati u vremenskoj dimenziji. Kada neko nešto traži od drugoga da mu nešto učini, osećanje zahvalnosti je najviše izraženo pre nego primanja usluge.
Ono je takođe visoko izraženo neposredno nakon što je osoba dobila uslugu, ali kako dalje vreme prolazi, tako se doživljaj zahvalnosti polako gubi, sve dok ne nestane i umesto osećanja ostane samo znanje ili sećanje da je usluga dobijena.
U zavisnosti od karaktera osobe i to sećanje može da bude potisnuto i zaboravljeno. Ovaj proces nazivamo "hlađenje zahvalnosti".
Kako nas emocije pokreću, motivišu na određenu radnju, tako se sa prolaskom vremena gubi motiv da se izrazi zahvalnost.
Ako je u pitanju neki vredni poklon koji je osoba nameravala da uruči drugome neposredno posle primljene usluge, sa protokom vremena on joj se čini neproporcionalno vredniji u odnosu na uslugu koju je primila.
Zato osoba koja je neposredno nakon primljene usluge iz snažne zahvalnosti nešto obećala, može sebe kasnije da doživljava žrtvom svoje ishitrene izjave i da počene da izbegava osobu kojoj je ranije bila zahvalna.
Kada osoba koja je nekome učinila uslugu i koja osim zahvalnosti i potvrde prijateljskog odnosa ništa drugo ne želi, primeti da se drugi ohladio, ona može sebe da doživi žrtvom pružanja usluge.
Zato ne treba odlagati izražavanje zahvalnosti.