"Naspavaću se za vikend" zvuči primamljivo, a da li taj princip i "radi"?
Žrtvujete san čitave nedelje ne biste li uspeli da izbalansirate posao, svakodnevno akcijanje po kući, odlazak u nabavku, pranje, peglanje, vežbanje i društveni život, i jedino što vas teši je pomisao da ćete sve "nadoknaditi" za vikend... Zvuči poznato? Dobrodošli u klub.
Nažalost, vaš plan koji podrazumeva da ćete tokom vikenda nadoknaditi sve te sate sna koje ste sebi uskratili tokom nedelje nije baš zasnovan na realnosti, a lekari kažu da ako pokušate da ga sprovedete u delo sebi možete naneti više štete nego koristi.
"Ako pokušavate da nadoknadite sve te sate sna koje ste propustili tokom nedelje, samo ćete poremetiti sopstveni 'unutrašnji' časovnik", kaže dr Dženet Kenedi, klinički psiholog, specijalista za poremećaje sna. "Ako 'prespavate' za vikend, samo ćete biti još džangrizaviji i osećaćete se kao da su vas tukli, jer je i to stres za telo."
Kako je to moguće? Pa, kad telo ubacite u mašinu i stalno menjate raspored spavanja i to tako što skraćujete sate koje provedete u snu, završite tako što morate da se filujete kofeinom ne biste li uspeli da pregurate dan na nogama. I jedno i drugo, zbunjuje vaš organizam, koji onda više ne zna kad je trenutak za opuštanje, odmor, i san, na kraju krajeva. Drugim rečima, anskioznost izazvana nedostatkom sna i nesanica vam veselo kucaju na vrata.
Pod idealnim okolnostima, mirno bismo spavali između šest i osam sati svake noći, toliko je uglavnom dovoljno odrasloj osobi. Ali, ostajanje na poslu do duboko u noć, povremeni izlasci sa društvom (živi smo ljudi) i slične "vanredne" okolnosti nekako se često ispreče između nas i preko nam potrebnog sna.
Ali, osećaj koji nas obuzima kad sebi stalno uskraćujemo tih šest ili osam sati sna, nije samo neprijatan, jer posledice nisu samo one banalne, tipa pospanosti i mrzovoljnosti. Ako postane pravilo da spavamo manje od osam sati, naš mozak plaća cenu. Ako sistemski spavamo manje nego što je našem organizmu potrebno, naše kognitivne funkcije se usporavaju, a procesiranje informacija sa svakim sledećim danom postaje sve teže. Jedna od funkcija sna je i to da 'očisti' sav kongnitivni 'otpad' koji se nakupi tokom dana, ako žrtvujete san da biste postigli da obavite sve što morate, vaše pamćenje je ozbiljno ugroženo.
Ali, imamo i dobru vest: nije stvar u tome da "napravite" mesta u svom pretrpanom rasporedu da biste nadoknadili sve te propuštene sate spavanja.
Zahvaljujući našem unutrašnjem časovniku, možemo popraviti stanje čak i ako ne nadoknadimo propušteno, kaže dr Kenedi. Umesto da vikendom spavate do podne, pokušavajte da se držite normalnog rasporeda. Dakle, nije rešenje da prespavate vikend. Mnogo je pametnije, a i korisnije da vikendom spavate tih osam sati u toku noći, ali da ustanete oko pola devet ujutru, ili kad god već da uobičajeno ustajete zbog posla.
"Najbolje za vaš organizam je da se i vikendom pridržavate uobičajenog režima, odnosno da odlazite u krevet i ustajete ujutru u vreme koje je približno onom u toku nedelje", savetuje dr Kenedi. "U suprotnom, važe telo će uvek pokušavati da 'nadoknadi' propušteno, a to je najgore što sebi možete da priredite.
Ovo znači da čak i ako se vaš raspored spavanja drastično razlikuje radnim danima i vikendom, vikendi mogu da vas dodatno poremete ako "odvalite" 12 sati spavanja u cugu. Tako će vam povratak u uobičajeni režim biti još teži.
Slušajte svoje telo. I nemojte nikad da gubite iz vida da je san prioritet. I da, samim tim, prioritet ne može biti ni peglanje ni kuvanje za sutra. Pa ni taj izlazak sa društvom.