Najlepši uskrsšnji običaj je tucanje jajima. Ali, zašto se baš tako zove?!
Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović U "Srpskom rječniku" Vuka Karadžića uz odrednicu "tucati se" piše: vidi 'tući se', odakle i potiče taj glagol.
Uz "tucački" upućuje se na Tucin dan, a kraj glagola "tući" navedeni su primeri: tući ili udarati volove i tući se uskršnjim jajima.
U šestotomnom Matičnom rečniku, pored glagola "tucati", pobrojana su sledeća značenja:
- udaranjem drobiti, razbijati, mrviti i sitniti
- ubijati gnječeći
- udarati čim o što
- tući, mučiti
- tući u kucajima
- figurativno: udarati ili pogađati
- proizvoditi zvuk na muzičkom žičanom instrumentu na okidanje
- u ribolovu: hvatati i gristi mamac na udici
Uz "tucati se":
- udarati glavom o glavu
- tucati se jajima na Uskrs
O bludnim radnjama ni spomena.
One su, kao poslednje značenje tog glagola, navedene tek u u "Rečniku" MC iz 2007. sa naznakom da je reč o vulgarnom izrazu.
Međutim, opaske o vulgarnosti nema uz značenja koja se tiču praznovanja Uskrsa, tako da glagol "tucati" ne treba izbegavati tokom tog praznika, objasnila je Mirjane Blažić u knjizi "Srpski na srpskom".
Kada bismo umesto ovog glagola koristili "kucati" (kucati se jajima), onda bi trebalo da kažemo i:
- prase se za Božić kolje na Kucin dan
- na Golom otoku su kucali kamen i pravili kucanik
- pojeftinila je kucana paprika
- dokoni kucaju vodu u avanu ili ukucavaju vreme
- primitivni su zakucani
- beskućnici se pokucaju
- oni koji nešto ne znaju nakucaju
- u školi se uči o Timitriju Kucovići
- nadimak televizijskog reditelja Branimira Dimitirjevića je Kucko, a ne Tucko.