Španija se već decenijama nalazi u "pogrešnoj" vremenskoj zoni, zbog čega su turisti koji posete ovu zemlju često zbunjeni.
Turisti u Španiji uvek naiđu na neobičan prizor u 22 časa kada su restorani puni i služi se večera, iako je u to vreme u ostatku Evrope većina kuhinja zatvorena.
Mnogi često misle da je razlog tome mediteranski način života, ali je stvarni razlog malo čudniji pošto se Španci nalaze u "pogrešnoj vremenskoj zoni" i tako je proteklih 70 godina.
Pogledom na geografsku kartu vidi se da je Španija na istoj liniji poput Britanije, Portugala i Maroka, što znači da bi vreme trebalo da meri po Griniču, a ne po centralno-evropskom.
Tokom 1940. godine general Fransisko Franko naredio je pomeranje časovnika za jedan sat napred, u znak solidarnosti sa nacističkom Nemačkom.
Međutim, Španci su nastavili da jedu u isto vreme, ali pošto je sat pomeren ručali su u 14, a ne u 13 časova, a večera je služena u 21, umesto u 20 časova.
Po završetku Drugog svetskog rata, sat nikad nije vraćen, ali je 2016. godine španski premijer Marijano Rahoj najavio da Vlada radi na planu da se radni dan završava u 18, a ne u 20 časova.
Jedan od bitnijih elemenata plana je i razmatranja mogućnosti prelaska sa centralnoevropskog na računanje vremena po Griniču, ali to je izazvalo žučne diskusije širom Španije.
Pošto je 60 minuta iza tačne vremenske zone, to znači da u Španiji sunce izlazi kasnije i isto tako zalazi, zbog čega su čuvena duga predvečerja i zalasci u turističkim zonama.
Regionalne vlasti na Balearskim ostrvima, koja obuhvataju Majorku, Menjorku i Ibicu, protive se vraćanju na merenje vremena po Griniču, ali ostatak Španije zbog pogrešnog merenja vremena suočava se sa nedostatkom sna i smanjenjem produktivnosti.
U Španiji radni dan počinje u 9 sati i posle dva sata pauze između 14 i 16 časova, radnici se vraćaju na posao i rade do 20 časova.Kasni radni sati primoravaju Špance da društveni život vode u kasnijim satima.
Udarni termini na španskim televizijama su oko 22.30 časova.