Posečemo se svaki čas, ponekad čak i na list papira. Kako naše telo to rešava?
Posekotine i sitne ogrebotine su deo naše svakodnevice. Ponekad su toliko sitne da ne možemo čak ni da se setimo kako smo se povredili. Ipak, i te sasvim sitne povrede mogle bi da budu kobne, da naše telo nema fantastičnu moć zaceljivanja.
Pa, evo kako to funkcioniše...
Posečete se. I svega koju sekundu nakon toga, "pale" se odbrambeni mehanizmi. Kad nam je površina kože oštećena na bilo koji način, povređeni krvni sud šalje signal da su na tom mestu potrebni trombociti.
Trombociti se onda brzo skupljaju na mestu povrede, grupišu se tako da formiraju mini ugrušak, koji sprečava dalji gubitak krvi. Kako vreme prolazi, taj ugrušak se suši i pretvara se u krastu.
Nakon što je rana zatvorena, krvni sud se opet malo širi, da bi se poboljšala cirkulacija i da bi do mesta povrede stigli neophodni nutrijenti i kiseonik, a bela krvna zrnca "stižu" i grupišu se u blizini da bi predupredila eventualnu infekciju, piše WebMD.
Zatim se na mestu povrede grupišu krvna zrnca, uključujući i eritrocite snabdevene kiseonikom, da bi potpomogla izgradnju tkiva i proces zaceljivanja.
Tokom vremena, novo tkivo očvrsne, a mesto povrede najkasnije za tri meseca izgledaće kao da se ništa nije ni dogodilo.