Znamo da su hormoni odgovorni za to što ženama rastu grudi i šire se kukovi, kao i za to što muškarcima raste brada i imaju veću mišićnu masu. Međutim, hormoni imaju veoma veliki uticaj i na imuni sistem.
Istraživanje pokazuje da je imuni sistem zahvaljujući evoluciji drugačiji kod muškaraca i kod žena. Zbog toga muškarce češće napadaju virusi, ali su zato žene sklonije autoimunim bolestima i alergijama.
Virusi muškarce vide kao slabije
Značajno veći broj muškaraca nego žena umire od infektivnih bolesti. Na primer, muškarci su izloženi 1,5 puta većem riziku da umru od posledica tuberkuloze, a dva puta većem riziku da obole od Hočkinovog limfoma.
Muškarci su takođe pet puta skloniji tome da obole od raka nakon infekcije humanim papilomavirusom (HPV), nego žene.
Razlog za to je što imuni sistem kod žena snažnije reaguje na "napadače", posebno na viruse.
Takođe, muški hormon testosteron oslabljuje imunitet, dok ženski hormon estrogen povećava broj imunih ćelija i pojačava intenzitet odgovora. Zato se žene brže oporavljaju od infekcije.
Evolucijski gledano, žene imaju više mehanizama za prenošenje virusa, uglavnom na dete prilikom porođaja ili kroz mleko tokom dojenja, te se žene smatraju boljim "kanalima" za širenje virusa. Zbog toga su se patogeni prilagodili ženama i postali manje agresivni za pripadnice "lepšeg" pola, da bi ih one dalje širile.
Takođe, virusi muškarce vide kao slabiji pol. Iako je u popularnoj kulturi smišljen izraz "muški grip" koji sugeriše na to da muškarci previše dramatično pokazuju simptome gripa, ispostavilo se da njih virusi zaista "jače" pogađaju zbog slabijeg imunog sistema.
Autoimune bolesti
Najveća razlika u imunitetu među polovima vidi se u autoimunim bolestima. Ove bolesti pogađaju oko osam odsto populacije, a od ukupnog broja 78 odsto su žene.
One su, kaže nauka, tri puta sklonije razvoju ovih vrsta bolesti nego muškarci.
Autoimune bolesti se javljaju kada se imuni sistem uključi i napadne sopstvene ćelije ili ktiva, i tako započne hronični ciklus koji rezultira oštećenjem pojedinih organa.
U autoimune bolesti spadaju dijabetes tipa 1, lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza, i više od 80 različitih oboljenja koji napadaju creva, kosti i nervni sistem.
Ove razlike u imunom sistemu javljaju se nakon puberteta, a kod žena se i pojačavaju tokom trudnoće.
Hormoni i alergije
Dva puta više žena nego muškaraca pati od astme, na primer. Ipak, dečaci koji još nisu ušli u pubertet su daleko skloniji razvijanju ovog problema sa disanjem, ali kada prođe pubertet, žene su te koje astma češće pogađa.
Do sada nije bilo baš najjasnije zašto je to tako, ali sada je otkriveno da ulogu u tome imaju hormoni.
Ispostavilo se da testosteroni štite muškarce od razvijanja alergijskih reakcija i astme, a s obzirom na to da se u pubertetu povećava nivo ovog hormona, tek posle puberteta postaju tako otporni na ove probleme.
Naime, testosteron je "kočnica" za ćeliju koja se akumulira u plućima i izaziva astmatični napad.