Evo nekoliko sveta lekara kako da što bezbolnije izdržite letnje vrućine!
Ekstremno visoke temperature posebno smetaju deci, starijim ljudima, hroničnim bolesnicima, trudnicama, dojiljama, kaže dr Zorica Jovanovski iz Instituta za javno zdravlje Batut, i navodi da u vrelim danima treba izbegavati alkohol, gazirane sokove, kafu.
Ona ističe da zdrav organizam ima sposobnost adaptacije i da vrućine ne izazivaju veliku reakciju u organizmu.
Savetuje da se ne izlazi iz kuće u najtoplijem delu dana od 10 do 18 sati, da se rashlađuje prostor u kome se boravi, pije što više tečnosti - posebno voda.
"Eventualna zamena za vodu su mleko i voćni sokovi. Sve ostalo, kao što su gazirana pića, alkohol, kafa treba smanjiti jer su to diuretici. Znamo da pri visokoj temperaturi može da se izgubi i do dva litra znoja za sat vremena, diuretici bi dodatno pojačali gubitak tečnosti, što ne bi bilo dobro za naš organizam", pojašnjava ona.
Preporuka tokom vrelih letnjih dana je da se izbegavaju naporne fizičke aktivnosti, a ukoliko je to nemoguće, onda to treba činiti u najhladnijem delu dana između 4 i 7 sati ujutru.
Poseban oprez savetuje se hroničnim bolesnicima koji u dogovoru sa svojim lekarom treba da koriguju terapiju.
"Kod pacijenata koji imaju povišen pritisak tokom vrelih letnjih dana može doći do smanjenja pritiska, jer se leti šire krvni sudovi, te treba korigovati terapiju", naglasila je Jovanovski.
Lična higijena, ali i higijena prostora u kome se boravi - posebno kuhinje gde se priprema hrana, naročito je važna jer se leti bakterije brzo razmnožavaju.
Za one koji na ulicu izlaze u najtoplijem delu dana savet je da se obavezno ponese šešir, flašica vode, da se obuče lagana, pamučna odeća, stavi zaštitna krema na kožu.
Preporaka je da prostor u kome boravite uvek bude rashlađen, ali da se vodi računa da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude više od 10 stepeni Celzijusovih. To je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.
"Noćni vazduh treba iskoristi za rashlađivanje doma, tokom noći treba otvoriti sve prozore, a tokom ih zatvoriti prozore i spustiti prozorske zastore", savetuje Jovanovski.
Za one koji nemaju klimu, doktorka savetuje da borave tokom dana u najhladnijoj prostoriji, kao i da na otvorene prozore okače mokre zastore kako bi rashladili vazduh u sobi.
Organizam treba stalno rashlađivati tuširanjem ili kupanjem u rashlađenoj vodi, a mogu da pomognu i hladne obloge, peškiri, sunđeri, kupke za stopala.
Oni koji duže borave na suncu bez šešira treba da znaju da su prvi znaci sunčanice vrtoglavica i mučnina, dok kod toplotnog udara telesna temperatura raste do 40 stepeni Celzijusovih.
"U takvim situacijama neophodno je brzo rashlađivanje pacijenta - prelazak u hladniji prostor, stavljanje hladnih obloga i obavezno potražiti pomoć lekara", zaključila je ona.