Naučnici su dokazali da mozak inteligentnih ljudi radi "drugačije", ali pošto je sve stvar vežbe - nije kasno da se "opametite".
Nova naučna istraživanja pokazala su da mozak inteligentnijih ljudi stvarno radi drugačije nego mozak osoba koje su prosečne inteligencije.
Ta razlika omogućava im brže upijanje važnih činjenica, jer oni umeju da blokiraju nevažne informacije, pokazali su rezultati studije koju su sproveli naučnici sa Gete univerziteta u Frankfurtu.
Tokom istraživanja, 300 dobrovoljaca bilo je podvrgnuto snimanju magnentom rezonancom, ne bi li naučnici uspeli da proniknu u prirodu inteligencije. Područja mozga koja određuju koeficijent inteligencije već su ranije bila identifikovana, ali sada ne nauci poznat i mehanizam koji stoji "u pozadini".
Psiholog dr Ulrike Basten koja je vodila ovo istraživanje otkrila je da regije mozga zadužene za različite stvari kod inteligentnijih ljudi "tesno" sarađuju, dok se kod onih manje inteligentnih one često "odvoje". Ova razlika u funkcionisanju mozga omogućava natprosečno inteligentnim ljudima da brže i efikasnije manipulišu važnim informacijama.
S druge strane, ovo istraživanje pomoglo je naučnicima da identifikuju i pordučja mozga koja su kod inteligentnih ljudi odvojena od ostatka mozga, a naučnici smatraju da to dovodi do bolje zaštite od "ometanja" i boljeg "filtriranja" informacija.
Ipak, iako naučnici još nisu sigurni zašto se to dešava, ovi nalazi sugerišu da je moguće da ljudi postanu pametniji - vežbanjem.
"Moguće je da zbog svojih bioloških predispozicija pojedinci razvijaju neuronske mreže koje podstiču inteligentnije ponašanje, koje im omogućavaju da reše složenije kognitivne zadatke", kaže dr Basten, a prenosi "Dejli mejl".
"Ali, jednako je moguće da često rešavanje zadataka koji nose kognitivni izazov podstiče razvoj neuronskih mreža."
Kako možete da upotrebite ova naučna saznanja u svoju korist?
Pa, reklo bi se da je moguće "opametiti se", recimo - rešavanjem "mozgalica", različitih vrsta zadataka koji zahtevaju kreativno razmišljanje ili zdravu logiku.
Psiholozi kažu da inteligenciju povećava i sanjarenje, tako da nije loše da pustite misli da lutaju kad god vam se pruži prilika.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Instituta za tehnologiju Džordžije pokazuje da ljudi koji su skloni sanjarenju postižu bolje rezultate na testovima inteligencije i kreativnosti.
Eto, sad znate šta vam je činiti.