Mnogi ljudi ne umeju da kontrolišu svoj bes, a mi vam donosimo deset razloga zašto bi trebalo da kontrolišete to negativno osećanje.
Ljuti ljudi umiru ranije
Istraživači sa Univerziteta u Ajovi otkrili su da ljudi starosti između 20 i 40 godina koji su često besni i ljuti imaju 1,5 odsto veće šanse da umru u narednih 35 godina, u odnosu na one koji su smireni.
Stručnjaci veruju da je to zbog brojnih faktora koji povezuju stres i fiziološku štetu koju nanosi organizmu. Često oslobađanje adrenalina tokom perioda stresa oštećuje DNK, a sve to može da dovede do nekih ozbiljnih bolesti, poput multipla skleroze.
Lošije spavaju
Osećaj besa pojačava odgovor u delu mozga koji je povezan sa instinktom za preživljavanje. Takve, negativne emocije utičući na mozak deluju i na ostatak tela, čineći da budemo anksiozni, a povećavaju i protok krvi do srca, zbog čega je gotovo nemoguće opustiti se.
Zato su ljudi koji su ljuti ili besni zbog nečega, a ne žele da razgovaraju o tome zašto se tako osećaju, izloženiji problemima sa spavanjem.
"Zapisivanje razloga za ljutnju oslobodiće vam mesto u glavi, ali i omogućiti da se opustite", kaže Majk Fišer, direktor Britanske asocijajcije za kontrolu besa.
Češće imaju glavobolju
Emocije poput uzbuđenja ili besa rezultiraju oslobađanjem kortizola, hormona stresa, kao i adrenalina i testosterona, što sve čini telo napetim. To dalje dovodi do povećanog protoka krvi do mozga, proširenja arterija i nerava koji se nalaze oko mozga, a taj pritisak i tenzija uzrokuju glavobolju.
Bes dovodi do anksioznosti i depresije
Kada smo besni, neurotransmiteri i hormoni se ispuštaju u krvotok, čime se ubrzava rad srca i stvara se mišićna tenzija. To znači da je telo u stanju pripravnosti.
Ukoliko su takve situacije česte, to ostavlja posledice na neurone u hipotalamusu, centru za stres u mozgu, što znači da neuronima postaje teže da se isključe. Takođe, hormon sreće serotonin je znatno manji kod besnih i agresivnih osoba.
Češće su bolesni
Previše kortizola u organizmu, koji se oslobađa kada besnite, može da dovede do disbalansa nivoa šećera u krvi, do potiskivanja štitne žlezde, pa čak i do smanjenja gustine kostiju, pokazala je studija sprovedena na Univerzitet u Sautemptonu.
Kortizol inače uzrokuje antiinflamatorni odgovor imunog sistema, ali ukoliko je nivo tog hormona često ili duže vremena povećan, to čini organizam manje otpornim na viruse.
Povećan rizik od srčanih bolesti
Pošto se povećava nivo krvnog pritiska zahvaljujući adrenalinu, srce ubrzano radi i povećava rizik od potencijalno fatalnog ubrzanja. Adrenalin je takođe signal za oslobađanje trombocita, koji mogu da uzrokuju začepljenje arterija, a to je naročito opasno ukoliko je holesterol već nakupljen na zidovima krvnih sudova.
Ne potiskujte osećanja
To što su bes i ljutnja opasni po zdravlje nikako ne znači da treba da zadržavate osećanja u sebi. Jer, potiskivanje umesto izražavanja besa vas izlaže još većem riziku od zdravstvenih problema.
Naime, istraživanja su pokazala da postoji posebno veliki rizik od hipertenzije kod onih koji potiskuju bes.
Stručnjaci kažu da potiskivanjem emocija, višak hormona stresa ostaje duže u područjima mozga zaduženih za procesuiranje emocija, zbog čega fizičke reakcije postaju hronične.