A kako stoje stvari, SUV modeli se tek "zaleću"
Zahvaljujući kompaktnim SUV modelima "Folksvagena", "Forda", "Pežoa" i "Seata", ovaj tržišni segment u Evropi je porastao za više od 25 odsto u prvih devet meseci ove godine.
Prema podacima kompanije "LMC Automotive", očekuje da će ove godine biti prodato rekordnih 1,8 miliona SUV automobila (povećanje od 20 odsto u odnosu na 2016). Tim tempom, do 2020. godine prodaja će porasti na 2 miliona jedinica, a 2021. godine SUV modeli će činiti trećinu ukupne prodaje automobila, u odnosu na dosadašnju četvrtinu.
Najpopularniji model je i dalje "nisan kaškai", a sledi "folksvagen tiguan", čija je prodaja ove godine povećana za 45% zahvaljujući novom modelu. U prva tri kvartala ove godine, još jedan model beleži neverovatan rast. U pitanju je evropski automobil godine "pežo 3008", čija je prodaja porasla za čak 157%.
Deset najprodavanijih modela u Evropi (poređenje januar-septembar 2017. – 2016.):
Pored same popularnosti, zanimljiva je i činjenica da se sve više prodaju modeli sa višim paketima opreme. Više od trećine "3008" prodatih u oktobru bile su verzije s najjačim specfikacijama, dok je čak 70 odsto prodatih "ford kuga" bilo s najvišim opcijama opreme (Titanium paket 43 odsto, a ST 27 odsto).
Krosoveri se razlikuju od klasičnih automobila i po prosečnoj ceni. Tako je u septembru prosečna cena kompaktnog SUV-a u Nemačkoj iznosila nešto manje od 32 hiljade evra, a klasičnog automobila iz iste klase oko 26.400 evra. Zato i ne čudi toliko forsiranje "terenaca" od strane proizvođača automobila.
U ovim zemljama su najpopularniji (udeo u ukupnoj prodaji do 31.9.2017.):
1. | Letonija | 18,3 odsto |
2. | Estonija | 18,2 odsto |
3. | Irska | 17,7 odsto |
4. | Litvanija | 14,3 odsto |
5. | Španija | 13,5 odsto |
6. | Mađarska | 12,8 odsto |
7. | Norveška | 12,8 odsto |
8. | Finska | 12,4 odsto |
9. | Austrija | 11,4 odsto |
10. | Velika Britanija | 11,3 odsto |
Ima se para i za luksuz
Pored kompaktnih SUV modela, raste prodaja i njihovih luksuznijih varijanti. Novi modeli "Volvoa", "Audija" i "Mercedesa" su najznačajniji igrači u Evropi.
Prošle godine su "volvo XC60", "audi Q5" i "BMW X3" bili po prvi popularniji od "mercedesa E klase" i "BMW-ove serije 5".
U izveštaju analitičarske kuće "JATO Dynamics" stoji da je XC60 najpopularniji SUV u ovom segmentu sa preko 52.000 komada u prvoj polovini godine. Ovaj model je i najprofitabilniji automobil u istoriji ovog švedskog brenda.
Deset najprodavanijih modela u Evropi (poređenje januar-jun 2017. – 2016.):
Iako se nalaze u prvih deset, BMW-ovi puleni X3 i X4 beleže pad prodaje jer su u pitanju modeli izašli pre nekoliko godina. Novi X3 je u međuvremenu stigao, a sledeće godine izlazi i sledeća generacija "iks-četvorke".
Prema proceni kompanije "LMC Automotive", očekuje se da će do kraja godine u Evropi biti prodato oko pola miliona luksuznih SUV modela srednje veličine. Lider je nemačko tržište, koga u stopu prati Velika Britanija. Prodaja u ove dve zemlje čini 46 odsto ukupnog broja ovih automobila.
Pored novog "BMW-a X3", tržište mnogo očekuje i od modela, kao što su "alfa romeo stelvio", "rejndž rover velar", "jaguar f-pejs" i "mercedes GLC kupe".
Kao i kod jeftinije "braće", i ovde kupci prosečno daju više novca nego prilikom kupovine klasičnih sedana. Nemci u prvoj polovini godine davali 4.000 više evra za SUV modele, pokazuju cifre iz kuće "JATO Analytics".
Jedan od razlog za ovako visok cenovni prosek leži u činjenici da su njihovi bazni modeli odlično opremljeni. Tako "BMW X3" u ponudi ima modele isključivo sa (skupljim) xDrive pogonom na sva četiri točka, dok "Volvo" u osnovnoj opremi nudi veliki broj sigurnosnih tehnologija.
Na cenu utiče i ekologija, odnosno hibridni modeli, koji značajnije skuplji od proseka, a nalaze se u ponudi većine proizvođača.
Sledeće godine, pored "tesla modela X" stižu i drugi električni SUV modeli. Za početak "jaguar I-pejs" i "audi e-tron", a zatim i "mercedes EQ" i električni "BMW X3".
Nakon svega, jasno je da je SUV segment zlatna koka automobilske industrije. Tako da se nećemo skoro otarasiti kabastih četvorotočkaša. A i zašto bismo?