Dijabetes može da se drži pod kontrolom, sa ovom bolešću se živi, ali… najbolje je da uradite sve što možete na prevenciji. Evo nekoliko korisnih saveta kako da ostanete zdravi i smanjite rizik od dijabetesa.
Od dijabetesa u Srbiji boluje oko 710.000 ljudi, a dijabetes tipa 2 sve češće se dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
Kad se bolest drži pod kontrolom, sa dijabetesom se živi relativno normalno, ali ukoliko se ne leči, može da dovede do slabljenja funkcije bubrega, problema sa vidom, bolesti srca i drugih ozbiljnih poremećaja.
Pre nego što se razvije dijabetes, pacijenti su u preddijabetesnom stanju. Tada je nivo šećera u krvi povišen, ali ne i dovoljno visok da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. Ali, statistika kaže da će se kod 70 odsto ljudi preddijabetesno stanje razviti u punu formu bolesti.
Zbog toga je važno da znate da je prevencija najbolji način da se zaštitite. Na određene faktore, kao što su oni genetski i "starosni" ne možete uticati, ali postoji mnogo više faktora rizika koje možete da izbegnete ako malo povedete računa o stilu života.
Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju:
Šećer i rafinisani ugljeni hidrati
Šećer i prerađeni ugljeni hidrati su visoko na listi namirnica koje povećavaju rizik od dijabetesa. Naše telo brzo ih vari, a sićušni molekuli šećera ekspresno stižu u krv. Porast nivoa šećera u krvi stimuliše pankreas da luči insulin u ogromnim količinama, hormon koji šećer "seli" u ćelije našeg tela.
Kod osoba sa preddijabetesnim stanjem, ćelije postaju rezistentne na isulin, tako da nivo šećera u krvi ostaje visok. Da bi to kompenzovao, pankreas luči još više insulina u "očajničkom pokušaju" da nivo šećera u krvi vrati u zdrave granice.
Ako se ovo često dešava, povišen nivo šećera i insulina postaju "redovna stvar" i situacija se progresivno pogoršava, tako da dijabetes tipa 2 postaje samo pitanje trenutka.
Vežbanje
Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju opšteg zdravlja, i nije nikakvo iznenađenje što je odlična prevencija i kad je reč o dijabetesu tipa 2.
Vežbanje, aerobni i kardio treninzi povećavaju osetljivost ćelija na insulin, tako da organizam ne mora toliko da se napreže da stvari funkcionišu kako treba.
Studije su dokazale da rizik od dijabetesa značajno opada kad se vežbanjem poveća osetljivost na insulin.
Voda
Voda je najbolje piće. Stvarno. Sokovi su puni šećera, ako su gazirani, još su gori, a u bilo kojoj varijanti povećavaju rizik od dijabetesa.
Naučne studije dokazale su da osobe koje redovno u toku dana popiju više od dve čaše soka ili gaziranog napitka imaju za 20 odsto viši rizik od razvoja dijabetesa.
Višak kilograma
Neće svako ko ima neki kilogram viška dobiti šećer. Ali, gojaznost značajno povećava rizik od razvoja preddijabetesnog stanja i dijavetesa, naročito ako se višak gomila oko struka.
Prestanite da pušite
Pušenje je opasno po zdravlje, može da izazove različite komplikacije, između ostalog i dijabetes. Prosečan pušač ima za 44 odsto više šansi da dobije dijabetes od osoba koje nikad nisu pušile.
Prerađena hrana
Prerađene namirnice (da pojednostavimo stvari, recimo polugotova i gotova jela, keks, čokolade, bombone, grickalice, manje-više stvari koje dolaze u kesicama ili pakovanjima) generalno su krajnje nezdrave.
Obično sadrže suviše rafinisanih ulja, šećera, soli, zasićenih masti… a nekvalitetna ishrana jedan je od vodećih faltora rizika kad je dijabetes u pitanju.
Čaj i kafa
Studije su pokazale da redovno konzumiranje kafe (obične, crne, nezaslađene i bez dodataka u vidu mleka, šlaga i sličnog) umanjuje rizik od dijabetesa. Isto važi i za čaj, pošto oba ova napitka sadrže antioksidante polifenole koji štite od ove bolesti.
Vodite računa o sebi na vreme. Pazite šta jedete, pazite koliko jedete i budite fizički aktivni. Sa dijabetesom može da se živi, ali najbolje je, naravno, da se potrudite da ga izbegnete, piše "Miror".