Na osnovu belgijskog iskustva, evropski parlament predložio jednostavan način kojim bi se rešio najveći problem polovnjaka
Predlog EU parlamenta – memorisati apsolutno svaki odlazak kod majstora.
Svako ko je ikad kupovao polovni automobil sreo se sa problemom originalne kilometraže. Tako su jedno vreme "svi" polovnjaci iz uvoza prešli oko 130.000 kilometara.
Kako ovaj problem nije poznat samo ma ovim prostorima, već i širom starog kontinenta, Evropski parlament je pokrenuo inicijativu kojom bi se značajno smanjile prevare sa brojem pređenih kilometara polovnih automobila.
Predlaže se korišćenje belgijskog modela koji se pokazao najuspešnijim. U pitanju je sistem pod imenom Kar-pas (Car-Pass), koji je uveden u Belgiji još 2006. godine, a radi se o centralnoj bazi podataka u koju se upisuje kilometraža vozila prilikom svakog odlaska u servis, makad to bila i zamena guma.
Na taj način, "muljanje" po pitanju broja kilometara se svodi na minimum, jer se u svakom servisu može proveriti poslednje stanje kilometara.
Sistem predviđa i proveru samih servisa, koji moraju upisivati kilometraže u bazu.
Potencijalni kupci mogu od prodavaca da zatraže izvod iz Car-Pass-a sustava kako bi se uverili u kilometražu na poslednjem servisu.
Prema nekim belgijskim studijama, ovaj sistem je smanjio broj prevara s kilometrima za neverovatnih 97 posto. Ali kako se automobil ne prati nakon što napusti Belgiju, predlog Evropskog parlamenta da se sličan sistem uvede u svim članicama EU.
Dok se ne uvede, evo nekoliko saveta portala Polovni automobili kako barem delimično otkriti da li je kilometraža vraćena:
- Stanje vozila bi trebalo da poklapa s kilomeražom. Automobil može biti u lošem stanju i sa malom kilometražom. Ovo se najpre odnosi na vozila koja su korišćena u uslovima gradske vožnje.
- Ako je guma nova (proveriti DOT broj na boku pneumatika), a prilično potrošena, to može da ukaže da intenzivno korišćenje. DOT broj pokazuje koje nedelje u toku kalendarske godine je guma proizvodene (3011 – 30. nedelja 2011.).
- Pohabana unutrašnjost (volan, ručica menjača, sedišta, tapacirung) predstavlja dobar pokazatelj korišćenja vozila. Takođe, treba pogledati i nožne komande i uporediti ih sa patosnicama. Ako kupujete mlad polovnjak, papučice smeju biti vrlo malo potrošene.
- Lepo je videti pedantnu servisnu knjižicu, ali bi nju trebalo da prate i svi računi. Takođe, treba pogledati nalepnice na kojima piše kada treba promeniti motorno ulje, filtere… Ako, recimo, piše 180.000 km, a na instrument tabli 110.000 km, onda tu nešto ne valja, jer je uobičajeno da se ulje menja na svakih 30.000 pređenih kilometara.
- Treba biti sumnjičav i ako je vozilo prvih godina prelazilo više desetina hiljada kilometara, a narednih po par hiljada. To može da ukaže da je automobil bio više kod majstora, nego na drumu.
I čuvajte se komentara – "Ma zbog carine sam smanjio kilometražu." S druge strane, ako prodavac tvrdi da nije ništa dirao, nek vam pokaže sa kolikom kilometražom je auto ocarinjen.