Već znamo da gojaznost ima užasne efekte na zdravlje, a evo još jednog, koji se tiče sala oko struka...
Gojazni ljudi koji imaju dosta sala oko struka imaju manje vitamina D, pokazuje novo istraživanje.
Masnoća oko jetre se takođe povezuje sa nižim nivoom ovog vitamina kod gojaznih muškaraca, ali ne i kod žena, pokazala je studija.
Nije jasno zašto taloženje masti oko struka doprinosi manjku vitamina D i da li gojaznost generalno utiče na nivo tog vitamina.
Prethodna istraživanja su pokazala da vitamin D inače smanjuje rizik od razvoja zdravstvenih stanja poput artritisa, astme i dijabetesa tipa 1 zahvaljujući antizapaljenskim i efektima jačanja imuniteta.
Gojaznost, dokazano, povećava rizik od srčanih bolesti, srčanog udara i rane smrti.
Vodeća autorka studije koja je utvrdila da osobe sa viškom oko struka imaju manjak vitamina D, dr Rašisa Rafik, komentariše to otkriće.
"Jaka veza između povećane količine abdominalne masti i nižeg nivoa vitamina D pokazuje da su gojazni ljudi izloženi većem riziku od manjka tog vitamina, te bi trebalo da to redovno proveravaju".
"Zbog posmatračke prirode ove studije, ne možemo da izvučemo zaključak da li je veza između gojaznosti i nivoa vitamina D uzročna ili posledična", kaže ona.
Njihov plan je da istraže ulogu vitamina D u gojaznosti.
Kako je istraživanje sprovedeno
Istraživači su analizirali abdominalnu i ukupnu mast kod ljudi starosti između 45 i 65 godina, koji su učestvovali u prethodnoj studiji o gojaznosti. Takođe, ispitali su i nivo vitamina D kod tih volontera.
Inače, naučnici su ranije otkrili da vitamin D sprečava štetu koju srcu nanose dijabetes i visok krvni pritisak.
Ovaj vitamin stimuliše proizvodnju azotne kiseline, koja je važna za regulisanje protoka krvi i za sprečavanje formiranja krvnih ugrušaka, pokazala je prva studija te vrste.
Takođe, vitamin D smanjuje "unutrašnji stres" u kardiovaskularnom sistemu, čime se izbegavaju problemi sa srcem.
"Ne postoji mnogo, ako uopšte postoji, neki sistem koji bi mogao da povrati oštećene kardiovaskularne ćelije, a vitamin D to može. To je veoma jeftino rešenje koje pomaže kardiovaskularnom sistemu. Ne moramo da razvijamo novi lek, već ga imamo", rekao je autor te studije dr Tadeuš Malinski sa Univerziteta u Ohaju.