Dermatolozi otkrivaju četiri najveće greške u pokušajima da se zaštitimo od štetnog uticaja sunčevih zraka.
Većina ljudi zaboravlja da nanese sredstvo za zaštitu od sunca na ušne školjke, čelo, ponekad čak i nos preskačemo… A to su sve zone podložne "opekotinama" od sunca. Osim toga, često gubimo iz vida da je svim sredstvima potrebno neko vreme da počnu da deluju, tako da bi trebalo da ih nanesemo bar pola sata pre nego što krenemo napolje.
A onda, nemojte misliti da je to dovoljno za čitav dan. Potrebno je mleko za sunčanje nanositi na svaka dva sata, pa i češće ako ulazite u vodu u međuvremenu, ili se jako, jako znojite.
Dermatolog dr Priti Danijel za "Dejli mejl" otkriva najčešće zablude u vezi sa zaštitom od sunca:
"Ako je oblačno, bezbedni ste"
UV zraci prolaze kroz oblake, smog, i prozore automobila, samo da znate. Čak i ako je dan oblačan, nanesite proizovd za zaštitu od sunca koji uobičajeno koristite.
"Što viši faktor zaštite, to bolje"
Ovde je problem što ljudi često ne znaju šta znači faktor zaštite koji određeni proizvod nudi. Poenta je u sledećem: ako imate tip kože takav da izgorite za deset minuta, SPF 15 će vam "obezbediti" dodatnih 15 minuta pre nego što koža počne da crveni, a SPF 30 – dodatnih 30 minuta.
Ipak, ukoliko ne nanosite s vremena na vreme novi sloj mleka za sunčanje, izgorećete koji god faktor koristili.
"Ako imam tamniji ten, ne treba mi mleko za sunčanje"
Treba vam. Kratko i jasno.
"Koža je oštećena tek kad izgorimo"
Opekotine od sunca drastično povećavaju rizik od melanoma, opasne forme raka kože. Ali, sunce škodi koži i na druge načine, UV zraci, recimo, oštetiće kolagenska vlakna i kožu učiniti manje elastičnom. UVB zraci su oni od kojih možemo da pocrnimo, ali i da izgorimo i time povisimo rizik od raka kože, a UVA zraci prodiru duboko u kožu, posledično izazivajući stvaranje bora i "fleka" od sunca.
Evo male pomoći: