Ako vas drugi smatraju grubim i oštrim, a vi to ne želite i mislite da niste takvi, moguće je da nekim svojim navikama nesvesno šaljete takve signale.
Svako od nas verovatno ima neku naviku zbog koje drugima delujemo grubo i nepristupačno, a često je za takav, pogrešan utisak, kriv govor tela kojim nesvesno šaljemo "negativne" signale.
Jasno je da ne možemo svima da se dopadnemo, niti svima da udovoljimo, ali vredi imati na umu koje stvari u svojim navikama možemo da promenimo, kako bismo ostabili bolji utisak na druge.
Zatvoren govor tela
Mnogi od nas nesvesno prekrste ruke na grudima kada stoje. Ali, kada razgovaramo sa drugima, posebno sa onima na koje bismo hteli da ostavimo dobar utisak, ne bi trebalo to da radimo. Jer, ovakav stav šalje negativnu poruku – da smo zatvoreni, grubi i nepristupačni.
"Da li imate govor tela koji drugima stavlja do znanja da ste otvoreni i prijatni, ili da ste nezainteresovani? Na primer, prekrštanje bilo kojeg dela tela je simbol koji pokazuje da niste otvoreni prema drugima", kaže psiholog Marijana Strongin.
Ako želite da delujete toplije i pristupačnije, neka vam ruke prirodno budu sa strane tela, okrenite se licem prema osobi sa kojom razgovarate i ne prekrštajte noge. Tako ćete poslati poruku da slušate i da ste spremni da razgovarate.
Ignorišete druge
Naravno da se nećete nasmešiti svakome koga sretnete na ulici, ali nije pristojno da "proletite" pored nekoga koga poznajete ne javljajući se. To posebno važi kada sretnete kolege ili uopšte ljude na koje biste da ostavite dobar utisak.
"Kada se ne javite, vaša tišina odbija druge ljude", kaže psihoterapeut Tina Tesina.
Dakle, zašto im se onda ne biste javili? Samo jedna reč je dovoljna da započnete razgovor, a ponekad je dovoljan i smešak ili klimanje glavom.
Govorite šta vam padne na pamet
Postoji velika razlika između izražvanja svog mišljenja i govorenja bukvalno svega što vam padne na pamet, bez ikakvog obzira prema drugima.
"To znači da verovatno drugima govorite i neke stvari koje oni smatraju zlim, ali i koje ih povređuju", kaže porodični terapeut Hajdi Mekbejn.
Lepo je biti iskren, posebno prema prijateljima i porodici, ali nije neophodno da baš 24 sata dnevno govorite sve što vam padne na um, pred bilo kim. Samo malo "filtriranje" onoga što ćete reći može da vam pomogne da izgradite zdraviji odnos sa ljudima i da delujete bolje, pristupačnije.
"Pokušajte da budete svesniji uticaja svojih reči i dela. Trudite se da budete saosećajniji i da zaista razumete kako se drugi osećaju", savetuje terapeut.
Buljite u nekoga
Nije uvek lako shvatiti koliko kontakta očima je "dovoljno". Ako previše gledate u nekoga, praktično buljite, i to može da odbije ljude.
"Komuniciramo emocije svojim izrazom lica i očima, i na taj način možemo nekoga da pozovemo na razgovor ili da ga završimo", kaže dr Strongin. "Tako, na primer, kada ljudi počnu da gledaju okolo, a ne u osobu s kojom pričaju, to može da bude signal da žele da završe razgovor".
Ako želite da se malo bolje prilagodite, imajte na umu da ne bi trebalo da gledate u nekoga duže od tri sekunde bez prestanka. Onda povremeno pogledajte na stranu, pa opet u oči, tokom razgovora.
Prekidate
Uopšte nije retkost da ljudi prekidaju jedni druge tokom razgovora. To može da deluje veoma grubo i šalje poruku da ono što govori druga osoba nije važno.
Da biste prekinuli tu svoju ružnu naviku, sačekajte malu pauzu u razgovoru da iznesete svoj komentar ili mišljenje. U redu je da ponekad, uz izvinjenje, prekinete nekoga, ako imate da kažete nešto stvarno važno, ali u suprotnom, pustite ljude da završe rečenicu.
Stojite mnogo daleko
"Važno je razmotriti udaljenost ljudi koji razgovaraju. Želite da poštujete nečiji lični prostor, ali i preterana udaljenost je pokazatelj da vam nije prijatno", kaže dr Strongin.
Ako stojite na drugom kraju prostorije ili se udaljavate, ljudima ćete i delovati daleko – i bukvalno i figurativno. Ukoliko želite da to promenite, postepeno se približavajte osobi s kojom razgovarate i pratite njenu reakciju.
Stojite previše blizu
Kao što smo pomenuli, razgovor može da bude veoma napet ako stojite previše blizu osobe s kojom razgovarate.
Imajte na umu da kada se osobi približite na manje od dužine ruku, osoba to može da doživi kao pretnju i neprijatnost.
Ton vašeg glasa je "osuđujuć"
Važno je šta kažete, bitan je govor tela, ali ništa manje važan nije ni ton vašeg glasa, odnosno paraverbalna komunikacija.
"Paraverbalna komunikacija je način na koji izgovaramo reči, poput toga glasa, glasnoće razgovora i slično. Ako niste oprezni, zbog toga ljudima možete da delujete grubo", kaže psiholog dr Danijel Forši.
Ako podižete ton do tačke da vičete, na primer, govorite tako da se u glasu "čita" da druge kritikujete ili osuđujete, definitivno ćete delovati grubo, a ne prijateljski.
Naravno, nije neophodno da pokušavate da promenite svoju prirodnu boju glasa, ali potrudite se da zvučite toplo i srdačno kada želite da ostavite takav utisak.
Blokirate sebe
Time što fizički sebe blokirate, drugima delujete zatvoreno i grubo, i onda kada to ne želite. Na primer, ostavljate takav utisak ako gledate u telefon dok pričate s nekima, jer to otežava interakciju.
"Ako uvek gledate u telefon, delujete nepristupačno i nezainteresovano za druge", kaže terapeut dr Kali Estes. "Ukoliko uvek kuckate poruke ili razgovarate telefonom kad bi trebalo da ste prisutni negde, ostavljate utisak hladne, bezosećajne osobe".
Jasno, kad stvarno morate da upotrebite telefon, to je OK, ali možete barem da se izvinite i time date osobi do znanja da je reč o nečemu važnom.
Ukoliko želite da imate zdraviju, pozitivniju interakciju sa drugima, obratite pažnju na ove navike i trudite se da ih izbegnete. Videćete, vaši odnosi sa drugima će biti mnogo bolji.