Naši daleki rođaci, neandertalci, bili su "više Usein Bolt nego Mo Farah", u osvit civilizacije, bilo je važno biti brži. Pre "sprinteri", nego "dugoprugaši". Izdržljivi nisu imali neke šanse, veća je verovatnoća bila da ih nešto pojede, pre nego što stignu da pokažu koliko su izdržljivi…

Dakle… Neandertalci, dugonogi, mišićavi sprinteri bili su sposobni da ekspresno postignu ubrzanje koje im je spasavalo živu glavu, pokazalo je novo istraživanje.

Ova teza dovodi u pitanje raniju teoriju prema kojoj su neandertalci bili niski i žgoljavi, prilagođeni dakle trčanju na duge staze.

Nova studija tvrdi da su neandertalci lovili u šumama, a ne na hladnim, otvorenim predelima nalik na tundre, kao što se ranije smatralo.

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu zaključili su da su daleki preci ljudi nastanjivali toplije šumovite predele, u kojima im je od mnogo veće koristi bila brzina nego izdržljivost, jer su lovili iz zasede i sa malih razdaljina.

U genomu neandertalaca, pokazalo se, zastupljeniji su geni koji se povezuju sa snagom i izuzetnom fizičkom spremom u svakom pogledu, nego kod današnjih ljudi.

"Bliži pogled na slojeve u kojima su pronađeni fosilni ostaci sugeriše da su oni zapravo živeli u isto vreme i na istim mestima kao i životinje iz tog doba za koje se zna da su obitavale u toplijim, šumovitim staništima", kaže dr Džon Stjuart koji je vodio ovo istraživanje.

"U takvom okruženju, strategija lova zasnovana na brzom trku davala je bolje rezultate, što navodi na poređenje sa fizičkom spremom vrhunskih sportista našeg doba. Neandertalci su definitivno građom bili 'više Usein Bolt nego Mo Farah', mišićavi, sposobni za sprint pre nego za produženu trku."

Ovu teoriju podržavaju i genetičari dr Joan Dikman, profesori Hju Montgomeri i Mark Tomas sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Oni su proučavali genetske varijacije za koje su ranije studije pokazale da su relativno česte kod današnjih vrhunskih atletičara, kojima je sprint primarna disciplina.

"Utvrdili smo da je većina tih genetskih varijacija bila prilično tipična za neandertalce, kod kojih su one uočavane značajno češće nego kod ljudi danas, koji su generalno pre izdržljivi nego upadljivo brzi", objašnjava dr Dikman.

"Mi smo zagrebali samo po površini ovog pitanja, i uvek postoji mogućnost da su i drugi faktori mogli da utiču na građu neandertalaca. Ali, paleoantropološki i genetički dokazi u ovom slučaju su prilično ohrabrujući", kaže dr Tomas.

KO SU BILI NEANDETARLCI?

Ovi bliski preci ljudi, misteriozno su izumrli pre oko 50.000 godina. Naseljavali su Afriku, sa ranim ljudima, stotinama milenijuma, pre nego što su prešli u Evropu pre oko 500.000 godina.

Kasnije su im se pridružili ljudi, prelazeći isti put, negde u poslednjih 100.000 godina.

Neandertalci su bili bliski srodnici, ali ne i direktni preci ljudi. Dve vrste vode poreklo od zajedničkog pretka, ali je do razdvajanja doščlo pre oko 50.000 godina, prenosi "Dejli mejl".

Oni su bili originalni "pećinski ljudi", za koje se donedavno smatralo da su bili ne naročito inteligentni i prilično brutalni. Ali, poslednjih godina, naročito tokom poslednje decenije, ima dokaza koji ukazuju da bi takvo viđenje moglo biti potpuno pogrešno.

Pojavljuje, naime, sve širi korpus dokaza koji ukazuju na to da su neandertalci bili mnogo sofisticiraniji nego što se ranije mislilo, i talentovaniji nego što je iko mogao da pretpostavi pre samo nekoliko decenija.

Postoje indicije da su, na primer, sahranjivali svoje mrtve u skladu sa konceptom verovanja u zagrobni život. Uz to, ispostavilo se da su bili sposobni da se adaptiraju na različite uslove prilično efikasno.