Čak petina srpskih milenijalaca kaže da nema nijednog prijatelja, a da spas traži u lažnom sjaju društvenih mreža!
Svetu preti epidemija usamljenosti. To su zaključili psiholozi na osnovu američkog istraživanja, koje je utvrdilo da veliki broj mladih u dvadesetim i tridesetim godinama nema prijatelje ili ostvaruju samo površne veze. Za razliku od generacija rođenih u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata, koja se i dalje smatra najsrećnijom.
Oni su generacija Vudstoka. Deca cveća i rokenrola, slobodni i društveni. Njihova deca su najčešće usamljena. Malo koga zovu prijateljem. Skloniji su samoubistvima. Takav je jaz između bejbi bum generacije u pedesetim, šezdesetim i milenijalaca u dvadesetim i tridesetim godinama.
Milenijalci su ljudi koji žele da ostvare više i najviše, veoma su kompetitivni, stalno teže profesionalnom uspehu. Kad se završi radno vreme tako stresno ili dođe vikend, oni se opuštaju tako što tu ima mnogo alkohola i droge bez obzira što su to često ostvareni i uspešni ljudi", kaže psihoterapeut-psihoanalitičar, dr Vojislav Ćurčić za Radio-televiziju Srbije.
Trećina milenijaca - između 23 i 38 godina oseća se usamljeno. Usamljenih u bejbi bum generaciji je upola manje.
Više od petine milenijalaca priznaje da nema nijednog prijatelja. Isti odgovor dalo je samo devet procenata bejbibumera. Trećina milenijalaca nema najboljeg prijatelja, a 27 procenata kaže da ostvaruje uglavnom površne veze. Usamljenost je uvod u depresiju, depresija može da vodi u samoubistvo upozoravaju prisholozi.
"Drugi razlog je što su oni opterećeni uspehom i postognućima i ako se to nešto loše završi oni su skloni da to 'nepodnošljivo stanje neuspeha' reše samoubistvom", objašnjava Ćurčić.
Petnaest ljudi dnevno pozove SOS liniju za prevenciju samoubistava. Najčešće zbog gubitka drage osobe, čestih ideja da povrede sebe ili ako već imaju psihoze koje se pogoršavaju. Mlađima je bliža čet soba na sajtu klinike "Laza Lazarević". Sa njima razgovaraju stručne osobe koje im nude razumevanje i podršku, bez gotovih rešenja.
"Nekada mi postižemo da intezitet razmišljanja o samoubistvu bude manji, da odložimo izvršenje dela i da ta osoba ima vremena da zatraži pomoć nekada radimo na planu kod osoba koje češće razmišljaju da ima spisak aktivnosti koje može da uradi kad krenu intenzivne misli", navodi dr Snežana Japalak iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Umesto da potraže podršku prijatelja, mnogi milenijalci mračne brige čuvaju za sebe, a svoja postignuća prikazuju u sjaju društvenih mreža. Psiholozi ih zato vide kao posledicu, a ne uzrok njihove izolovanosti. I upozoravaju, usamljenost za 26 odsto povećava rizik od prerane smrti.