Posljednji dan marta je Svjetski dan bekapa. Evo par stvari o bekapu i šta uraditi.
Bekap podataka je prevljenje rezervne kopije svih vaših podataka, uključujući multimediju, podatke koje ste napravili, podešavanja vašeg uređaja, imenik, mejlove, baš sve sadržaje koji su nastali od kada ste prvi put pokrenuli uređaj.
Bekapovanje podataka vrši se na dva načina. Pravljenjem rezervne kopije sistema na čvrstom disku (eksterni hard disk), DVD-u, CD-ovima ili na nekim "velikim" USB fleš memorijama ili preko interneta.
Drugi vid bekapovanja podataka je preko interneta i to je danas mnogo popularniji način za manje količine podataka, a posebno za tablete, pametne telefone i korisnike računara, koji su uvijek u pokretu. Bekapovanje je možda čak i nepotrebno ukoliko koristite svoje uređaje u sprezi sa cloud tehnologijom, koja za vas čuva sve vaše podatke i čini ih dostupnim kada vama to treba.
Bekapovanje se vrši ručno ili automatski, u zavisnosti od toga koji uređaj se bekapuje i koji program se za to koristi. Recimo, fotke, dokumenta, video snimke, pozicije u igrama, same programe i aplikacije možete pokretati i čuvati u oblaku ili preko servisa kakvi su Google Drive, Box, Dropbox, OneDrive i slični. Svi oni nude određenu količinu memorije "za dž" koju možete upotrebiti za bilo kakve fajlove po svom izboru, a dodatni (neograničeni praktično) prostor može se iznajmiti za mjesečnu nadoknadu od par dolara.
Evo i zašto bekapovati svoje podatke:
Prema istraživanju ekipe koja organizuje Svjetski dan bekapa, 31. mart, neki od razloga za bekapovanje su sljedeći:
- nezgode se jednostavno dešavaju nenajavljene
- 113 telefona izgubi se širom svijeta svakog minuta
- jer 30 odsto ljudi NIKADA ne bekapuje svoje podatke
- 29 odsto katastrofa dogode se sasvim slučajno
- jedan od 10 kompova zarazi se svakog mjeseca...
Zato, "Zakunite se da ćete makar dio svojih podataka bekapovati na Svjetski dan bekapa, 31. mart"!
(MONDO, Foto: Promo)