Talentovani srpski štoper Ranko Veselinović priča za MONDO šta se dešavalo u "mehuru" u Orlandu i kako je oformljen "balkanski klan" sličan onome u NBA. Šta još Kanađani kažu o Srbiji, zašto MLS toliko napreduje i šta mu nedostaje...
Zbog pandemije korona virusa NBA se odlučila za hrabar potez i igrače je smestila u "mehur" u Diznijev kompleks u Orlandu. Tamo su se rodila i produbila brojna prijateljstva poput "balkanskog klana" o kom je pisala čitava Amerika, ali ne znate celu priču…
Nekoliko stotina metara odatle, u drugom hotelu, takođe se čuo "naški" jezik. U pitanju je bila balkanska ekipa fudbalera koja komotno može da se nazove "Balkan Boys II".
Paralelno sa NBA, u "mehuru" u Diznilendu se održavao i "MLS is back" turnir koji nije uspeo da privuče toliku medijsku pažnju, ali je zaslužan za povezivanje fudbalera sa prostora bivše Jugoslavije o čemu je za MONDO govorio mladi Ranko Veselinović.
"Mi sednemo dole u lobi i pijemo kafu, ćaskamo, družimo se, nemamo gde drugde da idemo. Šta ćemo u sobi? Oni svi odu u sobe i igraju igrice…", začudio se Veselinović.
"Mi smo najsocijalniji. U Americi najviše vole da odu u Starbaks i tako šetaju gradom s kafom".
Bivši kapiten Vojvodine stigao je u najluđe moguće vreme u MLS ligu, nije stigao ni da se upozna kako treba sa saigračima u Vankuveru, a već su počeli problemi zbog pandemije. Srećom, vreme u "mehuru" bar je mogao da prekrati sa ljudima sličnog mentaliteta.
Tako je imao saigrača Davida Milinkovića, kao i Luku Stojanovića (eks Čukarički) koji ga je upoznao sa saigračima iz Čikaga - zemljakom Borisom Sekulićem (naturalizovani Slovak) i Robertom Berićem (Slovenija).
Tu su bili još i Hrvati Dario Zuparič i Roberto Punčec, a nađe se uvek u prolazu još neko ko "vuče" korene sa Bakana. Uvek bar njih sedmorica-osmorica u društvu…
"Moj saigrač Kornelijus je igrao u Javoru, malo priča srpski. Milinković je Francuz, ali govori srpski i razume naš mentalitet. Svi smo bili tu, nismo mogli da se ne družimo. Mi smo u Orlandu imali balkanski klan, svi ostali su nas gledali čudno posle doručka, pošto su treninzi bili kasno uveče…", prisetio se Ranko Veselinović dana u "mehuru".
Imali smo prilike da čitamo kako se NBA igrači zabavljaju u Orlandu, ali i kako su se konstantno žalili na pojedine uslove. Toga ipak u "sokeru" nije bilo.
"To je stvarno bilo nenormalno organizovano", pun je utisaka Ranko Veselinović.
"Svi su bili uplašeni, ali… Meni je to bilo lepo iskustvo, svi su bili tamo, atmosfera kao na Svetskom prvenstvu. Tako je kad su svi u istom hotelu, jedni pevaju, a drugi nervozni. NBA kamp je bio blizu, nismo imali kontakt sa njima, ali vodili su računa o svemu. Svako je imao svoju prostoriju za obroke, sastanke, pazili su da se niko ne zarazi".
Uslovi?
"Imali smo bazene na raspolaganju, ma sve… To je bio gigantski 'babl'. Pecanje, golf, ma šta god poželiš! Stvarno ne mogu da se požalim, a čuo sam da je NBA igračima smetala hrana…".
ZOVU TE I KAŽU "IDEŠ ZA KANADU"
Ranko Veselinović je zimus prošao kompletne pripreme sa Vojvodinom i bio je spreman da se stavi na raspolaganje treneru Nenadu Lalatoviću, ali nekoliko dana pred nastavak sezone dobio je poziv koji će mu promeniti život naglavačke.
Stigla je ponuda iz Vankuvera (pozajmica, pa otkup ugovora) koju u prvi mah nije shvatio naročito ozbiljno, ali već posle prvog razgovora promenio je mišljenje.
"Iskreno, bio sam malo skeptičan. Prvi put kad su mi rekli za interesovanje bio sam u društvu sa Sanijem (Siniša Saničanin prim. aut), rekao sam mu da idem samo da ispoštujem čoveka iz Vankuvera. Nisam imao naznake koliko je to tamo u MLS organizovano", prisetio se Veselinović.
"Razgovori su počeli sedam-osam dana pre tog povratka iz Antalije. Nisam očekivao puno od toga. Pričao sam sa njihovim direktorom i trenerom, oni su mi čak poslali prezentaciju kluba. Potrudili su se, pa je dogovor brzo postignut. Pričao sam onda i s porodicom. Jeste daleko, ali je to bila dobra opcija za mene, s tim da je bilo dosta stresa jer sam bio povređen, čekao sam vizu…".
Pravi problemi u svetu tek tada počinju - pandemija korona virusa je iza ugla.
"Stigao sam u Vankuver 7. ili 8. marta. Tek što smo počeli da se spremamo - zatvara se grad, liga i tako provodim naredna dva i po meseca", ispričao nam je Veselinović koji je u tom trenutku imao tek 20 godina i boravio je u nepoznatoj državi daleko od kuće.
Mnogima bi to bio "kamen na srcu", ali Veselinović kaže da se lako navikao, jedino mu je bilo teško što nije mogao na teren i to što je radio onlajn treninge.
"Ja sam takav, meni to nije teško palo, kažu da sam 'ladovina, ali ja se trudim da sve obrnem".
Mogao je da izađe iz stana i prošeta, samo su iz kluba savetovali da je bolje da budu kod kuće, a pomoglo je i što je sve vreme bio na vezi sa porodicom. Imao je vrhunski program, ishranu, pa posle svega zaključuje "bolje mi je što sam bio tamo".
VOJVODINA OSVAJA KUP, A ON NA TRENINGU
Veselinović je imao samo 18 godina kada je debitovao za "staru damu" u eri Vladimira Buača na klupi Novosađana, a već se po njegovom stavu videlo da je zreliji od vršnjaka. Tome u prilog ide i kapitenska traka koju je preuzeo po dolasku Nenada Lalatovića u klub, a samo godinu dana kasnije sjajni trener odveo je Vojvodinu do istorijskog pehara Kupa Srbije.
Veselinović je odigrao samo prvo kolo protiv Zlatibora, preskočio je Sinđelić, a onda se preselio u Kanadu. Bez obzira na to Vojvodinu i saigrače nije zaboravio…
"Naravno da sam hteo da ispratim finale s Partizanom u Nišu", rekao je Veselinović.
"Nažalost, kada smo igrali finale ja sam imao trening sa Vankuverom. Uključio se sam oko 60. minuta kada je bilo 2:0 i onda je sve krenulo nizbrdo", dodao je mladi štoper koji ističe da je u tom trenutku pomislio da je baksuzan za bivši klub.
Uspeo je Partizan da stigne do šokantnog izjednačenja u poslednjim trenucima meča, otišlo se u produžetke, pa penale… A tamo je Vojvodina ipak bila bolja.
"Bilo mi je jako drago zbog trofeja koji je Vojvodina osvoijal. Opet, lagao bih da kažem da mi nije bilo krivo što nisam deo tog uspeha… Mada, na kraju sam i ja dobio medalju", poručio je Veselinović koji se nada da će trofeja biti i s Vankuverom.
"Vajtkepsi" su imali solidnu sezonu i završili su na devetom mestu Zapadne konferencije, falila su im svega tri boda da prođu u plej-of.
"Imali smo dosta problema prvi deo sezone zbog povreda, otišli su neki igrači, pa smo onda tražili pravi sastav. Igrali smo poslednja dva meseca u Portlandu i svi smo uglavnom bili zdravi tako da se jedan tim ustalio. U tih poslednjih desetak utakmica smo vezali dobre rezultate. Moram da kažem da je nepravedan raspored bio zbog korone, menjali su stalno, pa smo mi igrali stalno sa timovima iz Zapadne konferencije gde su bili najjači timovi. Mi smo na kraju zadovoljni. Prošle sezone smo bili poslednji, a sada smo zamalo došli do plej-ofa", kazao je Veselinović.
Pre toga igrao se pomenuti turnir u "mehuru" gde nisu bili svi najbolji igrači, ali je na tom primeru video da je organizacija na vrhunskom nivou.
"Na tom turniru u Orlandu su ekipe bile malo isforsirane. Zbog situacije s korom su morali da putuju bez porodica i mnogi su otišli da bi se udovoljilo čelnicima lige. Tu sam se malo razočarao jer nije bio naročit kvalitet fudbala u Orlandu, a kada je krenula da se igra normalna liga - video sam da je dobar kvalitet. Za mene kao štopera odlična. Igra se otvoreno. Nije naravno kao lige petice, ali sa nekom srednjom iz Evrope može da se poredi".
Gde je u odnosu na Srbiju? Mislimo pre svega na uslove…
"Totalna razlika u odnosu na Srbiju. Za 180 stepeni! MLS je privatna liga, ne može da uđe niko ko nema određenu svotu novca. Igra 36 klubova i svi imaju vrhunske uslove. Pokazujem nekad drugovima sportski centar i šta sve imamo na raspolaganju, a oni se iznerviraju. Nema šta nema. Imamo sve uslove za napredak i za trening", kazao je Veselinović.
Ima li nešto da te nervira?
"Uf, ima… To što novinari stalno izbacuju statistiku. Opterećeni su malo time zbog Nba. I onda nekad predstave utakmicu koju znaš da si dobro odigrao na drugačiji način", dodao je on.
ŠTA KAŽU KANAĐANI O SRBIJI?
Neobično je videti da neko sa samo 20 godina odluči da ode u MLS ligu, pa još u Kanadu, ali Veselinović veruje da je povukao dobar potez.
"Vajtkepsi" su zadovoljni, proglašen je za najboljeg mladog igrača kluba, pa su ga u međuvremenu otkupili od Vojvodine i planiraju budućnost sa njim. Za to vreme i on se privikava na život u državi koja je po mnogo čemu drugačija od Srbije, posebno po mentalitetu…
"Čuli su oni za Srbiju, ali nemaju baš predstavu gde je to. Pokušavao sam da im objasnim, uvek pričam o našoj zemlji. Međutim, oni misle da živimo siromašan život. Oni nemaju predstavu koliko mi ovde lepo znamo da uživamo. Privikao sam se doduše već tamo. Vankuver je miran i porodičan grad i zaista mi odgovara život tamo", rekao je Veselinović.
Šta su im prve asocijacije na Srbiju, ima li fudbalskih? Pričaju li recimo o Borjanu?
"Čuli su za Crvenu zvezdu i to najviše spominju. Posebno nakon pobede nad Liverpulom. Znaju i da imamo lepe devojke ha-ha. Znaju naravno i za Borjana, svi iz tima znaju za njega jer igra za reprezentaciju Kanade, kažu da je veliki golman!".
A, njihov fudbal? Čini se da je u sve većoj ekspanziji… Upravo u klubu u Vankuveru za koji igra Veselinović ponikao je Alfonso Dejvis - zvezda Bajerna.
"Alfonso Dejvis je kod nas kao Mesi u Barseloni. To je jednostavno neverovat da je Dejvis već zvezda, a tako je mlad. Osvojio je Ligu šampiona i sve moguće s Bajernom. Tamo je kao Bog, svi se ponose njime, ima slika njegovih svuda po stadionu i trening centru".
"Verujem da će tamo u Kanadi za koju godinu biti sve jači sastav i oni se ozbiljno spremaju za Svetsko prvenstvo 2026. godine koje se igra u Severnoj Americi. Sigurno da mnogo toga ima do infrastrukture, a publika sve više gleda taj fudbal i skače gledanost. Znaju jako dobro da naprave šou od toga, pune tribine, ljudi vole da gledaju otvoren fudbal", dodaje Veselinović.
Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?
"Iz Srbije mi najviše nedostaje porodica, ali čujemo se preko video četa, pa je malo lakše. Prođe brzo odvojenost, već sam dva meseca sa njima. Ostajem još malo, možda za Božić, a onda mi sledi povratak u Kanadu i pripreme za novu sezonu".
Veselinović je potpisao ugovor na tri godine i polako planira svoju budućnost.
"Za sada mi je odlično tamo, imam prostora za napredak, hoću da radim na svakom planu svoje igre i da postanem bolji fudbaler. Hoću da igram ovu sezonu tamo, pa još jednu, a onda sve zavisi… Ako budem igrao dobro - što da ne povratak u Evropu? Naravno, ako bude dobra ponuda, ne bih se vraćao samo da se vratim u Evropu, tamo imam sve!", zaključio je Veselinović za MONDO.
I u ovom "ako budem igrao dobro" se krije neverovatna zrelost 21-godišnjaka iz Novog Sada, retko kada ćete čuti da fudbaleri tako stoje sa dve noge na zemlji.