• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića, legende koja nije videla svoj najlepši gol

 Bojan Jakovljević
Autor Bojan Jakovljević

Bio je nezaboravni as Partizana i Smedereva, čija je "biciklica" početkom veka vozila ligu SR Jugoslavije. Za naš portal je na "svom" stadionu pričao o burnom rastanku sa Rafom Benitezom, o nezaboravnom golu protiv Minhena 1860, o "vaspitavanju" Marka Pantelića...

 Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića legende koja nije video Izvor: MNPRESS

Smederevo je u Jugoslaviji bilo poznato po čeliku, železari i industriji, ali o fudbalu se malo znalo. Lokalni klub je menjao imena i uglavnom igrao niže lige.

Onda je prvi čovek Sartida Dušan Matković rešio da uloži novac u klub i pod imenom Sartid, smederevski "oklopnici" su u dve sezone zaredom preskočili dve lige i našli se u najvišem rangu jugoslovenskog fudbala u sezoni 1998/99.

Kasnije je osvojen i jedan kup države koja se tada zvala Srbija i Crna Gora, a sve je to na terenu bilo ulepšano magijom majstora iz tog kraja čiji su uspesi prebacili granice naše zemlje.

Sa Goranom Bogdanovićem, nekadašnjim asom Smedereva i Partizana pričali smo o njegovom putu od klinca koji igra četvrtu ligu do velikog trofeja, evropskih utakmica i fudbalske besmrtnosti u gradu kraj Dunava.

Naravno, i o njegovom čuvenom driblingu "biciklici", koji nikad nije bio popularniji na ovdašnjim terenima nego početkom veka - upravo zbog legendarne "sedmice" Smedereva.

Bogdanovića smo posetili u njegovom gradu i otišli na njegov stadion, a čim je stao na travu emocije su same počele da naviru...

"Baš su me preplavile emocije i sećanja na prošlost i na velike utakmice Sartida. Pravo da vam kažem sav sam se naježio", rekao je na početku intervjua za MONDO.

"Ovo je moj klub odmalena, kao dete sam počeo da igram ovde i proveo sam najlepše godine tu. Zaista mi je bila čast i 2000, kada sam se vratio iz inostranstva, da ovde završim karijeru, mada sam imao ponude i od Partizana i još nekih klubova. Kao klinac  samimao želju da igram u velikom klubu, da odem u inostranstvo i da onda završim karijeru tamo gde sam počeo, da se tako na neki način da se odužim. Što je najbitnije,  sa ovim klubom sam igrao dva finala kupa Jugoslavije i uz to smo osvojili trofej protiv Zvezde“, počinje svoju priču Bogdanović.

Malo ko zna da je trijumfalni povratak Gorana Bogdanovića u njegov rodni grad režirao niko drugi do Rafa Benitez!

"Rafa je jako želeo da me dovede iz Espanjola u Ekstramaduru. On je tada bio šef stručnog štaba Ekstramadure koja se borila za ulazak u Primeru. Došao sam, potpisao sam ugovor, ušli smo u Primeru, što je bio istorijski uspeh Ekstramadure, jer je to gradić od 25 hiljada stanovnika".

Kako je "puklo" sa Špancem koji je potom vodio Liverpul do evropske titule? Bogdanović podseća da je još nekoliko naših igrača prošlo sličan tretman kod Beniteza.

"Posle godinu i po dana, Rafa je 1999. izjavio da ne računa na mene i da moram da potražim novu sredinu. Imao sam i taj problem što je bombardovana Srbija u to vreme, što su svašta pričali o nama. I nije samo sa mnom tako radio. Posle je u Valensiji stavljao Đukića na klupu, pa je otišao u Englesku, u Njukasl, pa je isto tako sa našim Mitrovićem radio, svi su oni prošli što i ja. Što se tiče trenerskog posla tu skidam kapu. Ali kakav je čovek, to ne daj Bože nikome", priseća se popularni "Goša" i ističe da je njegova odluka bila da se vrati u rodni grad.

Odbio je veliki novac, ponude iz dalekih zemalja, samo da bi ostvario svoj dečački san i završio karijeru tamo gde je sve i počelo.

"Imao sam ponuda da odem u Meksiko, u Japan, nisam želeo da se seljakam, već sam imao 33 godine, želeo sam da se vratim i da prekinem karijeru kod kuće"

"SARTID HTEO DA PROĐEM PROBU"

Interesatno i pomalo začuđujuće je da su se u Smederevu razmišljali da li da ga dovedu?!

"U Smederevu su razmišljali da li da potpišu sa mnom, pošto sam imao mnogo godina (33). Hteli su da s skinem, da me probaju, da me vide. Na to nisam pristao, rekao sam "ako hoćete da potpišem ili da nađem novi klub"".

Srećom po obe strane, ostao je...

"Bilo bi mi žao da nije tako ispalo. Ipak mi je ovaj klub dao sve. Da nije bilo Smedereva ne bih potpisao za Partizan, ne bih odigrao toliko utakmica u reprezentaciji. Nije to mnogo, ali za mladu reprezentaciju imam sedam utakmica, ali u to vreme je trebalo odigrati i toliko utakmica. Imam i dva nastupa za A selekciju u prijateljskim utakmicama, ali zaista je velika stvar biti deo makar na jednoj utakmici te reprezentacije".

Iako je trofejom protiv Zvezde "ukrasio" veliku karijeru, u Smederevu podjednako pamte i legendarnu utakmicu protiv engleskog Ipsviča 2002. godine. Mnogi se i danas sete tog spektakla kraj železare i sudije Medine Kantaljeha, koji je dosudio penal nad gorostasnim Darenom Bentom...

"Zbog toga mi je baš žao, jer smo zaista 'razvalili' Ipsvič u toj utakmici. Trebalo je tamo da ih dobijemo, vodili smo dugo 1:0, oni su izjednačili, ali ipak smo imali dobar rezultat - 1:1. Pred revanš smo ja i još neki igrači bili povređeni, Španac nam je sudio, a znamo da Španci odmah sude jedanaesterac čim te neko pipne. To je neverovatno, Kizić koji ima 150-160 centimetara visine je navodno postavio ruku i on je odmah svirnuo taj penal. Imali smo Vasković i ja odlične šanse, a ja sam se brzo posle toga povredio i morao sam posle 15-20 minuta da izađem. Da nije bilo tako, mislim da bismo prošli i da bismo dobili Ipsvič. Na mene nisu ostavili poseban utisak", žali i sada za tom utakmicom Bogdanović.

KAKO JE NASTAJAO MOĆNI SARTID

 Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića legende koja nije video Izvor: Mondo/Stefan Stojanović

A grad je zaista živeo za fudbal. Po zvaničnoj statistici na tom meču je bilo 16.500 ljudi, ali delovalo je da je celo Smederevo došlo na stadion.

"Auh, to je posebna priča. Naši navijači u to vreme zaista su punili tribine i bili su nam 12. igrač. Mnogo su nam pomagali u evropskim utakmicama, ali i u domaćim. Najviše sam bio iznenađen time što je sa nama išlo i 5.000 ljudi na gostovanja, gde god da smo igrali. To je bilo stvarno neverovatno".

Kada je klub konačno ušao u Prvu ligu 1998. godine, odmah se desio pravi fudbalski spektakl. U drugom kolu sezone Sartid je pobedio Crvenu zvezdu na gostovanju! Junak ove priče je sve to još uvek pratio iz Španije...

"Naravno da sam pratio. I tada su me zvali, dok sam igrao za Espanjol, ali sam odbio jer sam imao čvrst ugovor. Čitao sam novine i javljali su mi drugari telefonom šta se dešava. Bio sam oduševljen tim uspehom. Mogao sam da dođem i da u najjačoj ligi završim karijeru. Samo što sam mislio da ću da odigram samo jednu polusezonu", otkriva Bogdanović.

Ipak, ostao je pet, sve do 2004, a stigao je početkom 2000. posle raskola sa Benitezom u Španiji. Pred ekipom je bio skoro nemoguć zadatak. Cilj je bio opstanak u ligii, a situacija je bila veoma teška...

Setio se i asova sa kojima je delio svlačionicu i uspeo da opstane.

"Te godine kada sam se vratio iz Španije sedam ekipa je napuštalo prvoligaški status. Nisam došao samo ja. Došli su Mrdak, Vasković, Žilić, Mudrinić i mi smo bili ključni igrači. To je bio novi tim, došao je i trener Kiković, koji nas je te godine fizički fenomenalno spremio i stvarno smo gazili. Znam da su računali i da smo od polusezone do kraja bili treći iza Zvezde i Partizana"

 Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića legende koja nije video Izvor: MN PRESS

Došao je da ostane pola godine i da donese klubu opstanak, a ostao je četiri sezone, igrao je Evropu, osvojio trofej i to ne kao epizodista i veteran sa klupe. U sezoni 2001/02 bio je najbolji igrač lige!

"Te godine smo svi odigrali fenomenalno. Ja sam se izdvojio, ali da nije ceo tim igrao dobro verovatno ne bih bio proglašen za najboljeg igrača. Drago mi je posebno zato što su me svi kapiteni proglasili za najboljeg. Bio sam najbolje ocenjen fudbaler i po izboru novinara, ali značajnije mi je bilo to što su me kolege kapiteni proglasili za najboljeg igrača sezone. Saša Ilić je tada bio u Partizanu i on je bio iza mene za dva glasa", podseća nas u razgovoru Bogdanović.

U toj sezoni Sartid je bio prvi "iznad crte" za ispadanje, a onda je već naredne 2000/01. bilo jasno da je tim spreman za velika dela. Posle tri kola bili su prvi na tabeli, a u Smederevu je pala Crvena zvezda!

"Devet bodova smo uzeli, a onda smo igrali protiv Kule i tamo smo doživeli debakl. Izgubili smo 4:0 ili 5:0, Osmanović nam je dao tri ili četiri gola i jedan ili dva je namestio. Te godine smo igrali dobro i maltene se borili sa Zvezdom i Partizanom ko će biti jesenji prvak. Znam da smo posle toga igrali Evropu, prvi put u istoriji", ponosno se priseća Goran Bogdanović.

Niko nije mogao da veruje šta se posle toga dogodilo... Na evro-premijeri je pregažen Dandi - 5:2!

"Nisam mogao da verujem da se to dešava u Smederevu. Da se u mom gradu igra Evropa, da svi žive za fudbal, da se tražila ulaznica više, neverovatno. Da su tu bili jedan Minhen 1860, jedan Ipsvič, Dandi, da ne nabrajam... Što je najbitnije, nismo na tome stali. Pet godina zaredom igrali smo te evropske utakmice"

PREDRIBLAO HESLERA, POGODIO - I NIJE VIDEO!

 Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića legende koja nije video Izvor: Mondo/Stefan Stojanović

Posle pobede nad Dandijem, u Smederevo je u julu 2001. stigao Minhen 1860 predvođen Tomasom Heslerom. Nekadašnji svetski i evropski šampion nije se dobro proveo na stadionu kraj Dunava. I njemu je "glave došla" čuvena biciklica!

Predriblao ga je Bogdanović, bacio na zemlju i postigao evrogol koji su videli svi Smederevci! Svi, osim onoga koji je gol postigao!

"To je jedna od mojih najboljih utakmica u karijeri, ali i dan-danas taj gol nisam video. Svi pričaju o toj utakmici, svi pričaju da sam dao evrogol, ali ne mogu da ga nađem, a jako bih želeo. Svi kažu da je Hesler "pao na dupe" što se kaže i da sam dao jedan od najlepših golova u karijeri. Nisam odustao od potrage, tražio sam, ali gde god sam se obratio rekli su mi da nemaju taj gol. Voleo bih da vidim celu tu utakmicu, jer nam je to jedna od najboljih u Evropi. I tamo i ovde smo ih razvalili igrom, ali oni su prošli", sa žaljenjem konstatuje Bogdanović.

Kao krunu te generacije svi pamte osvojen Kup Srbije i Crne Gore 2003. godine. Ipak, zaboravlja se da je i prethodne godine odigrano finale sa istim protivnicima. I tu je Sartid zapretio, a heroj je mogao da bude Saša Antunović.

"Mi smo godinu dana pre toga isto bili finalisti i igrali smo protiv Crvene zvezde na mom bivšem stadionu, gde sam proveo osam godina. Nažalost Crvena zvezda sa Pjanovićem, Vidićem, Gvozdenovićem, Lalatovićem imala je tim za veliki respekt, znamo ko su ti igrači. Dobili su nas 1:0, a moglo je da se desi i drugačije, da je Radoman svirao penal nad Cokom Antunovićem. Da je taj penal svirnut možda bi mi osvojili te godine kup, a možda sledeće ne", priseća se tadašnja "sedmica" Sartida.

Godinu dana kasnije – isti rivali, a drugačiji epilog. Igralo se opet na "JNA", a čak ni Nenad Bjeković nije verovao da će se desiti ono što se desilo!

"Desilo se to da se sledeće godine ponove isti finalisti kupa Jugoslavije. Znam da su bile neke opklade u mom bivšem klubu i da se Nenad Bjeković kladio protiv Sartida, ali je voleo više nego išta da mi osvojimo taj kup i da dobijemo Zvezdu na Partizanovom stadionu. Kladio se protiv nas jer nije verovao da Zvezda može da izgubi tu utakmicu. Ali hvala Bogu, Marko Pantelić je ušao u produžetku kada je bilo 0:0 i tim golom je doneo Smederevu taj važan i istorijski trofej", priča nam Bogdanović, koji isprva nije bio svestan šta se desilo.

"MARKO TO NIJE SLUČAJNO URADIO"

 Rekao sam Panteliću: Dečko, nije ti ovo Obilić! MONDO kod Gorana Bogdanovića legende koja nije video Izvor: MN PRESS

I danas se pamti zbunjenost fudbalera Sartida. Mnogi među njima uopšte nisu bili svesni pravila i posle tog gola spremali su se da nastave!

"Ja i još neki igrači nismo znali da važi pravilo zlatnog gola. Kada je Marko Pantelić dao gol, navijači su odjednanput slavili, čak je i moj bivši direktor Čeda Jeftić upao na teren, grlio me. Kaže mi da je kraj, kažem ja njemu: "Beži bre, kakav bre kraj, još sedam minuta ima do kraja". Nismo imali pojma da je to kraj utakmice. Hvala Bogu, ja sam mislio da to neće nikad da se završi. Sad kad stisnu razvaliće nas, nije trebalo da ih ljutimo uopšte", uz smeh se priseća Bogdanović.

Mnogi i dalje misle da je Marko Pantelić tog dana imao puno sreće. Ako pitate njegovog tadašnjeg saigrača, to nije istina.

"Da vam kažem jednu stvar, to nije slučajno uradio Marko. On je na treninzima stalno izvodio te šuteve van svakih rezona. On je stvarno to tako gađao. Neki su komentarisali da je slučajno, ali nije. Tada je dao jedan od najlepših golova u karijeri", priča nam legendarni Goša.

Tako je najveći igrač u istoriji kluba održao svoje obećanje.

Kada je stigao obećao je trofej, ali su svi verovali da je to samo protokolarna izjava, nešto čime bi još malo animirao navijače i pridobio ih. Ne, Goran Bogdanović je to zaista mislio i zaista ispunio.

"To sam stvarno mislio. To smo ostvarili, a posle toga sam ostao još godinu, jer su ljudi navaljivali i završio sam karijeru sa svojih 37 godina. To mi je isto bila želja, jer sam kroz karijeru nosio "sedmicu" na leđima. Mogao sam ja još da igram u to vreme, ali nisam".

Zanimljivo je da je Goran lično učestvovao u dolasku Marka Pantelića u Smederevo. Taj potez je učinio da "Pantelina" karijera eksplodira...

"Kada sam se vratio rekli su mi da ima jedan mali koji je strašan, bio je u Pari Sen Žermenu, bio je u svim tim evropskim klubovima. Poslednji klub mu je Obilić, ali nešto se sa njima posvađao i traži novu sredinu. Došao je u Smederevo i direktor Čeda Jeftić mi je rekao da se vidim sa njim i da mu javim utiske. Otišao sam, seli smo u jedan kafić sa njegovim ocem, nekim njegovim drugarom i Markom. Onda je on lupio neku nenormalnu cifru, rekao je da mu Zemun nudi toliko, a mi smo bolji klub i očekuje da mu mi damo više novca. Ja sam mu rekao da ide tamo i uzme pare od Zemuna, mi to ovde nemamo i ne možemo da damo. Posle desetak dana zove mene opet neki njegov drugar i kaže:"Marko bi opet sa tobom da priča". Marko Pantelić je onda došao i ovde igrao skoro za džabe! Odigrao je stvarno utakmice za Smederevo koje nikad neće da se zaborave", ispričao nam je naš sagovornik.

Zanimljiva je i priča kako je disciplinovao Pantelića i pomogao mu da "oživi" svoju karijeru.

Kasnija legenda Zvezde stigla je u Smederevo sa reputacijom talenta koji ima gadnu narav i koji nije ispunio svoj potencijal...

Bogdanović je tu odigrao jako važnu ulogu.

"Jeste on pokušao da pravi probleme. Došli smo na Kipar na zimske pripreme i Škoro nas je odmah oterao na teren, da izbacimo taj umor od leta. On nas je podelio, a u međuvremenu Marko je šutnuo loptu na gol, ali je ona otišla maltene u korner zastavicu. On se toliko razdrao na Ramovića kojem je maltene sve po spisku... I počeo je da viče na njega, na prvom treningu! Ja zaustavim trening i kažem mu:"Alo bre dečko, na šta to liči, nije ti ovo Obilić. Ne smeš ovde tako da se ponašaš, mi smo jedna familija. Nemoj da me nerviraš, sad ću da te vratim kući." Škoro sa tribine siđe, prekine trening i vrati nas u hotel. Neko posle treninga meni kuca na vrata, kad Marko Pantelić", priseća se Bogdanović.

Tada mladi centarfor brzo je shvatio grešku...

"Došao je da se izvini. Rekao sam mu da se ne izvinjava meni, nego da ode kod Ramovića i da se izvini. On je stvarno to uradio i od tada Žilić ga je uhvatio pod svoje, da ne pravi gluposti. Odigrao je posle toga fenomenalne utakmice za Smederevo i imao o sjajnu karijeru, ali on treba da bude zahvalan Sartidu zato što smo ga vratili u život", ističe Bogdanović.

U timu je bio vođa, kapiten, učitelj, a Smederevo ne pamti lepši fudbalski period... Posebno dane velikog slavlja, nakon osvojenog Kupa.

"Bilo je fenomenalno, mi smo jedva čekali. Kao što sve naše legende u Beogradu proslavljaju na terasi Skupštine, mi smo proslavili na Domu kulture. Zaista je bilo prepuno, bilo je pesme i slavlja. Dosta navijača je posle došlo u kafić, da sa nama da proslavi sa peharom. Hvala Bogu što smo te godine osvojili Kup, inače ko zna da li bi Amerikanac kasnije ušao da bude sponzor", završava priču Bogdanović, koji je i posle karijere u Smederevu godinama radio kao direktor, sportski direktor, glavni čovek kluba...

Kada je završio igračku karijeru, nije napustio svoj klub. prihvatio se teškog posla i kao direktor bio alfa i omega kluba. Dok je radio Smederevo je uspevalo da opstane u najvišem rangu, otkad ga nema klub je poznatiji po skandalima nego po fudbalu.

Izgleda da je sudbina fudbala u Đurđevom gradu usko povezana sa jednim čovekom. Kada ulazite u Smederevo, koji kilometar pre ulaska u gradsko jezgro proći ćete pored stadiona. Iako se sada tu igra treća liga, setite se da je jedan Smederevac tu "slomio kičmu" Tomasu Hesleru.

Bitno da je bar nekada bilo lepo.

U narednim danima očekujte drugi deo intervjua u kome smo sa Goranom Bogdanovićem pričali o Partizanu, titulama sa crno-belima, Draganu Manceu i velikoj karijeri u Španiji. 

Pročitajte i ovo

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC