Čuveni kapiten "vatrenih" Darijo Srna za MONDO bira najbolji tim sastavljen od igrača s kojima je igrao. Otkriva stvari iz karijere koje nikada nije javno govorio, priča o Modriću, Mandžukiću, Biliću i Srbima s kojima je igrao, a sa kojima se i danas druži.
Legendarni hrvatski fudbaler Darijo Srna godinama je nosio kapitensku traku "vatrenih" i Šahtjora i kao retko ko slagao se sa svim fudbalerima, a poseban odnos imao je sa srpskim igračima, pa ga je prilikom intervjua za MONDO obradovala i poruka Milana Jovanovića.
Tokom duge karijere bilo je mnogo zanimljivih priča, ali jednu sve do sada nije potvrdio.
Postoji priča da je zbog ljubavi prema Šahtjoru, odbio ponudu Barselone.
"Da sam odbio, jesam. A kada odbiješ tako veliki klub, nema više razgovora. Ovo je prvi put da javno priznam da sam odbio Barsu… sa 34 godine… jednostavno, srce je odlučilo. U Donjecku je bilo ratno stanje, igrali smo u Kijevu… osećao sam da bih izneverio navijače… iako je Ahmetov rekao da će poštovati svaku moju odluku. Srce je reklo ne… i nije mi žao".
Postoji još jedna priča… da je u rodnom Metkoviću kupio 20 tona mandarina i poklonio ih deci u Donjecku.
"Svi smo prošli kroz teška razdoblja u životu. Ne smeš da zaboraviš one koji su ti pomogli kada ti je bilo najteže. Taj gest je bio apel za druge da postupe na isti način. Ukrajina je moja druga država, češće sam tamo nego u Hrvatskoj. Ti ljudi su mi pomogli da izrastem kao čovek i kao igrač, cenili su što kao stranac ostavljam srce na terenu i ja sam na emociju odgovorio emocijom".
U trenutku kada mu je dao traku reprezentacije Hrvatske, Slaven Bilić je za njega rekao: "On nije samo sjajan fudbaler, već je i kompletna ličnost. On je duša svake ekipe. Ne preostaje vam ništa drugo nego da ga volite i obožavate".
Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Darijom Srnom, čovekom koji je obeležio istoriju hrvatskog fudbala i koji drugare iz Srbije sa kojima je delio svlačionicu naziva svojom braćom.
HAJDUK SPLIT 1999 - 2003
Golmani: Stipe Pletikosa
Odbrana: Slaven Bilić, Josip Bulat, Igor Gjuzelov, Toni Grdić, Ante Jazić, Ivan Knezović, Vik Lalić, Stipe Matić, Jurica Puljiz, Goran Sablić, Miroslav Vajs, Hrvoje Vuković, Danijel Vušković, Dalibor Božac, Darko Butorović, Ivan Radeljić, Vlatko Đolonga, Igor Štimac, Željko Suša, Hrvoje Vejić, Ivica Pirić, Mato Neretljak, Luka Vučko, Igor Lozo
Vezni red: Srđan Andrić, Mate Baturina, Antonio Franja, Dražen Gović, Ivan Leko, Darko Miladin, Ante Miše, Jasmin Mujdža, Igor Musa, Goran Vučević, Ivan Bošnjak, Ivan Jerković, Tonči Pirija, Krunoslav Rendulić, Mario Carević, Vedran Celišćak, Nikola Đira, Dean Računica, Milan Rapajić, Mario Grgurović
Napad: Mate Bilić, Zvonimir Deranja, Romano Obilinović, Zoran Ratković, Jurica Vučko, Stanko Bubalo, Nino Bule, Tomislav Erceg, Vladimir Gudelj, Dmitri Radčenko, Almir Turković, Klemen Lavrič, Petar Krpan, Nikica Jelavić.
Sve je počelo u Gošk Gabeli i Neretvi iz Metkovića, brzinom svetlosti se proneo glas o vanserijskom talentu malog Darija, ali je otac Uzeir svima govorio da se njegov sin nikada neće prodavati za novac.
"Vidim da ste se dobro informisali i pripremili za ovu emisiju. Potičem iz malog mesta, Metkovića, između Splita i Dubrovnika, a tamo gde se rodiš, gde ti je familija, tu ti je i najlepše. Za rodni kraj me vežu najlepše uspomene, tamo sam se odgojio, odrastao i napravio prve fudbalske korake. Moja mama i dva brata žive i dalje u Metkoviću, svake godine odem sa familijom da ih posetim i uvek se osećam prijatno. To što je otac rekao je jedna velika istina, nikada se nisam prodavao za novce i tako će biti do kraja života".
Morao je porodični prijatelj Igor Štimac da stupi na scenu u trenutku kada je bilo očigledno da Darijo zaslužuje prelazak u neku veću sredinu.
"Tatine reči su imale specifičnu težinu, u smislu da ga niko ne sme uslovljavati i kupovati njegovo dete kao što se to radilo nekada, a u većini slučaja se radi i danas. Igor Štimac je bio logičan izbor moje porodice jer se radi o čoveku koji je finansijski nezavistan, koji je iz fudbalskog sveta, a u fudbalu nažalost moraš da imaš jaku pozadinu da bi uspeo. Mnogo menadžera je u tom periodu vrebalo mene i moju familiju, izabrali smo najboljeg mogućeg. Štimac je veliko fudbalsko ime sa ogromnim iskustvom, čovek koji je stao iza mene i rekao ’čisto da se zna, ja verujem u Darija, ako zasluži neka igra, ako ne zasluži neka ne igra… nemojte samo da bude ako zasluži, da bude na klupi… to onda nije pošteno i profesionalno’. Ta vrsta zaštite je od krucijalnog značaja na početku svake karijere".
Da je Štimac bio u pravu, pokazali su već prvi nastupi u dresu ’majstora s mora’
"Da budemo čisti, Hajduk je moja duša, moje srce, za mene najveći klub sa ovih prostora. Obožavam ga i mnogo me boli kad vidim šta se trenutno dešava na Poljudu. Mi navijači nikada nećemo izgubiti veru, Hajduk je naša ljubav, s tim smo se rodili, s tim ćemo i umreti. Ponosan sam što sam šest godina bio deo te familije, što sam osvojio ’Hajdučko srce’ od navijača, jedno od najdražih priznanja u celoj karijeri. Sećam se svakog detalja sa debitantske utakmice protiv Šibenika, uveo me je gospodin Matković kod rezultata 1:0 za protivnika… čim sam ušao, iznudio sam neki faul iz kojeg je Leko izjednačio na 1:1. Imao sam pet minuta kasnije ’jedan na jedan’ sa Piplicom i nisam dao gol. Posle je Torcida ušla na teren, utakmica je prekinuta i spavali smo dva dana na stadionu. Eto, tako je protekao moj debi u seniorskom timu Hajduka".
Sa 17 godina je debitovao, sa 18 se okitio šampionskim lovorom, a 2. marta 2002. postiže i svoj prvenac u prvenstvu Hrvatske, protiv Zadra za pobedu od 1:0.
"Toga se ne sećam, ali pamtim gol protiv Visle iz slobodnog udarca u Kupu UEFA. Posle mi je pukla ključna kost protiv Slaven Belupa na Poljudu, morao sam na dužu pauzu i nisam imao sreće da budem na terenu u poslednjem kolu u Varaždinu kada se slavilo osvajanje titule. To je ona sezona kada je Vulić seo na klupu i kada su Carevića i mene prekomandovali u seniorski sastav. Drag mi je i trofej u Kupu Hrvatske 2003. godine, jer sam na putu ka završnici doprineo golovima u obe utakmice protiv Cibalije. U finalu smo slavili protiv Uljanika iz Pule i to mi je bila poslednja utakmica u dresu Hajduka. Šteta što smo te sezone eliminasani iz Kupa UEFA od Fulama".
TOP 11 - Milan RAPAJIĆ (ofanzivni vezni)
"Legenda hrvatskog fudbala. I kao igrač i kao čovek. Mislim, suvišno je trošiti reči o njemu, znate i vi kakav je momak. Jednostavno, nećete tokom života upoznati puno ljudi takvih kvaliteta kao što je Miki Rapajić. Moj veliki prijatelj, sasvim logičan izbor za TOP 11. Nikada neću zaboraviti utakmicu protiv Dinama, čini mi se da je Katalinić bio trener Hajduka… velika borba, 1:1, 1:1… Miki ulazi pred kraj meča, prvi dodir sa loptom, zabije u rašlje, 2:1, pobeda. Odmah je otrčao do Katalinića i tražio da ga izvede iz igre. Rekao je ’vadi me sada napolje, vidiš da mi je dosta 20 sekundi da dam gol’. Eto, to je Miki Rapajić".
TOP 11 - Dean RAČUNICA (vezni red)
"Ne znam koliko ga poznajete, ali to je jedna desetka ogromnog fudbalskog znanja. Zvali smo ga Pikaso. Vizija, pregled igre, tačan pas, mašta… Fantastičan igrač. Daje ti loptu tačno tamo gde ona treba da bude. Nažalost, sticajem raznih okolnosti nije napravio karijeru u skladu sa svojim potencijalom. Mislim da je i Rapajić mogao više. Imao je posle Peruđe fenomenalnu ponudu Juventusa, ali je otišao za velike novce u Fenerbahče i ostavio dubok trag u najpopularnijem turskom klubu. Dean je igrao u Austriji, Izraelu i Kini, iako je imao sve argumente da bude zvezda u mnogo jačim fudbalskim sredinama".
ŠAHTJOR DONJECK 2003 - 2018
Golmani: Stipe Pletikosa, Jan Laštuvka, Andrej Pjatov
Odbrana: Danijel Florea, Dainius Glaveckas, Predrag Pažin, Sergej Popov, Razvan Rac, Mihajlo Starostjak, Kozmin Barčauan, Dmitro Čigrinski, Tomaš Hubšman, Ivan, Nenad Lalatović, Flavijus Stojkan, Oleg Karamuška, Ihor Korotetski, Jaroslav Rakicki, Leonardo, Vjačeslav Ševčuk, Oleksandr Kučer, Oleksej Poljanski, Vladimir Jezerski, Mikola Iščenko, Vasilij Kobin, Ismaili, Sergej Krivcov, Oleksandr Volovik, Marsio Azevedo, Ivan Ordets, Maksim Mališev, Bogdan Butko, Maksim Mališev, Vjačeslav Tankovski, Oleksandr Zubkov.
Vezni red: Aleksej Bakarev, Jevgenij Bredun, Igor Duljaj, Oleksej Gaj, Marijuš Levandovski, Adrijan Pukanič, Anatoli Timoščuk, Zvonimir Vukić, Genadij Zubov, Elano, Žadson, Žoao Batista, Denis Kulakov, Matuzalem, Fernandinjo, Ilsinjo, Konstantin Kravčenko, Vilijan, Neri Kastiljo, Aleks Tešeira, Bruno Renan, Henrik Mkitarjan, Taras Stepanenko, Alan Patrik, Bernard, Fernando, Fred, Marlos, Gustavo Blanko, Georgi Arabidze, Dodo.
Napad: Julijus Agahova, Oleksej Belik, Brandao, Milan Jovanović, Ćiprijan Marika, Andrej Vorobej, Ruslan Fomin, Luis Adrijano, Oleksandr Gladki, Marselo Moreno, Jevgen Seleznjov, Daglas Kosta, Eduardo, Dentinjo, Majkon, Tajson, Fakundo Fereira, Velington Nem.
Možda je Šahtjor u početku bio samo jedna od solucija i međustanica na putu ka fudbalskim visinama, ali se pretvorio u najlepšu bajku i ispostavio kao potez života.
"Mnogo me ljudi pita zašto nisam otišao u veći klub. Ja sam veliki emotivac i kada se vežem za neku sredinu, nema tih para koje me mogu odvući na drugu stranu. U Donjecku se nisam vezao samo za ljude, već i za projekat. Šahtjor je do tog momenta imao samo jednu titulu u svom muzeju. Predsednik Ahmetov mi je izložio plan, rekao je da želi da napravi evropski klub, super-moderan stadion… Iskreno, bio sam skeptičan, ali se vremenom pokazalo da nije pričao u prazno. Ja sam iz malog mesta i znate kako kažu, bolje biti prvi u selu, nego zadnji u gradu (smeh). Nije da me bilo strah otići u veći klub, nego nisam imao potrebu. Osećao sam se velikim igračem i Šahtjor mi je pružio sve ono što bih dobio i u nekim zvučnijim sredinama".
Predivna fudbalska priča, duga okruglo 15 godina, oplemenjena je sa 10 titula, 8 trofeja Kupa Ukrajine, 8 Superkupova i jednim Kupom UEFA.
"Sećam se prve utakmice protiv Metalurga iz Zaporožja, ušao sam u poslednjih 25 minuta, imao sam šansu, pobedili smo 2:0. I tu kreće jedan put na kome je bilo bezbroj lepih trenutaka, emocija, strasti… ponekad i suza… Pamtim i debi u Ligi šampiona protiv Milana, igrao sam na desnom krilu i nisam završio utakmicu zbog dva žuta kartona. S obzirom na moje fizičke predispozicije, stavljali su me na beka gde nisam bio dobar jer mi faza odbrane tokom cele karijere nije bila jače oružje. Zato je svaka moja utakmica počinjala i završavala se sa istom idejom u glavi - napad je najbolja odbrana", kazao je Srna i nudi preciznije objašnjenje svog taktičkog postulata.
"Uvek sam sebe stavljao u prvi plan i trudio se da moj čuvar više razmišlja o meni, nego ja o njemu. To je prosta taktika, izaći na teren i napasti. Nije mi bitno da li se na mojoj strani nalazi Marselo ili Kolarov, ja napadam i ništa me drugo ne zanima. Jer ako pokažeš da si, što bi Englezi rekli ’weak’, onda ti se ne piše dobro. Zato sam obožavao da igram protiv velikih igrača, jer nisu fokusirani na odbranu. A nisam ni ja i onda je to otvorena borba. Bilo je mnogo teže protiv malih ekipa i protiv igrača koji se napale ’e sad ću ja zaustaviti Srnu, neće nijednom centrirati’ i onda maltene idu sa tobom u WC u poluvremenu".
Trener Lučesku i njegov pomoćnik Nikolini preformulisali su ulogu Darija Srne pored aut-linije i ključno uticali na njegovu fudbalsku renesansu.
"Ne samo njih dvojica, već i predsednik. Možda ljudi to ne znaju, Rinat Ahmetov je veliki biznismen, ali i čovek koji se izuzetno razume u fudbal. Daleko od toga da se mešao u sastav i da je naređivao ko će da igra, ali je vrlo stručno analizirao detalje i uvek je imao neki koristan savet. Mnogo je napredovao i mi smo svi skupa učili uz njega. Pogledajte šta je Šahtjor napravio u poslednjih 20 godina, kakve je igrače lansirao i u koje klubove, protiv koga smo sve igrali, šta smo osvojili… Ahmetov je postavio temelje novog giganta evropskog fudbala i zahvaljujući strpljenju i ulaganjima doveo ga tamo gde mu je i mesto".
Najbolju sezonu u karijeri (2008/09) počeo je osvajanjem Superkupa Ukrajine protiv kijevskog Dinama, a završio slavljem u finalnoj utakmici Kupa UEFA protiv Verdera.
"Nisam očekivao da ćemo tako brzo stići do evropskog trofeja, samo šest godina posle pokretanja čitavog projekta. I znate šta je zanimljivo, to nije bila najbolja ekipa Šahtjora, imali smo mnogo jači tim par godina pre toga. Ali poklope se stvari, slože se kockice, pogleda te malo i sreća… igraš dobro i stigneš do finala… a u finalu, kako reče Lučesku na sastanku pre utakmice, pamte se samo pobednici. Džaba ti sve ono što si uradio pre toga, ako u toj utakmici ne pobediš. Važan trenutak u istoriji kluba, samo par meseci posle meča sa Verderom preselili smo se na Donbas Arenu. Za finale u Istanbulu, iznajmio sam avion i doveo sve ljude koji su bliski meni i mojoj familiji, koji su mi pomogli na bilo koji način. Meni je moja porodica na prvom mestu… moji mama, tata, braća… moja žena, dvoje dece… Ali taj trenutak kada se borim za prvi evropski trofej u karijeri želeo sam da podelim sa svima koji su to zaslužili".
Kao igrač Hajduka, tresao je mreže Osijeka, Varteksa, Kamengrada… ali je tek u dresu Šahtjora uspeo da se upiše i protiv ljutog rivala sa Maksimira.
"To vam je u Hrvatskoj isti rivalitet kao Zvezda-Partizan. Dok sam bio u Hajduku, nisam voleo Dinamo. Jednostavno, ne možeš, ne dozvoljava ti vera. Ali moj najbolji prijatelj i venčani kum je Dario Zahora, bivši kapiten Dinama i danas veliki navijač ‘modrih’. Bio sam mlad i lud, danas veoma respektujem Dinamo, drago mi je kada igraju lep fudbal u Evropi, kada dižu koeficijent za hrvatsku državu. Hajduk je moj klub, volim ga najviše na svetu, ali nažalost trenutno ne može da parira Dinamu".
Dao je gol i Partizanu iz slobodnog udarca, možda i draži od ovog koji je postigao protiv Dinama.
"Ufff… teško pitanje. Taj protiv Dinama je bio za plasman u Ligu šampiona, a ovaj protiv Partizana za važna tri boda u grupi i ujedno prvi gol u Ligi šampiona na tom stadionu, Donbas Areni u Donjecku. Bitno je da su oba gola donela neki rezultat. Ja sam uglavnom tresao mreže iz prekida. Sa Zoranom Vulićem sam puno vežbao slobodne udarce, ali to je dar sa kojim se rodiš. To ne možeš da kupiš. Svako bi hteo da ima ’slobodnjak’ kao Siniša Mihajlović. Ali ne može, to je nemoguće. Nije to samo talenat, mnogo je tu napornog rada i vežbanja".
Kad smo već kod Srba i srpskih fudbalera, Lalatović je u ovoj istoj rubrici ispričao lepu anegdotu sa ukrajinskim policajcima kada se vraćao sa Srnom iz ludog noćnog provoda.
"A Lala je moj brat. On i ja imamo puno anegdota i sve su to pozitivne ’funny’ priče, ali nažalost nisu za javnost (smeh). Baš smo se sreli pre neko veče u Antaliji i sve smo to ponovo iskomentarisali. I svaki put kad se vidimo, sve to iz početka prođemo i opet se slatko ismejemo. Lala i ja smo prošli jedan period, ne toliko dug, ali izuzetno lep. Nas dvojica se ne čujemo svaki dan. Možda jednom mesečno, ali je prijateljstvo među nama potpuno isto. Čuli se svaki dan ili jednom u tri meseca, mi znamo šta smo jedan drugom. Ni sa Vukićem se ja ne čujem svaki dan, najčešće razgovaram sa Duljajem. To su takođe dva moja brata. Bitno je da znamo da smo bliski i da se poštujemo međusobno".
TOP 11 - FERNANDINJO (odbrana)
"To je takav karakter da mi nije čudno što je vrlo brzo postao kapiten Mančester sitija. Nije tipičan Brazilac, ne boji se nijednog duela, pravi je lider na terenu. I sve to ne pokazuje rečima, već primerom i delima. Igrač kojeg bi svaki trener na ovom svetu poželeo u svojoj ekipi".
TOP 11 - VILIJAN (ofanzivni vezni)
"Vili je nešto posebno. Da imam 10 takvih, stavio bih svih 10 u tim. To je nešto neopisivo… kad primi loptu, ti jednostavno ’guštaš’ u tome. Imaš igrače, kad je prime, ona se odbije tri metra… a Vili kad je primi, to je romantika. I kad on nju počne vrteti… ne vrti je svako kao Vili. On nju vrti, uživa, pleše sambu oko lopte… I sve to nema veze u poređenju sa onim koliko je napredovao, kako je usavršio defanzivu, koliko je postao bitan za svaku u ekipu u kojoj je posle igrao… a što se tiče faze napada, ja sam bio miran kada je lopta kod njega".
TOP 11 - Aleks TEŠEIRA (ofanzivni vezni)
"Još jedna desetka vrhunskih kvaliteta. Nažalost, nije se dugo zadržao u Evropi. Postigao je za šest meseci 26 golova, stigla je astronomska ponuda iz Kine na 50 miliona evra i odlučio je da ode. Ja u životu nisam video špica sa takvim osećajem za gol. U početku sam bio ubeđen da je miljenik sreće… prođe kroz trojicu igrača, lopta ostane njemu u nogama… da pucaš pet puta i da se odbije od pet igrača, uvek će doći do njega… znači, ona je stalno njemu na nozi i stalno je u završnici. Takvu kontrolu lopte sam video još samo kod Luke Modrića. Tešeira je igrač koga uvek moraš imati u svojoj ekipi".
KALJARI 2018 - 2019
Golmani: Rafael, Alesio Kranjo
Odbrana: Luka Pelegrini, Fabricio Kaćatore, Ragnar Klavan, Fabio Pizakane, Haralampos Likojanis, Luka Ćepiteli, Filipo Romanja.
Vezni red: Filip Bradarić, Luka Ćigarini, Žoao Pedro, Valter Birsa, Nikolo Barela, Simone Padoin, Artur Jonica, Paolo Farago, Alesandro Dejola, Lukas Kastro.
Napad: Alberto Ćeri, Leonardo Pavoleti, Kiril Despodov, Rikardo Doratioto, Frančesko Verde, Siril Tereo.
Mario Stanić i Đanfranko Zola su mu pričali sve najlepše o Sardiniji i Seriji A, ali su braća Brankini odigrala ključnu ulogu prilikom transfera u Kaljari.
"Veoma poštujem familiju Brankini, to su moji bliski prijatelji. Rade isključivo u interesu fudbalera i po tome se razlikuju od ostalih menadžera. Čitavu priču je pokrenuo moj kum Dario Zahora koji je zajedno sa svojim prijateljem Mariom Mamićem doneo ponudu, odleteli smo za Italiju i brzo se dogovorili sa predsednikom Kaljarija. Tomazo Đulini je pravi gospodin, odmah sam mu rekao predsedniče, ljudi odvajaju ogroman novac da bi videli Sardiniju, a Vi ćete mene plaćati da živim ovde. Jedno fantastično iskustvo, imao sam privilegiju da osetim čari Serije A, navijači su me cenili i uživao sam godinu dana u Kaljariju".
Na Sardiniji se suočio sa problemom oko dopinga, a najlepši savet dobio je od Pepa Gvardiole: ’Dario, u fudbalu ne postoji doping, postoje samo greške, izbori se sa tim zbog sebe i svoje dece’.
"Pep je samo jedan od fudbalera koji su imali sličan problem. Greške se događaju. Nažalost, Zakon o dopingu u sportu je takav da uvek ispašta onaj koji je to uzeo i popio… a kako je to došlo tu, nije uopšte bitno. Moja odbrana je bila dosta jaka, svi ljudi oko mene koji su doveli do propusta potpisali su da preuzimaju odgovornost. Ja nisam čovek koji će zbog slučajne greške nekome uništiti karijeru, automatski sam potpisao da nikada u životu neću izlaziti u javnost sa imenima i detaljima oko slučaja. Izborio sam se za pravdu i to ne u nekoj običnoj ustanovi u kojoj možeš da povučeš veze i vezice. WADA je ozbiljna institucija, izbacili su Rusiju sa Svetskog prvenstva i svih takmičenja, dakle nije zezancija. Moj advokat Majk Morgan se pobrinuo da sve bude u milimetar precizno i po pe-esu završeno, dobio sam sedam meseci suspenzije, ali sam za to vreme puno naučio i vratio se još jači".
TOP 11 - Leonardo PAVOLETI (napad)
"Savršeno se uklapa u ovu moju formaciju sa tri brza ofanzivna vezna iza centralnog špica. Stavio sam mnogo igrača koji su napadački orijentisani, čisto da ostanem veran svojoj filozofiji fudbala - napad i samo napad. Sa Leonardom sam bio izuzetno blizak, reč je o fenomenalnom momku i ostali smo i posle Kaljarija u prijateljskim odnosima. Svi ovi momci koje vidite u Mojih TOP 11 imaju igračke i ljudske kvalitete. Svestan sam da profesionalizam ne treba mešati sa prijateljstvom, ali oni imaju apsolutno sve argumente da budu tu gde jesu".
REPREZENTACIJA HRVATSKE 2002 - 2016
Golmani: Stipe Pletikosa, Tomislav Butina, Danijel Subašić
Odbrana: Dario Šimić, Josip Šimunić, Robert Kovač, Igor Tudor, Boris Živković, Vedran Ćorluka, Ivan Strinić, Gordon Šildenfeld, Domagoj Vida, Šime Vršaljko, Dejan Lovren, Danijel Pranjić, Tin Jedvaj
Vezni red: Milan Rapaić, Đovani Roso, Tomislav Marić, Niko Kovač, Nenad Bjelica, Marko Babić, Niko Kranjčar, Luka Modrić, Ivan Rakitić, Ognjen Vukojević, Ivan Perišić, Marcelo Brozović, Samir, Mateo Kovačić, Milan Badelj, Marko Pjaca
Napad: Dado Pršo, Mario Stanić, Tomo Šokota, Ivica Mornar, Ivica Olić, Ivan Klasnić, Mladen Petrić, Nikica Jelavić, Mario Mandžukić, Ante Rebić, Andrej Kramarić, Nikola Kalinić
Približio se dan kada će Luka Modrić prestići Darija Srnu i postati rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Hrvatske.
"Kad se rodite tamo gde sam se ja rodio i kada postanete svesni da je fudbal vaše osnovno zanimanje, imate dve želje - prva je da zaigrate za Hajduk, a druga da obučete dres hrvatske reprezentacije. Ja bih menjao sve svoje klupske trofeje da sam mogao da budem sa momcima na Svetskom prvenstvu 2018. Tolika je naša ljubav i naša zajednička snaga. Nekako sam uvek mašio za dve godine. Ušao sam u reprezentaciju dve godine posle trećeg mesta u Francuskoj, oprostio sam se dve godine pre srebrne medalje u Rusiji. Ali, nije mi žao. Ljudi moji, deca sanjaju da zabeleže bar jedan nastup za svoj državni tim, a ja sam 134 puta bio najsrećniji čovek na svetu. Od toga, preko 60 puta sa kapitenskom trakom, prvi među jednakima. Zato za mene reči ’Hrvatska’ i ’rekord’ nikako ne mogu da se dovedu u isti kontekst. Kada osetite taj grb na grudima i čujete zvuke himne, ne postoji lepši trenutak u životu".
Za reprezentaciju je na 134 utakmica postigao 22 gola.
"Opet su to bili golovi iz penala ili slobodnih udaraca. Najdraži mi je onaj prvi, protiv Belgije u martu 2003, kada smo slavili sa 4:0. dao sam i Australiji na Svetskom prvenstvu 2006, ali nam nije pomogao da prođemo u drugi krug. Hrvatska je mala država, ali je fascinantno koliko smo jaki i sposobni i koliko sreće i veselja možemo doneti našem narodu. Predsednik Đulini me je molio da idem na polufinale u Rusiju, da budem uz momke… idi, pa idi… rekao sam ići ću ako uđu u finale. I zaista sam otišao, bio sam sa njima na ručku, na sastanku pre utakmice… mnogo je to teško pratiti sa strane. Toliko si u jednu ruku srećan jer su napravili istorijski rezultat, a u drugu tužan jer nisi na terenu, da je prosto nemoguće izbalansirati emocije. Ja se u dubini duše smatram delom te familije, preživljavao sam svaki njihov gol, svaki penal, aut, korner kao da sam ja tamo. I još mi je bilo gore jer nisam mogao da pomognem".
Šta tek reći o emocijama posle hičkokovske utakmice protiv Turske na Evropskom prvenstvu 2008.
"Težak momenat, baš težak… jer smo tada i u Francuskoj 2016. pokazali izuzetan kvalitet fudbala. Možda čak i bolji od ovog u Rusiji 2018. Ali u fudbalu je za neke veće domete neophodna sreća. Kad zabiješ gol u 119. minutu, pa ga primiš 45 sekundi kasnije, to je ogroman šok. A svestan si da posle toga ideš na Nemce i dobijaš ih 100 posto… jer si ih dobio u grupi i leže ti… dobijaš ih sigurno… ali sve pada vodu, vraćaš se kući… Znači, da smo prošli Tursku, garantujem da bismo igrali finale Evropskog prvenstva. Isto tako u Francuskoj, moje poslednje veliko takmičenje… odigrali smo opet ’amazing’… Turska 1:0, protiv Češke briljiramo i vodimo 2:0, onda naši navijači naprave nered koji nas je izbacio iz ritma i završava se 2:2… Španiju smo pobedili bez pet igrača… protiv Portugala dominiramo 120 minuta, oni nam daju neki otpadak od gola… I onda odeš u Rusiju, promeniš selektora uoči prvenstva, dovedeš Dalića koji sve to lepo posloži, krene kako treba i osvojiš drugo mesto. Bilo je očigledno da jednom mora da se poklopi… i poklopiće se opet, budite sigurni".
Njegove suze su na dva Evropska prvenstva obišle svet i izazvale bujicu emociju, a oba puta je protivnika bila Turska.
"U Beču mi je sudija Rozeti prišao posle utakmice… pa šta je mogao da mi kaže… može šta hoće, ja idem kući… nema utehe… To je ono što u fudbalu najviše boli, kada vidiš da si bolji, a onaj drugi slavi i veseli se. Veoma bolno iskustvo. Srećom, Turcima smo se osvetili dva puta posle tih penala. Jednom u baražu za EURO 2012, kada sam namestio dva gola u Istanbulu (Mandžukiću i Ćorluki, op.aut) i u Parizu 2016".
Ta u Francuskoj je bila posebno emotivna…
"… da. Za mene teška situacija… Umro mi je tata… utakmice je bila posebna… dogodilo se ono što se nažalost događa u životu… Skupio sam hrabrsot i dao ocu obećanje da ću igrati do kraja Evropsko prvenstvo. Prema tome…".
TOP 11 - Luka MODRIĆ (vezni red)
"’Fenomeno’. I taj nadimak govori više od hiljadu reči. Tvrdim da je to najveći igrač svih vremena na našim prostorima. Mislim na ceo region. U rangu sa Dejom Savićevićem, Piksijem Stojkovićem, Davorom Šukerom… svaka čast svima, ali Luka je broj jedan. Ta glava, taj karakter… Osvajač Zlatne lopte, tri puta pobednik Lige šampiona, drugi sa Hrvatskom na Svetskom prvenstvu… Znači, kapa do poda. Luka je moj porodični prijatelj, družimo se kad smo u Zagrebu, letujemo zajedno…".
DOPUNA TIMA:
"Moram Mandžu staviti jer će biti ljut kao pas… ali moram i Rakitića, Brozovića… Najviše me plaši ova pozicija levog beka, to mi je bolna točka… nema koga… moraće Miki Rapajić to da odradi".
TOP 11 - Mario MANDŽUKIĆ (napad)
"Čudo od igrača. Da nije takav kakav jeste, ne bi nikada napravio karijeru. To je jedan fajter koji ne ’benda’ nikoga dva posto. Znači, njega na dan utakmice ne diraj, u svom filmu je, muzika… i meni samo kaže podbodi je na drugu stativu. Ako slučajno centriram na prvu, samo pratim njegovu reakciju, obavezno maše rukom i ljuti se. Dakle, podbodi mu je na drugu, da on skoči, da se nasloni na igrača i sve će biti super. On jeste napadač, ali je u isto vreme najbitniji igrač u odbrani svoje ekipe. Šalili smo se uoči utakmice Kaljari-Juventus, pošto je želeo da igra po desnoj strani, ja mu kažem ’onda nećeš videti loptu’. I na kraju ga Alegri nije ni stavio u tim. Inače, Mandžo je obećao Nutelu mojoj deci i kada vidim njegovo ime na displeju, samo prosledim telefon mojoj Kasiji. Već šest godina govori ’zaboravio sam, ne radi DHL, ne mogu poslati…’ (smeh)".
TOP 11 - Stipe PLETIKOSA, Igor TUDOR, Robert KOVAČ
"Pletikosa je dečko sa kojim sam prošao mnogo toga zajedno… zajedno smo iz Hajduka otišli u Šahtjor, duržili se u reprezentaciji i on je sasvim logičan izbor na mestu golmana. Tudor je imao veliku karijeru koja je nažalost rano prekinuta zbog bolova u zglobu. Jedan fajter nemogućeg karaktera, fudbalska veličina. Danas je pomoćnik Pirlu u Juventusu. Kovač, mašina. Kad je reprezentacija na okupu, odmara 4-5 dana, šesti igra… kad izađe na onaj poslednji trening, sve puca… i sutra najbolji na utakmici. Znači, jedan gospodin u odbrani".
TOP 11 - Ivan RAKITIĆ, Marcelo BROZOVIĆ (vezni red)
"Raketa je… raketa! Taj u jednom tempu gazi sve… majko moja koliko taj čovek trči. I uvek je u šansi, to mu je glavna karakteristika. Kao, nema ga, nema… a uvek u šansi… neverovatno. Brozo? Ne postoji utakmica na kojoj je Brozo pretrčao ispod 13 kilometara. Raketa je fudbalska inteligencija, Brozović inteligencija plus fizika. I to je spektakl".
…
Kandidati za trenera:
Ivan Katalinić, Zoran Vulić, Petar Nadoveza, Nenad Gračan, Slaven Bilić, Bernd Šuster, Mirčea Lučesku, Paulo Fonseka, Rolando Maran, Oto Barić, Zlatko Kranjčar, Slaven Bilić, Igor Štimac, Niko Kovač, Ante Čačić.
TOP 11 - Slaven BILIĆ (trener)
"Imao sam Šustera, Lučeskua, Fonseku… sve su to veliki treneri, ali Slaven je i kao čovek i kao stručnjak zaslužio da dobije prednost. Možda sam i malo subjektivan jer smo veliki prijatelji, ali ako jednog dana odlučim da se bavim trenerskim poslom, puno toga ću uzeti od njega. Umeo je Bilić i da nas kazni, da povisi ton… sećate se kada je izbacio Balabana, Olića i mene na startu kvalifikacija za EURO 2008, jer smo zakasnili na trening… išli smo na narodnu muziku. Ali nije poludeo, taman posla… pa bio je i on igrač. Fudbaleri su ljudi od krvi i mesa. Napravili smo grešku, platili cenu, izašli na teren i krenuli od nule. I to je to… zato mi je posle dao traku i tim činom je pokazao kakav je trener. Njemu je bilo najlakše da nas zauvek skloni i da nas nikada više ne zove u reprezentaciju… možda bi bio i heroj… ali nije to rešenje. Verovao je u nas i to pokazuje da u životu možeš da pogrešiš, ali svaki čovek zaslužuje drugu šansu".
Ima tu i viška igrača, treba to sada poslagati u jednu skladnu celinu.
"Evo ovako… Pletikosa na golu… levo Rapajić, do njega Kovač i Tudor, u zagradi Rakitski… koga ćemo desno, majke ti… ne mogu Vilijana da spuštam, gubim ga gore, a to je greh… Fernandinjo je došao u Šahtjor kao desni bek, pa neka bude i kod mene na toj poziciji… idemo dalje, dva zadnja vezna… Gospodin, sa velikim G (upisuje Modrića, op.aut), pa Rakitić, u zagradi Brozović. Ovde ide Računica, ispred Tešeira i Vilijan… Mandžu ću na polušpica, a Pavoletija napred. Ali u zagradi mora Dado Pršo… ufffff, kakav je to igrač… Veliki Dado Pršo".
Dakle, za kraj to izgleda ovako...
Darijo SRNA - Mojih TOP 11: Pletikosa - Fernanidnjo, R.Kovač, Tudor, Rapajić - Modrić, Rakitić - Vilijan, Tešeira, Mandžukić (Računica) - Pavoleti (Pršo). Trener: Slaven BILIĆ.