U subotu počinje Afrički kup nacija. U centru pažnje srpske javnosti biće selektor Ugande, Milutin Mićo Sredojević i vezista Crvene zvezde, a reprezentativac Gabona, Gelor Kanga.
U nedavnom intervjuu za MONDO, selektor Ugande Milutin Mićo Sredojević, trener koji već 15 godina živi u Africi, okarakterisao je rad u tamošnjem fudbalu kao "holivudski film, ali ne onaj animirani, već akcioni triler sa primesama tragikomedije od koje ne znaš da li ćeš da umreš od smeha ili da kukaš na sav glas".
Pa, došlo je vreme da i u Srbiji pogledamo taj film, koji će od 14. januara do 5. februara biti emitovan na kanalima TV Arena Sport (u terminima od 17 i 20 časova).
Imaćemo priliku da gledamo kandidata za Oskara, pošto je u pitanju ono najbolje što južni kontinent ima da ponudi - Afrički kup nacija!
U četiri grada Gabona - Librvilu, Fransvilu, Oemu i Port Žantilu - takmičiće se 16 najboljih afričkih reprezentacija.
Kao favoriti za pehar izdvajaju se branilac trofeja Obala Slonovače, Gana i Alžir, dok iz drugog plana vrebaju domaćin Gabon, Senegal, Maroko i Egipat.
Nas će, ipak, najviše zanimati učinak Ugande, koja se posle 39 godina ponovo plasirala na završni turnir, a tamo ju je odveo Srbin - Milutin Mićo Sredojević, 47-godišnji trener iz Prokuplja.
Popularni "Micho coach" pokušaće sa svojom reprezentacijom da načini podvig i kroz "grupu smrti" stigne do četvrtfinala. Pored Ugande, u Grupi D su još Gana (koju sa klupe vodi bivši trener Partizana i Čelsija, Avram Grant), Egipat (najtrofejnija afrička reprezentacija sa sedam titula kontinentalnog šampiona) i Mali (trećeplasirana reprezentacija sa turnira 2012. i 2013. godine).
U centru pažnje srpske javnosti, doduše, mahom navijača Crvene zvezde, biće i Gabon zbog veziste crveno-belih, Gelora Kange. Domaću selekciju predvodi fantastični napadač Borusije Dortmund, Pjer-Emerik Obamejang, a konkurenti u grupnoj fazi biće joj debitant Gvineja Bisao, Burkina Faso (drugoplasirana reprezentacija 2013) i Kamerun (završio kvalifikacije bez poraza i željan je dokazivanja, jer od 2010. nije prošao kroz grupnu fazu).
Evo i svih učesnika...
GRUPA A: Gabon, Burkina Faso, Kamerun, Gvineja Bisao.
Gabon je kao domaćin favorit ove grupe, međutim, problem bi mogla da predstavlja neuigranost, odnosno to što je nekadašnji selektor Španije i trener Real Madrida, Hose Antonio Kamačo, preuzeo ekipu tek 2. decembra. Španac je nasledio Portugalca Horhea Kostu, pod čijim vođstvom je Gabon ostvario samo dve pobede u 13 utakmica igranih tokom 2016. godine. Jasno je, dakle, da ekipa u ne baš najboljem raspoloženju dočekuje turnir.
Videćemo mogu li Obamejang, Kanga i Didije N'Dong iz Sanderlenda da povedu saigrače do finala, o kojem sanjaju njihovi sunarodnici.
Burkina Faso je 2013. igrala finale (poražena od Nigerije 0:1), ali je u većinu učešća završavala već u grupnoj fazi. Zvezda ove reprezentacije je 21-godišnji ofanzivac Bernar Traore, igrač Čelsija na pozajmici u Ajaksu. Nema sumnje da će dobrim partijama pokušati da ubedi londonske "plavce" da zaslužuje šansu na Stamford Bridžu.
Kamerun se plasirao na turnir bez ijednog poraza u duelima sa Južnom Afrikom, Mauritanijom i Gambijom, ali još od 2010. godine nije uspeo da prođe grupnu fazu. Ova reprezentacija uvek ima talentovane igrače u svojim redovima, a sada su to Nkolo (Olimpik Lion), Abubakar (Bešiktaš), Čupo-Moting (Šalke) i N'Đie (Olimpik Marsej). Problem je, mešutim, što je čak sedam fudbalera odbilo da putuje u Gabon zbog nesuglasica sa nacionalnim Savezom. Među njima su Žoel Matip iz Liverpula, Alan Njom iz Vest Bromvič Albiona, Onana iz Ajaksa i Zambo Angisa iz Olimpik Marseja.
Gvineja Bisao nikada nije igrala na završnom turniru, ali je vizu za Gabon izborila u veoma solidnoj grupi, u kojoj se našla ispred Konga (učesnika četvrtfinala na prethodnom AKN), Zambije (šampiona iz 2012. i učesnika prethodnih šest završnih turnira) i Kenije. Dakle, ova ekipa mogla bi da bude kamen spoticanja nekom od favorizovanih rivala.
GRUPA B: Alžir, Tunis, Senegal, Zimbabve.
Alžir dočekuje ovo takmičenje sa velikim ambicijama i kao jedan od glavnih favorita. Ekipu predvode Mahrez, Slimani (obojica iz Lestera), Brahimi (Porto), Bentaleb (Šalke), Gulam (Napoli) i Sudani (Dinamo Zagreb), Tajder (Bolonja), ali problem bi mogla da bude česta promena trenera u poslednjih nekoliko godina.
Posle istorijskog plasmana u osminu finala Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine, Vahid Halilhodžić se rastao sa Alžirom, a tim je preuzeo Kristijan Gurkuf. Francuz je u aprilu 2016. dobio otkaz zbog neubedljivih partija, a nasledio ga je naš Milovan Rajevac. I on je brzo smenjen, posle samo tri utakmice, pa će ekipu u Gabonu predvoditi Belgijanac Žorž Lekens. Videćemo koliko će uspeha imati...
Tunis je na poslednjih sedam završnih turnira pet puta stigao najmanje do četvrtfinala, čemu se nadaju i ove godine. Ekipa sa severa Afrike poražena je samo jednom u poslednjih 13 utakmica, što takođe uliva samopouzdanje igračima koje sa klupe predvodi Poljak Henrik Kasperčak, iskusan trener sa dugogodišnjim radom u Africi.
Senegal ima veoma jak tim, ali zbog činjenice da nikada nije bio šampion Afrike i da nije prošao grupu u prethodnih pet pokušaja, ne može se svrstati u prvi red favorita. Igrači poput Manea (Liverpul), Kujatea (Vest Hem), Kulibalija (Napoli), Keite (Lacio), Diamea (Njukasl)... moraju se, ipak, ozbiljno shvatiti.
Zimbabve je, imajući u vidu kvalitet rivala u grupi, jedna od reprezentacija koje su unapred otpisane. Tek drugi put su na završnom turniru Afričkog kupa nacija i teško da će uspeti da izbegnu eliminaciju već posle tri utakmice, kao što je to bilo i 2004. godine.
GRUPA C: Obala Slonovače, DR Kongo, Maroko, Togo.
Obala Slonovače, branilac trofeja, dolazi bez prve zvezde, Žervinja, koji će propustiti turnir zbog povrede kolena, ali njegovo odsustvo pokušaće da nadoknadi Serž Orije iz Pari Sen Žermena. Na terenu neće biti Jaja Ture, Dumbija i Kolo Ture, koji su se povukli, ali tu su Erik Beili, Frenk Keši, Vilfed Zaha, Vilfred Boni, Salomon Kalu... "Slonovi" su u poslednjih šest nastupa čak tri puta stigli do finala, tako da nema dileme da će i ovaj put ciljati borbu za trofej.
Demokratska republika Kongo, dvostruki šampion Afrike, bio je treći na prošlom turniru. "Leopardi" su u Gabon doputovali bez prve zvezde, Janika Bolasija iz Evertona, ali je "naoštren" napadač Hala, Diumersi Mbokani. Ova reprezentacija mogla bi da bude zanimljiva navijačima Crvene zvezde, pošto se srpski šampion nalazi u pregovorima sa napadačem Džeremijem Bokilom, članom kineskog Gvangdžua, koji je prethodne dve sezone proveo na pozajmicama u turskom Eskišehiru i katarskom Al Karaitijatu.
Maroko ulazi u takmičenje sa velikim ambicijama, temeljenim na tome da je selektor Erve Renar, Francuz koji je dva puta osvojio Afrički kup nacija. Prvo sa Zambijom 2012, a onda i sa Obalom Slonovače 2015. godine. Na terenu, saigrače predvodi defanzivac Juventusa Mehdi Benatia, a u napadu se najviše očekuje od Sofijana Bufala iz Sautemptona. Marokanci su bez poraza u prethodnih 13 utakmica i nadaju se da će ta serija potrajati.
Togo će biti u centru pažnje najviše zbog Emanuela Adebajora, koji će partijama u Gabonu pokušati da se izbori za novi bogati angažman u nekom klubu, jer je nezaposlen još od završetka prošle sezone, kada se rastao sa Kristal Palasom. Iskusnom napadaču ovaj turnir biće oproštaj od reprezentacije, tako da nema sumnje da će biti izuzetno motivisan. To potvrđuje i podatak da je Adebajor odavno doputovao u Afriku, gde je individualno trenirao da bi potpuno spreman dočekao Afrički kup nacija.
GRUPA D: Gana, Mali, Egipat, Uganda.
Gana je, uprkos problemima u kojima se nalazi, među glavnim favoritima za trofej. "Crne zvezde" su imale česte promene selektora u poslednje vreme i trenutno su bez pobede u pet uzastopnih utakmica, što je dovelo u pitanje plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018, ali sve to igrači će morati da ostave iza sebe. Selektor Avram Grant, bivši trener Partizana, na raspolaganju ima imena poput Asamoe Đana, Andrea i Džordana Ajeva, Mensaha... Dodatan motiv ekipa će imati u nameri da se iskupi za dva poraza u finalima (2010. i 2015. godine).
Mali je ekipa koja na prošlom turniru nije uspela da prođe grupnu fazu, ali je bila treća 2012. i 2013. godine, a druga 1972, što znači da i te kako ume da iznenadi. Selektor je Francuz Alen Žires, koji u timu ima nekoliko odličnih igrača, poput Osmana Kulibalija iz Panatinaikosa, Adama Traorea iz Monaka, Muse Dumbije iz Rosotva, Bakarija Sakoa iz Kristal Palasa...
Egipat je najtrofejnija afrička reprezentacija sa sedam kontinentalnih titula, od kojih tri u nizu (2006, 2008, 2010), međutim, "faraoni" nisu uspeli da se plasiraju na prethodna tri završna turnira. Baš iz tog razloga, nema sumnje da ekipa Ektora Kupera sa ogromnim ambicijama stiže u Gabon. Navijači najviše očekuju od napadača Rome, Mohameda Salaha.
Uganda je poslednja na skeneru, ali daleko od toga da je najmanje važna. Samim plasmanom na završni turnir posle 39 godina, ekipa Milutina Sredojevića je ostvarila izvanredan učinak, a naš trener postao hit u čitavoj Africi. Želimo im da bajka potraje... Prethodni put kada je Uganda učestvovala na AKN, 1978. godine, stigla je do finala.
U četvrtfinalima 28. januara ukrštaju se grupe A i B, a dan kasnije C i D. Polufinala će se igrati 1. i 2. februara, meč za treće mesto 4. februara, a finale je dan kasnije.