Ko su veći "Srbi", Hrvati ili Grci?

Dok je Ramirez uveren da "La Sele" može i bez analize uzorka balkanskog fudbalskog DNK, Tite i Petković odlučili su da potraže "Srbiju" u regionu. Pitanje je, međutim, ko je napravio bolji izbor.

Izvor: MN PRESS

Ko nije sada, jeste "sparingovanje" zakazao za jun (osim u slučaju Fudbalskog saveza Srbije i novog selektora Mladena Krstajića, s obzirom na to da Srbija jedina u Grupi E nema zakazane pripremne mečeve pred odlazak na Mundijal).

U nadi da će "orlovi" u grupi nacionalnih timova koji su i dalje na raspolaganju za junske provere dobiti adekvatne rivale za ono što ih očekuje 17, 22. i 27. juna u Samari, Kaliningradu i Moskvi, zapitali smo se da li je iz tradicionalnog i rasprostranjenog zakazivanja prijateljskih mečeva sa "sličnim" protivnicima moguće izvući neke pouke, iskustva i zaključke?

Ako ćemo se složiti da FSS nije razmišljao u ovom smeru kada je novom selektoru ugovarao martovske provere sa afričkim timovima, Marokom i Nigerijom, odnosno da je fokus bio na drugim stvarima tim pre što u Grupi F sa kojom ukrštamo u osmini finala nema nijednog tima iz Afrike, iz kalendara nacionalnih timova Brazila i Švajcarske jasno se može uočiti da Tite i Vladimir Petković veruju da "dvojnici" imaju šta da ponude.

U isto vreme, iz četiri prijateljske utakmice koje je ugovorila Kostarika na putu ka Samari i sudaru sa "orlovima", stiče se utisak da je Oskar Ramirez uveren da ekipi u kojoj igraju čuvar blaga Kejlor Navas, stražari Brajan Ovijedo, Kristijan Gamboa, "princ" Marko Urenja, spiritualni lider Selso Borhes i njegovo oštro koplje Brajan Ruiz, nije potrebna analiza uzorka balkanskog fudbalskog DNK.

Pre će biti da je Ramirez prihvatio sugestiju nadređenih da je komercijalni momenat bitniji za "La Sele" u ovom trenutku, jer pored toga što su jedini u grupi zakazali tri provere u junu, i što će samo jednom biti domaćini u prestonici San Hozeu, zaista je teško "prepoznati" Brazil, Švajcarsku i Srbiju u njihovim rivalima: Škotska, Tunis, Severna Irska, Engleska i Belgija (sa kojom će igrati šest dana pred duel sa Krstajićevom postavom).

Brazil se, međutim, odlučio da u martu naplati ime, tradiciju, kult i slavu ujedinjujući Istok i Zapad gostovanjima u Moskvi i Berlinu, gde će Stanislav Čerčesov i Joakim Lev ostati uskraćeni za izazov "kako zatvoriti Nejmara", a onda u poslednje dve provere pred juriš na šestu titulu prvaka sveta odmeri snage sa "Srbijom" i "Švajcarskom".

Sa ili bez Nejmara (prognoze o njegovom povratku otprilike se poklapaju sa startom Mundijala, pa je neizvesno da li će ga Tite imati na raspolaganju za pripreme), Brazil će 3. juna u Liverpulu igrati sa Hrvatskom, a sedam dana kasnije u Beču i sa Austrijom.

Šta, konkretno, Tite može da zaključi o nama igrajući sa Hrvatima?

Osim toga da se u autobusu i svlačionici slušaju narodnjaci, srpski naravno, da su i jedni i drugi smenili selektore - Hrvati da ne bi ostali bez Mundijala, Srbi nakon što su se tamo plasirali - kao i da su u zbirnih pet mečeva na klupama "vatrenih" i "orlova" Zlatko Dalić i Mladen Krstajić počinjali u formaciji 4-2-3-1…

...malo toga još je za poređenje u strogo fudbalskom smislu.

Iako ćemo tek saznati kako će Hrvatska i Srbija izgledati do početka Mundijala, čak i kada se najbolji igrači postave u identične formacije, to nisu isti timovi, nemaju sličan stil igre, drugačije reaguju na pritisak i nepovoljan tok meča, a na kraju krajeva i drugačije rezultate su beležili prethodnih 25 godina.

Ne samo to, ova dva tima ne nalaze se istoj fazi i eri.

Kratkoročno, suočavajući se sa eliminacijom HNS je smenio Anta Čačića pred poslednju utakmicu u kvalifikacijama u kojoj je Hrvatska na Dalićevom debiju morala da pobedi Ukrajinu u Kijevu da bi izborila bar baraž, što se i dogodilo golovima Andreja Kramarića za 0:2. Kada su Luka Modrić i Ivan Rakitić takvu vrstu pritiska rešili majstorskim asistencijama u drugom poluvremenu, dvomeč sa Grcima (inače "Srbima" u Petkovićevoj agendi) bio je manje-više stvar rutine za komšije.

U Zagrebu je bilo 2:0 pre 20. minuta, na kraju 4:1, uz solidan "bunker" u Solunu za još jedan plasman na veliko takmičenje u nizu, na koji će Dalić poneti dragoceno iskustvo u pripremi utakmica koje su imale istorijski značaj. A, ekipa povraćeno samopouzdanje zagubljeno pod upravom "Mamićevog čoveka", Čačića.

U isto vreme Srbija se u formaciji 5-4-1 pod vođstvom Slavoljuba Muslina, uprkos naglom gubitku autoriteta u igri u finišu kvalifikacija, direktno plasirala na drugo veliko takmičenje u periodu od tri Olimpijade, pa odlučila za smenu selektora i preventivno rešavanje potencijalnih problema uočenih u mečevima sa Austrijom i Gruzijom.

Izvor: MN PRESS

Neminovno, dok su rastrzanom hrvatskom timu pobede u Kijevu i Zagrebu poslužile da zbije redove, naša javnost podelila se po pitanju Muslinove smene pa i izboru naslednika-asistenta koji je (tada još sa odrednicom v. d. ispred imena) poveo podmlađenu ekipu na turneju po Istoku, a tamo Adem Ljajić dao po gol i Kini (0:2) i Južnoj Koreji (1:1).

***

10. novembar 2017.
Gvangžu
Kina - Srbija 0:2 (0:1)
/Ljajić 20, Mitrović 69/

Srbija (4-2-3-1): Stojković (Rajković) - Rukavina, Ivanović (Veljković), D. Tošić, Obradović - Milinković-Savić, Gudelj - Tadić, Ljajić (Krstičić), Kostić (Živković) – Mitrović (Prijović).

14. novembar 2017.
Ulsan
Južna Koreja - Srbija 1:1 (0:0)
/Dža-čol pen 62 - Ljajić 59/

Srbija (4-2-3-1): Stojković (Dmitrović) - Rukavina (Aksentijević), Ivanović (Veljković), Vuković, Obradović - Maksimović, Grujić - Živković (Radonjić), Milinković-Savić (Gaćinović), Ljajić - Prijović.

***

Sa rezovima nastavljeno je i ovog marta, kada je Branislavu Ivanoviću saopšteno da na zalasku karijere neće više biti kapiten tima za koji je zabeležio 100 nastupa, odnosno da će ga zameniti dojučerašnji zamenik Aleksandar Kolarov. Krstajić je nepopularnu odluku obrazložio potrebom da se ekipa razdrma, što je Dalić uspeo pobedama u takmičarskim mečevima.

I tu dolazimo do još jedne očigledne razlike između Hrvatske i Srbije, dugoročno posmatrano, a to je razlika u iskustvu u pripremi i igranju na evropskim i svetskim prvenstvima.

Za razliku od Dalićevih najpouzdanijih igrača, Luke Modrića, Ivana Rakitića, Marija Mandžukića, Dejana Lovrena, Ivana Perišića, Nikole Kalinića, Vedrana Ćorluke, Domagoja Vide i Danijela Subašića, koji će krenuti u još jedan zajednički pohod na međunarodnoj sceni - iskusniji za Francusku 2016, Brazil 2014, Ukrajinu i Poljsku 2012, pa dobrim delom i Švajcarsku i Austriju 2008 - naš selektor Krstajić prvu takmičarsku utakmicu na klupi zabeležiće na samom Mundijalu na kom su nastupila samo trojica reprezentativaca Srbije:

- golman;
- smenjeni kapiten čije je mesto u timu izgleda upitno;
- novi kapiten koji će preuzeti ulogu prvog među jednakima;

Iako se tada kao 22-godišnjak nalazio među putnicima na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006, Vladimir Stojković je standardan na golu bio tek kod Radomira Antića kada je branio u sve tri utakmice u Južnoj Africi 2010. Ivanović je takođe počeo tri puta, Kolarov dva, dok je Zoran Tošić na poslednjem našem velikom takmičenju odigrao poslednjih pola sata "one" utakmice sa Australijom.

Najkraće rečeno, Hrvatima će Rusija biti kulminacija reprezentativnih karijera, za naše igrače sasvim novo iskustvo - što ne mora neminovno da bude hendikep i potencijalni problem. Ali, svakako ne možemo reći da će Tite na "Enfildu" za rivala imati "Srbiju", već pre pojedince koji antropološki posmatrano imaju očiglednih sličnosti sa našim fudbalerima.

A, to nije zanemarljivo! Naprotiv…

Ako je nauka dokazala da Srbi i Hrvati, kao pripadnici "Haplogrupe I2", dele veliki procenat genetskog materijala, to se ne može reći za Srbe i Grke. Bar ne u toj meri. Ipak, koliko po građi, konstuticiji, fizičkoj snazi i emotivnoj inteligenciji ličili na narode iz sastava bivše Jugoslavije, Srbi su pod Slavoljubom Muslinom igrali fudbal koji je neodoljivo podsećao na onaj grčki: tvrd, ali ne toliko brz, organizovan, ali ne preterano ofanzivan, timski, ali često osuđen na kreaciju najlucidnijeg na terenu.

Utoliko, možda će "naš čovek" na klupi Švajcarske Vladimir Petković u utakmici sa Grčkom u Solunu pronaći više "Srbije" nego Tite. To je tim koji je, poput našeg, zabeležio veliki broj remija u kvalifikacijama. U jednom periodu, predvođeni nemačkim stručnjakom Mihaelom Skibeom, "Heleni" su vezali četiri remija: 1:1, 1:1, 0:0 i 0:0, pre nego su kod kuće izgubili od Belgije (1:2), pobedili Kipar kao gosti u najvažnijoj utakmici kvalifikacija (1:2), pa deklasirali slabašni Gibraltar kod kuće (4:0) za plasman u baraž skorom 5-4-1 (17:6).

Ako vas ovo podseća na nekoga, niste jedini!

Ukoliko bismo Grcima izbrisali osam golova iz dva susreta sa neravnopravnim Gibraltarom, zaključili bismo da su kroz kvalifikacije prošli sa tri pobede i gol-razlikom 9:5. Slične kampanje, zasnovane na čvrstini odbrane i prihvatanju remija kao legitimnog ishoda na putu ka višem cilju, imalo je i nekoliko generacija fudbalera Srbije, Srbije i Crne Gore, odnosno Jugoslavije, pa nerado možemo da konstatujemo da će veće koristi imati Petković od Titea.

U isto vreme... nadamo se da će pod Krstajićevim vođstvom "orlovi" zadržati stabilnost, širinu i mirnoću iz (nekih utakmica) Muslinove ere, a dodati nešto prodornosti, pojavljivanja iz drugog plana na terenu, a guranja u drugi plan trzavica van terena, kako bismo posle 18 godina i prvi put pod imenom Srbija prošli grupnu fazu i kvalitetom igre postali zanimljiv takmac kada je potrebno "glumiti" neki tim iz Top 10 društva FIFA rang liste.