Dugo će se čekati na šansu kakva se ukazala na Svetskom prvenstvu 2018, nadamo se poslednjem koje je odigrano po aktuelnim pravilima. Ovako zaista nema smisla.
/od reportera Monda iz Rusije/
- Rusija 2018, šansa koja se ukazuje jednom u 100 godina -
Od prvog ikada održanog Svetskog prvenstva u fudbalu održanog od 1930. godine u Urugvaju - za nas čuvenog "Montevida" - nije se dogodilo da u završnici ne učestvuju sile poput Nemačke i Italije, koje skupa imaju osam titula prvaka sveta na prethodnih 20 mundijala.
Verovatno zato što nisu bile ni pozvane da učestvuju.
Ako bismo im dodali i trostrukog finalistu Holandiju, koja je poput Italije eliminisana još u kvalifikacijama, uveliko bismo imali dovoljno argumenata da Rusiju 2018 doživimo i kao priliku koja se ukazuje jednom u 100 godina za timove koji su već dugo prisutni na velikoj sceni, uvek tu, ali retko ili do kraja.
Po završetku grupne faze takmičenja na XXI svetskom prvenstvu u fudbalu, nakon neočekivane eliminacije aktuelnog šampiona Nemačke (to im se nije dogodilo od 1978. godine u Argentini), saznali smo i da će dva istorijski važna tima sa velikim zvezdama u svojim redovima odmeriti snage već u osmini finala.
Reč je naravno o utakmici Francuska - Argentina, koja je uveliko postala "Classic", i u kojoj je morao biti eliminisan još jedan bivši prvak sveta nakon čega je Mundijal 2018 i pre završetka prve runde eliminacija postao specifičan u odnosu na prethodne. Zašto? Zato što će završnicu igrati samo dva višestruka prvaka planete, Brazil (5) i Urugvaj (2), tim koji je drugi i poslednji put bio šampion daleke 1950.
Tu su još Španija i Engleska sa po jednom titulom.
Drugim rečima, od 14 timova koji su i dalje u konkurenciji, devet nikada nije osvojilo Mundijal. Švedska je jednom igrala finale, Hrvatska jednom polufinale, kao i Rusija (ali pod imenom SSSR), ostali nisu stigli dalje od četvrtfinala. Danska i Japan ni toliko.
Verujemo da vam je poenta uveliko jasna, ali to nije sve.
Uveliko je poznato da će se 6. jula u Nižnjem u prvom zakazanom četvrtfinalu sastati Urugvaj i Francuska, što znači još jednog eks-prvaka sveta manje u polufinalu.
Računajući od Svetskog prvenstva 1994. u SAD, Južna Afrika jedina je domaća ekipa koja nije igrala polufinale (2010. godina). U Francuskoj 1998, Japanu i Južnoj Koreji 2002, Nemačoj 2006. i Brazilu 2014. domaćin je uvek bio jedna od četiri ekipe u završnici, a Rusija će se danas na "Lužnjikiju" sastati sa bivšim prvakom sveta, Španijom.
Ili ćemo ispratiti jednog od glavnih favorita i bivšeg prvaka ili domaću selekciju, bez koje se igralo za finale samo jednom u poslednjih pet navrata.
Šta tek reći za Švedsku i Švajcarsku, koje su "izvukle" jedna drugu u osmini finala i dobile priliku da se nađu među osam najboljih, a to bi posebno trebalo da boli, peče, svrbi i nervira nas, Srbe - još nedovoljno svesne kakva je šansa propuštena.
Dakle, Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine jedinstvena je prilika za timove poput Urugvaja i Engleske, koji dugo pokušavaju da ponove skoro zaboravljene uspehe, kao i Belgije, Hrvatske i Kolumbije, koji su imali i imaju kvalitet, ali ne i veliko finale, da iskoriste šansu kakva će se - po svemu sudeći - ukazati tek u narednom veku.
Tek će Katar 2022 i SAD 2026 pokazati da li je u Rusiji 2018 uspostavljen neki novi svetski poredak. Do tada, ovaj Mundijal biće samo šansa koju mnogi nisu iskoristili, počev od svih afričkih selekcija i naših "orlova", pa... videćemo koga sve još.
Nekim timovima ovo nije bilo dovoljno.
- Rusija 2018, dokaz da ovako ne ide dalje -
FIFA je u periodu između Brazila i Rusije prošla kroz najneslavniji period svoje istorije, kada su u pitanju ljudi koji rukovode ovom moćnom organizacijom, ali je Mundijal 2018 već posle prve faze takmičenja pokazao da mito i korupcija, pohlepa i besčašće, nisu umanjili strast i ljubav koju građani sveta osećaju prema svojoj omiljenoj igri i svojim i najdražim timovima.
Nažalost, i ovog juna ispostavilo se, da neki od tih timova ne haju preterano za čast i poštenje u situacijama kada se tako nešto ne podudara sa takmičarskim ambicijama.
Najkraće rečeno: ponovo smo bili svedoci neprijatnih utakmica u završnici prve faze takmičenja, u kojima je cilj bio sve osim pobede i viteškog nadmetanja. Navijači i njihove emocije, ali i suština sporta, i u Rusiji su stavljani u drugi plan tamo gde se za takvim načinom razmišljanja javljala potreba.
Specifičnost ovog Mundijala je u tome što je glavni akter najkontroverznije utakmice na turniru, ali i u prethodnih nekoliko decenija, bio nacionalni tim Engleske, zemlje u kojoj je nastala ova igra, čija je Fudbalska asocijacija jedna od četiri "čuvara integriteta fudbala", uz Škotsku, Vels i Severnu Irsku.
Odnosno bez čije saglasnosti FIFA ne može da promeni niti jedno pravilo fudbalske igre.
Govorimo o takozvanim "čuvarima igre", ostrvskom kvartetu koji se pre 132 godine okupio kako bi unificirao pravila u Ujedinjenom Kraljevstvu i, do danas, zadržao ekskluzivno pravo da prostim "da" ili "ne" prihvati i odbije svaku inicijativu za promenu propozicija takmičenja.
Zašto ovo navodimo?
Upravo je "kolevka fudbala", Engleska, poslednja u nizu reprezentacija koja je hladnokrvno iskoristila aktuelan sistem takmičenja i čiji je selektor Garet Sautgejt, poput svog kolege sa klupe Belgije, Roberta Martineza, javno priznao da pobeda u jednoj od "derbija" prve faze nije bila prioritet i da je njegov tim imao drugačije ciljeve.
Najzvučnija utakmica prvog kola takmičenja po grupama bila je Španija - Portugalija. Bio je to spektakl završen rezultatom 3:3. Nisu razočarali i dueli Brazil - Švajcarska 1:1, u kom je sve "prštalo" od naboja, kao i Nemačka - Meksiko, gde je branilac trofeja naišao na neočekivano tvrd otpor i zabeležeio dramatičan poraz od 0:1.
Pre nego što je odlučeno ko će sigurno dalje, a ko ne, u drugom kolu uživali smo u utakmicama Hrvatska - Argentina 3:0, malo je reći da je bilo drame u meču između Srbije i Švajcarske završenom, nažalost, 1:2, bilo je još nekoliko mečeva gde se direktno odlučivalo o prolasku dalje.
A, onda su na red došla dva "blokbastera" prve faze.
Počelo je negledljivom "nulom" Francuza i Danaca na "Lužnjikiju", u meču pre kog su oba selektora znala da prolaze dalje sa remijem, s tim da je Didije Dešan izostavio Fekira, Pogbu, Matuidija, Mbapea, Umtitija, Pavara i Lorisa. Na sve se nadovezao dugo očekivani okršaj Engleza i Belgijanaca za prvo mesto u grupi sa neravnopravnim rivalima, Tunisom i Panamom.
Posle "tankovanja" ova dva tima u prva dva kola, igrom slučaja, ispostavilo se da prvo mesto znači polovinu žreba u kojoj su Brazil, Argentina, Francuska i Urugvaj, a drugo Kolumbiju u osmini i potom boljeg iz utakmice Švedska - Švajcarska u četvrtfini finala.
Derbi za prvo mesto u grupi pred očima celog sveta pretvorio se u derbi za drugo mesto u grupi.
Da sve bude zanimljivije, izostala je i osuda ostrvske štampe, koja je delila moralne lekcije svima koji su na prethodnim turnirima koristili prednosti "ucrtanog" puta ka finalu. U velikom broju listova, Sautgejt je odjednom imao realnu potrebu da odmori i Kejna i Alija i Hendersona i Lingarda i Sterlina i Vokera.
Martinez je bio pošteniji u toliko što je i pre početka utakmice rekao da pobeda nije primaran cilj njegovom timu, koji je već ostvario ono zbog čega je došao - plasman u osminu finala, a posle meča u kom je "albion" uputio jedan udarac u okvir gola presudio je pogodak Adnana Januzaja u akciji u kojoj su Dani Rouz i Fabijan Delf delovali veoma ležerno i nezainteresovano da izblokiraju rezervistu belgijskog tima.
Kada je farsa okončana, i Sautgejt je priznao da ni za njega pobeda nije bila imperativ i da ekipa nije imala ništa protiv toga na sastanku na kom je određena startna postava.
Koliko nepošteno, toliko i pošteno!
Da ne nameravaju i ne mogu da urade ništa po ovom pitanju, funkcioneri FIFA pokazali su neodređenim i blagim osudama u danima koji su usledili, fokus je brzo prebačen na "nokaut fazu", ali od jednog zaključka nećemo pobeći ni kada Mundijal bude završen: već naredni morao bi da bude odigran po novim pravilima!
I Englezi bi trebalo da budu ti koji će predložiti žrebanje, uživo, u jeku Mundijala, uz sigurno rekordnu gledanost - kakvu bi i samo finale teško dostiglo.
Da li bi rešenje bilo preuzimanje sistema takmičenja iz Lige šampiona, gde su pobednici grupa u prvoj fazi nosioci na žrebu, a drugoplasirani u podređenom položaju ili bi "prvi šešir" činilo osam timova sa najboljim skorom u prvoj fazi, "drugi šešir" sledećih osam nevezano za plasman u okviru jedne grupe (tada bi 3. kolo bilo još značajnije za konačan poredak)...
...ostavljamo "čuvarima igre".
Oni svakako znaju najbolje.
Ovako zaista nema smisla.