Bizarna ljubav nacije prema "orlovima" uvek je bila varljiva iz mnogo razloga, ali uvek su do sada fudbaleri nalazili načine da je povrate pošto je to "stara formula" koja uključuje "samo" ono što stalno ponavljaju. Selektoru još teže.
Pre tačno dve nedelje Mladen Krstajić bio je stabilan na poziciji selektora Srbije kada je u "Kući fudbala", osokoljen dobrim igrama i rezultatima protiv Nemačke i Portugala, optimistički govorio o "junskoj akciji" reprezentacije.
Za samo 90 minuta u Lavovu situacija po njega se okrenula za 180 stepeni, a sve ono dobro od Brazila do Ukrajine izbrisano je "pucketanjem" Ševčenkovih prstiju.
Katastrofalna utakmica "orlova", najgora od samostalnosti Srbije, ponovo je značila da je Mladen Krstajić u opasnosti od gubitka posla, dok ostavka nijednog trenutka nije dolazila u obzir, što je i sam rekao na konferenciji za medije uoči meča sa Litvanijom, tokom koje je njegov status u Fudbalskom savezu Srbije bio važniji od rivala.
"Ako izađem - izlazim čistog obraza, gledaću utakmicu i protiv Portugala i Luksemburga privatno", unapred je govorio o svojoj sudbini selektor Srbije.
Zbog upaljenog alarma, javnosti se pre njega vanredno obratio prvi čovek srpskog fudbala Slaviša Kokeza koji se izvinio navijačima zbog pomenutog debakla (5:0) - uz poruku da je igrače potrebno podržati, a da će se o Krstajićevoj budućnosti raspravljati posle Litvanije.
Anketa
Da li bi Krstajić trebalo da bude smenjen?
-
Nije trebalo ni da bude selektor
75.32% (174)
-
Zašto nije smenjen posle Rusije?
9.09% (21)
-
Samo ako FSS može da dovede boljeg
3.9% (9)
-
Ne, odlično radi i trebalo bi da nastavi
4.33% (10)
-
Smena selektora ne bi ništa promenila
7.36% (17)
Iskustvo nas uči da posle ovakvih "oročenih" protokolarnih reči podrške "do" konkretne utakmice - to najčešće znači i rastanak nakon toga, bez obzira na rezultat.
U međuvremenu, sudeći prema komentarima publike na društvenim mrežama, kao i u MONDO anketi, u kojoj je više od 80% glasalo za opciju da Krstajić "nije ni trebalo da bude selektor", jasno je da značajna većina ljubitelja fudbala apsolutno nema dilemu oko toga ko NE bi trebalo da vodi "orlove" kroz dalji tok kvalifikacija.
SAMOKRITIKA JE ODLIČNA - DA TAKO UVEK BUDE!
Ako je nešto bilo dobro posle poraza Srbije u Ukrajini onda su to izjave vodećih igrača "orlova" Dušana TadićaiAleksandra Kolarova koji se nisu krili.
Naslovi izveštaja u medijima "predvideli" su i njihovo mišljenje o utakmici, iako se retko kada poklapaju, tako da su u svojim komentarima igrači koristili reči poput "bruka", "sramota", "debakl", "katastrofa" ili "užas".
Pozitivno u tome je da nisu tražili alibi za neuspeh, što smo često mogli da slušamo u prošlosti, dok je kapiten čak insistirao da ostane s novinarima dok svi ne postave pitanje.
"Verovatno najgora utakmica otkako gledam reprezentaciju, možda gora i od onog što je bilo u Nemačkoj (Argentina - SCG 6:0, prim. aut.). Mi nijednog trenutka nismo bili u utakmici, Ukrajinci su apsolutno zaslužili da pobede 5:0... I dobro je što se i završilo 5:0", rekao je Aleksandar Kolarov posle meča gde je pre svega kritikovao sebe.
I dalje vruće glave, Kolarov je govorio da "nije bilo segmenta u kom je Srbija bila bolja", a da je osnovni razlog za to što je čitava ekipa podbacila, pre svega taktički.
Samokritičan je bio i Dušan Tadić kome je ovaj meč pokvario najbolju sezonu u karijeri naglasivši više puta da je imao utisak da su "orlovi" sve vreme "kasnili" za igračima Ukrajine, dok se u njegovom pogledu jasno videlo koliko mu je teško...
"Treba da nas je sramota zbog ovoga i treba da analiziramo zašto se ovo desilo, kao što treba da budemo kritični prema sebi. Treba da preuzmemo odgovornost i da ovo više nikada ne sme da nam se desi, ovo je jako ružno i jako bolno", zaključio je Dušan Tadić posle Ukrajine dok je delovao motivisano da užasan utisak popravi na terenu već u ponedeljak.
DA LI SU SELEKTOR I IGRAČI NA ISTOJ TALASNOJ DUŽINI?
Mladen Krstajić nijednog trenutka nije upotrebio toliko teške reči kao njegovi igrači.
Istina, selektor je sam kazao više puta da "preuzima odgovornost" za poraz od Ukrajine, iako najveći deo javnosti to čita samo kao floskulu u kojoj nedostaje konkretno delo u vidu ostavke, dok je utisak da je u delu izjave bio pomalo i kontradiktoran.
Na jučerašnjoj konferenciji poraz Srbije opisao je kao "debakl", dok je u kasnijem razgovoru pokušao da ublaži loše izdanje "orlova" u Lavovu.
"Ukrajina nas nije nadigrala, bili smo egal ekipa do 20 i nekog minuta, a na sitne stvari su nam dali golove, što je nedopustivo. Da smo postigli gol preko Prijovića jednom ili drugi put, ko zna šta bi bilo...", rekao je Mladen Krstajić.
To se "potire" sa rečima Dušana Tadića ili Aleksandra Kolarova, pa je pitanje da li igrači i selektor dele zajednički utisak o meču sa Ukrajinom?
Srpski fudbaleri bili su i te kako samokritični zbog svoje loše igre, a na pitanje novinara Mladenu Krstajiću, da li je i on bio kritičan prema njima koliko oni sami, selektor je odgovorio da to nije bio slučaj u prethodna tri dana, kao ni nikada do sada...
"Nikad nisam bio kritičan prema igračima. Uvek sa njima prijateljski nastupam, igraju u velikim klubovima. Bez obzira na to što sam ja njima šef. Sumiramo stvari da napravimo što bolju pripremu...", objasnio je svoju metodologiju rada Mladen Krstajić.
Možda je igračima potrebna "čvršća ruka", a opet nije da je Krstajić nije pokazao na primeru Stojkovića, Ivanovića, Milivojevića, Nastasića...
DA VIŠE NE ČUJEMO "DOBRO DA JE BEZ PUBLIKE"
Prvi put od novembra, fudbaleri Srbije trebalo je da igraju pred domaćom publikom, ali kazna UEFA zbog rastističkih uvreda navijača na meču s Crnom Gorom značila je "zatvaranje tribina" za kvalifikacionu utakmicu sa Litvanijom.
Nema nikakve dileme da bi poseta posle debakla u Lavovu bila mizerna, ali je vrlo ružno i pomisliti da je prazan stadion bolji od posete par stotina ljutih navijača.
Naravno da bi zvižduci na "Rajku Mitiću" bili kontraproduktivni po "orlove", imali bi publiku protiv sebe, ali nemali broj puta u karijeri su to doživeli i sigurno su do sada već naučili kako to da iskoriste kao motiv, a ne kao tegobu koja im "okuje" noge.
"Neki među nama igračima smo iskomentarisali da možda i nije tako loše da igramo pred praznim tribinama u ovom trenutku...", rekao je Uroš Spajić pred meč.
Odnos fudbalera i navijača nikako ne bi smeo da bude ovakav, pun straha, a i pitanje je kako će i samu publiku ove reči defanzivca Srbije motivisati da dođe na stadion na nekoj od budućih utakmica na domaćem terenu.
Već u septembru "orlove" očekuje meč protiv Portugala, koji je osvojio Ligu nacija, a koji je takođe jedan od najvažnijih u tekućim kvalifikacijama.
Uvek je bolje s publikom - i sami zvižduci su bolja motivacija od "zujanja lopte".
IZVINJENJE JE MOGUĆE SAMO NA JEDAN NAČIN
Koliko bi golova večeras u mreži Litvanije bilo dovoljno da kompenzuje blamažu protiv Ukrajine (5:0) u možda i najvažnijoj utakmici u kvalifikacijama za EURO?
Da Srbija dođe na "nulu" i da ima neutralnu gol-razliku dovoljna je "petarda", da bi imala kakvu-takvu pozitivnost neophodno je šest "komada", 11 pogodaka u mreži Litvanaca bi uz sebe odmah "prišilo" epitet najveće pobede u istoriji zemlje, ali da li bi i STO golova uspelo da "izbriše" ono što se pre tri dana desilo u Lavovu?
Bićemo kratki i jasni - naravno da ne. I dobro je da je tako.
Prvi od razloga je što su porazi kao poslednji protiv Ukrajine urezani duboko, drugi što je Litvanija u ovom trenutku jedna od deset najlošijih reprezentacija u Evropi, a treći i najveći zbog toga što većina nije oprostila ni meč sa Švajcarskom na Mundijalu...
Upravo od tog 22. juna 2018. godine, počinje "misija" Mladena Krstajića da razuveri javnost da je neophodan reprezentaciji Srbije i da može da izvede ovu generaciju na pravi put.
Moral ekipe se u prethodnih godinu dana postepeno dizao, zabeleženi su dobri rezultati i solidna igra u Ligi nacija, "martovski prozor" bio je dobar po Srbiju gde je dokazala da može da se nosi sa reprezentacijama kakve su Nemačka i Portugal, ali smo ko zna koji put u istoriji Srbije videli da jedan loš meč može da izbriše sve ono dobro što se desilo pre toga.
Kula se sada gradi ispočetka, pobeda nad Litvanijom bila bi dovoljno za "pola" prvog sprata, a jedini način na koji je moguće "kupiti" poverenje javnosti znali smo i pre godinu dana.
Samo ukoliko fudbalska reprezentacija Srbije u narednih šest "meč lopti" do kraja godine pokaže dobar fudbal i plasira se na EURO2020, navijači će ponovo naučiti da veruju "orlovima" i selektoru, pa tako sve u krug.
Utisak je da po tom principu funkcioniše bizarni odnos publika-reprezentacija, a možda iz tolikog iskustva u opremi s državnim grbom - Krstajić može nešto da "izvuče"
Ljubav nacije prema fudbalskoj reprezentaciji Srbije uvek je bila varljiva iz mnogo razloga, ali uvek su do sada fudbaleri nalazili načine da je povrate pošto je to "stara formula" koja uključuje "samo" ono što stalno ponavljaju u izjavama pre i posle utakmica.
Srce na teren, rezultat na semaforu i "mir, mir, mir".