Početkom ovog milenijuma u Španiji je nastupao dvocifren broj srpskih igrača, ali za čitavu deceniju - među njima su bila samo trojica defanzivnih/centralnih veznih. A onda je došla 2014. godine i sve ih je više i više!
⚪️ ¡Vamos, @nemanjagudelj! #vamosmiSevill#WeareSevillapic.twitter.com/HX38E9u1g3
— Sevilla Fútbol Club (@SevillaFC) July 23, 2019
U roku od 24 sata - čak trojica srpskih igrača su potpisala ugovore sa timovima iz Španije!
Najzvučniji transfer svakako je ostvario Nemanja Gudelj (27) koji je iznenada potpisao za Sevilju, Darko Brašanac (27) je iz Betisa prešao u Osasunu za milion evra, dok se svakog trenutka očekuje i ozvaničenje saradnje Nemanje Radoje (25) i Levantea.
Osim državljanstva i povremenih nastupa za reprezentaciju Srbije, zajedničko za sva tri fudbalera jeste da nastupaju na poziciji defanzivnog/centralnog veznog.
U pitanju je pozicija na kojoj Španci imaju ogroman broj kvalitetnih domaćih igrača, ali isto tako primetan je trend u poslednjih pet godina da sve češće timovi iz "srednje kategorije" - dovode srpske veziste za to mesto u timu, a sve je krenulo upravo od Radoje i Selte...
Bivši kapiten Vojvodine stigao je u Vigo u leto 2014. godine, kada ga je "stara dama" prodala bukvalno na poluvremenu utakmice protiv OFK Beograda (3:0).
Seltina ponuda bila je praktično ultimatum, Vojvodina je morala odmah da odgovori, a Radoja se nije pokajao zbog odlaska na zapada Španije, iako je poslednja sezona - kada je opet dobio ultimatum da potpiše novi ugovor - bila za zaborav.
Otišao je u nepoznato, odigrao 146 mečeva za Seltu, a verovali ili ne - Srbija pre njega tačno četiri godine nije "dala" nijednog vezistu za La Ligu.
U pitanju je Milan Smiljanić, kome je to bila poslednja godina na Pirinejima, kada je kao pozajmljeni fudbaler Espanjola nastupao za Sporting Hihon, doduše simbolično (6 mečeva). Pre njega u toj deceniji, od defanzivnih veznih, igrali su još samo Dragan Mladenović (Sosijedad) i Ivan Tomić (Alaves), čak iako je tada nastupao i dvocifren broj srpskih fudbalera u Primeri.
Poredeći sa ovom decenijom, odnosno ako odemo tek pet godina unazad, broj srpskih centralno-defanzivnih vezista već sada iznosi - devet!
Uz pomenuti trio (Gudelj, Radoja i Brašanac) vredi istaći Nemanju Maksimovića (Hetafe), kome "teče" treća godina u Španiji, prošle sezone je bio standardan i umalo je sa timom iz predgrađa Madrida stigao do Lige šampiona, ali je ona ipak otišla njegovom zemljaku.
U pitanju je Uroš Račić, vezista Valensije, koji je proveo impresivnih šest meseci na pozajmici u drugoligašu (Tenerife), a trenutno su opcije Primera - ili čekanje "slepih miševa".
Pre dve sezone videli smo lep prostor za Sašu Lukića, koji je igrao kao pozajmljeni fudbaler Torina u Levanteu i ostavio je odličan utisak - dovoljan da ga Macari "vrati" u klub, dok je znatno manje minuta na terenu provodio iskusni Zdravo Kuzmanović (Malaga).
U sezoni 2016/17 u Španiji su igrala još dvojica srpskih centralnih veznih fudbalera, koji su kasnije zajedno nastupala i u Crvenoj zvezdi. Doduše kratko.
To su Goran Čaušić (Osasuna) i Nenad Krstičić (Alaves) koji su u toj takmičarskoj godini imali odlične nastupe za svoje klubove, s tim da je klub prvopomenutog ispao iz elite, ali su partije bile dovoljne za transfer u Rusiju.
Teško je "izračunati" koji je zajednički činilac svim nabrojanim srpskim fudbalerima, pošto i pored nastupa na sličnoj poziciji - imaju različite uloge od kluba do kluba.
Neki su više orijentisani na defanzivu, drugi su učestvovali i u izgradnji napada i imali dozvolu da krenu napred, ali je činjenica da dobre partije većine njih - teraju klubove iz Španije da razmišljaju i o opcijama iz Srbije kada krenu u potragu za veznim fudbalerima.
Mogu da očekuju borbenost, požrtvovanost, zalaganje i "trku".
I to je nekad dovoljno, kad imate majstore.