Poljak koji obožava Srbiju - Od Miloša Krasića do Kapora i Maraša

Fudbala ovih dana nema, ali u Poljskoj ima ljudi koje, kada se on igra, i te kako zanima srpski fudbal.

Iako javnost često voli da predstavi srpski fudbal kao najlošiji u Evropi, što je mnogo daleko od istine, on ima nekakav uticaj u svetu sporta. Srbija je, posmatrajući je sa strane, uspešna u nekoliko kolektivnih sportova, a onda se i fudbal, koji nije baš na tom nivou, ''provukao'' do internacionalne publike.

Jedan od ljudi koji su opčinjeni dešavanjima na stadionima od Subotice do Surdulice je i Pšemek, a meni je to bio dovoljan povod da sa njim popričam malo duže. O Poljskoj, Srbiji, fudbalu i još nečemu.

Nakon što smo na samom početku razgovora utvrdili da bi se njegovo ime na srpskom pisalo Pšemek, uz njegovu konstataciju da svi imaju problema sa izgovorom poljskih imena, mogli smo da pređemo na pitanja koja sam pripremio nekoliko dana ranije, a delić i poslao svom sagovorniku.

Ovaj mladić, koji još uvek nema 20 godina, studira srpsku filologiju i kompletan intervju smo uradili na srpskom. On fantastično piše na našem jeziku, a u odgovore mladog Poljaka su unete tek minimalne promene.

Za početak, kako ti izgleda studiranje srpskog jezika?

''To za mene nije samo studiranje srpskog jezika. Studiram i književnost, upoznajem običaje, kulturu i stičem znanja o zemlji'', započinje razgovor Pšemek.

Dobro, krenuli smo snažno od starta, pomislio sam u tom trenutku, ali sam nastavio sa razgovorom. Otkud zainteresovanost jednog momka iz Plocka za Srbiju?

''Znam da je to neobično, ali od malih nogu sam bio zainteresovan za druge zemlje. Oduvek su mi se najviše sviđali Srbija i Srbi, a moja ljubav raste iz godine u godinu. Došao je trenutak da se moja ljubav i moj hobi pretvore u nešto više. To je bila odluka mog srca, a moja porodica nije bila srećna zbog toga. Volim Srbiju i srpski narod, a kada nešto ili nekoga volim, onda volim najviše na svetu. Radim da bih ostvario svoje ciljeve, a želim da svoj život povežem sa Srbima'', ističe ovaj momak.

Da li si imao prilike da upoznaš neke Srbe ili da boraviš u Srbiji?

''To je najzanimljivije u ovoj priči. Nikada nisam bio u Srbiji, ali svakodnevno imam kontakt sa vašom kulturom. Upoznao sam nekoliko Srba putem društvenih mreža, često pričamo. Uglavnom su to priče o fudbalu ili ostalim dešavanjima u Srbiji''

Pošto je moj ''gost'' pomenuo ono zbog čega i radimo ovaj intervju, polako se prebacujemo na fudbalske teme. Na svom tviter profilu Pšemek je spojio Srbiju i fudbal, pa se preko njega možete informisati o svim dešavanjima u srpskom fudbalu. Kako izgleda taj rad?

''Trudim se da informišem poljsku javnost o dešavanjima oko srpskog fudbala. Objavljujem informacije na temu Superlige, reprezentacije Srbije, srpskih fudbalera koji igraju u Top5 ligama... Hteo bih da moj narod zna više o srpskom fudbalu, posebno kada se dešava nešto važno. Takođe, promovišem srpsku kulturu, filmove, muziku...''

I kako ti se čini srpski fudbal, da li je zanimljiv?

''Vrlo zanimljiv. Srbija je jedna spotska zemlja, puna talenata, ali joj nekad fali bolja organizacija.  Rezultati su sjajni. Imate toliko medalja, to je neverovatno. Sviđa mi se što u Srbiji može da se vidi ljubav prema sportu. Posebno deca vole da se takmiče'', u dahu piše moj sagovornik i odmah nastavlja drugim delom odgovora

''Sjajno je da je Srbija u vrhu u nekoliko sportova. Odbojka, košarka, tenis... U Poljskoj je odbojka veoma popularan sport. Prethodne godine, Srbi i Srpkinje su postali prvaci Evrope u odbojci i to je bilo neverovatno. To je bila velika radost za mene. Pratim i Gren slem turnire Novaka Đokovića. Svaki uspeh srpskog sporta je za mene praznik'', izgovara Pšemek, a meni od te rečenice srce počinje nešto brže da kuca.

Kako se informišeš o svemu tome? Siguran sam da Novaka Đokovića ili neke reprezentacije možeš da gledaš u Poljskoj, ali neke stvari ne možeš?

''Najviše koristim MONDO i Sportski žurnal. Svaki dan pratim srpske sportske medije. Volim da iskoristim transfermarkt, da pogledam profile raznih fudbalera. Na osnovu tog sajta pravim neke statistike. Obavezno ispratim youtube kanale Crvene zvezde i Partizana'', otkriva student srpske filologije iz Plocka.

Mi u redakciji MONDA mislimo da naši čitaoci treba da prate tvoj rad, a kako bi im se ti ukratko predstavio. Zašto treba da te čitaju?

''Zato što promovišem Srbiju i srpski fudbal. Takođe, ja želim da pojačam emotivnu vezu između naših naroda. Istorijski, Mi i Vi smo braća. Imamo vrlo sličnu istoriju i možemo da se razumemo. Mogu i da objašnjavam Srbima neke stvari o poljskom fudbalu, jer ovde igra dosta igrača iz vaše zemlje''

Samo za trenutak da se prebacimo sa sporta. Pomenuo si istoriju i povezanost dva naroda. Imaš li neku priču o tome?

''Ne bih želeo da pričam o politici, ali imamo nekoliko zajedničkih dušmana u svetu. Oba naroda su dugo bila u ropstvu, kod vas su bili Turci, kod nas Nemci i još neki. U Drugom svetskom ratu smo bili u sličnoj situaciji'', odgovara momak kom je očigledno i istorija jača strana.

A Srbi u Poljskoj? Kako se snalaze u vašem fudbalu?

''Mnogo srpskih fudbalera je igrao ili sada igra u Poljskoj. Naravno da pratim kako im ide. U većini slučajeva im ide dobro. Veliki igrači su bili Ivan Đurđević i Dimitrije Injac koji su igrali u Lehu. Ipak, najveći srpski fudbaler koji je igrao u Poljskoj je Miloš Krasić. Bila je senzacija kada je igrač iz Juventusa došao u Ekstraklasu. Za Vislu Plock je prošle godine igrao Alen Stevanović. U prošlosti smo imali mnogo Srba. Marko Radić je legenda našeg kluba, sa 102 odigrane utakmice. Jedan od najboljih defanzivaca u istoriji lige je Mitar Peković, kog pamte stariji navijači. Bili su tu i Marjan Jugović i Predrag Vujović.''

Zanimalo me je i ko su omiljeni fudbaler Pšemeka Siemienjaka, ali nisam očekivao da on ima ovako dobro spremljen odgovor. Postavio sam pitanje, a zatim morao da sačekam da sagovornik završi veoma opširno izlaganje.

''Svaki srpski fudbaler je poseban, ali mogu da izdvojim PETORICU (ovde sam već shvatio da će odgovor biti dug).  Branislav Ivanović, apsolutna legenda Čelsija. Od stranih klubova, od malena navijam za njih. Bane je pre svega odličan čovek. Jedno vreme je bio najbolji desni bek na svetu.'', reče mladi Poljak, a ja samo klimnuh glavom.

''Drugi je Aleksandar Kolarov. Ja sam fan slobodnih udaraca. Aca je genijalac za taj segment igre. Volim da gledam kako kreće u napad, njegova leva noga je neverovatna. Naravno, ja sam fan i Dušana Tadića. On ima magičan dodir, njegova tehnika je prosto magija'', pojašnjava mi Pšemek, a ja nastavljam da klimam glavom, jer čovek sve pogađa.

''Slično je sa Milinković-Savićem. Sergej sjajno predvodi vezni red Lacija. Mnogo cenim i Filipa Kostića. Ove sezone igra odlično i sviđa mi se njegov stil. Što se tiče igrača koji ne igraju više, omiljeni mi je definitivno Siniša Mihajlović. Njegov karakter i životna priča su nešto što može da bude inspiracija za sve. On je veliki borac i mnogo ljudi u Poljskoj zna celu njegovu karijeru'', objašnjava mi situaciju na kraju ovog vrlo kompleksnog odgovora.

Intervju se već bliži kraju, a ja na umu imam da isprovociram jedan odgovor. Pokušavam to narednim pitanjem, ali se sagovornik ne predaje tako lako.

Pšemek, znam da si navijač Visle, pomenuo si Čelsi, a koji srpski klub najviše pratiš?

''Volim sve srpske klubove. Navijam za ceo srpski fudbal. Pre svega volim reprezentaciju Srbije, iako ona nije popularna kao Zvezda i Partizan. Ne bi bilo pošteno ako bih o jednom klubu pisao dobro, a o drugom ne. U nižim ligama su neki klubovi koje bih voleo da vidim u Superligi, OFK Beograd i Radnički Kragujevac. Sjajan posao rade u Čukaričkom. Sviđa mi se kako grade tim, imaju mnogo mladih igrača. Posebno Vidosavljević, on je za mene vrhunski fudbaler. Trener Veselinović je odličan stručnjak i veoma cenim njegov rad'', govori čovek koji nikada nije bio u Srbiji, a ja sam na ivici da se zapitam da li je sve ovo stvarno.

Kad je već tako i kada pričam sa nekim ko o srpskom fudbalu zna mnogo, da vidim i šta je rešenje da srpski fudbal bude bolji. Šta je to što najviše nedostaje Superligi?

''Pre svega, infrastruktura. Stadioni i tereni moraju da budu modernizovani. Mislim da fali ''lokalnog patriotizma''. Crvena zvezda i Partizan su najveći klubovi na Balkanu, ali i Vojvodina, Radnički Niš, Spartak Subotica... su takođe klubovi sa velikom istorijom. Ja bih hteo da svako prvo navija za tim iz svog mesta. Ali, shvatam da su Crvena zvezda i Partizan veliki i da imaju navijače širom sveta. To je neverovatno'', zaključuje Pšemek.

Pošto si rekao da te zanimaju i srpska kultura, filmovi, muzika, a nama ovih dana predstoji ''karantin'', šta bi mogao da preporučiš čitaocima MONDA kao zanimaciju? 

''Serija Južni vetar, to je fenomenalno za gledanje. Od ratnih filmova volim ''Kralj Petar I'' i ''Underground''. To su sjajni filmovi. Iz književnosti preporučujem Moma Kapora, odličnog pisca. Njegova knjiga ''Blokada 011'' mi je bila fascinantna. Svaki Srbin bi trebalo da čita Andrića, najvećeg srpskog pisca. To je klasika, njegove knjige imaju neverovatnu vrednost'', zaključuje moj sagovrnik u ovom intervjuu.

Moglo bi uskoro da se desi da Pšemek Siemienjako doputuje u Srbiju, a ja se iskreno nadam da će uspeti u svojoj nameri da približi poljski i srpski narod. Do tada nam ostaje da pratimo njegov tviter profil, tviter profil koji o balkanskom fudbalu vodi zajedno sa drugarima, kao i njihovu fejsbuk stranicu. Pa, do sledećeg čitanja o Siniši Mihajloviću, Visli iz Plocka i kralju Petru.