Dejan Brđović je igrao sve pozicije, bio kapiten zlatne generacije, a mogao je mnogo više. O tome je pričao njegov prijatelj i saigrač Vladimir Batez.
Najtalentovaniji Srbin ikada? Ako pitate Vladimira Bateza to je sasvim sigurno Dejan Brđović. Gostujući u podkastu "U tri seta" nekadašnji korektor nacionalne selekcije Savezne republike Jugoslavije je pričao o saigraču kome se najviše divio i za koga smatra da je mogao i mnogo više, a mnogo je postigao.
Dejan Brđović je nakon pada sankcija i dozvole da se srpski tim takmiči bio kapiten legendarne "plave čete" odbojkaša koja je osvojila bronzu na Olimpijskim igrama u Atlanti i tako započela zlatno doba ovog sporta kod nas. Igrao je do kasno, onda bio trener, a da je bio posvećeniji, ko zna dokle bi dogurao.
"Kad si me konkretno pitao za Dejana mislim da je to najtalentovaniji igrač u smislu kompletnosti. On je mogao da igra bukvalno svaku poziciju. Korektora, primača, dizača, možda mu je falilo da i u evropskoj odbojci zauzme to svoje mjesto koje je po talentu i kvalitetu zasluživao. Kriv je možda taj neki njegov odnos prema radu. Nije baš bio taj totalni profesionalac, malo je volio i život. Ali daleko od toga da je otišao u neku drugu krajnost, on je imao izuzetnu karijeru, ali kad ti imaš nekog Dejana Brđovića sa 23-24 godine ispred sebe, a ti imaš 20 godina, a on sa loptom može da uradi šta god i to gledaš na savakom treningu... Mi smo samo njega gledali i samo njega slušali. Naravno radili smo sve što trener kaže, ali svi smo se trudili da uradimo to što on uradi. Jer on je to radio sa takvom lakoćom, a i smo to milion puta da ponovimo da bi došli do te situacije", ispričao je Vladimir Batez.
Kakav je igrač bio Dejan Brđović?
Napustio nas prerano, a trebalo je da bude najbolji u Evropi: "Sa loptom je mogao sve, ali volio je život"
Takav da je trajao do 2006. godine. Oprostio se sa 40 u svom Kragujevcu u hali "Jezero" na spektakularnoj utakmici. Počeo je da igra u Žiči, igrao za Ribnicu, pa za Crvenu zvezdu. Oko njegovog prelaska u Beograd je nastala prava afera zbog koje je na kraju Crvena zvezda kažnjena i prebačena u drugu ligu. Igrao je na najvećem nivou pa je u Italiji uspio da sa Novarom bude treći u Ligi šampiona. Nastupao je za Olimpijakos, Romu, Asistel, Loretu, Lube, AEK, a oprostio se u Radničkom iz Kragujevca. Bio je igrač i trener, sportski direktor, nekada po dve funkcije odjednom. Ipak, najdraži su mu bili nastupi za reprezentaciju kojih je skupio preko 300.
Cijela Srbija je ostala u šoku kada je 21. decembra iznenada preminuo u Beogradu. Iznenada i gotovo na nogama sa samo 49 godina. Iza sebe je ostavio sina Aleksu, koji takođe igra odbojku i to za nacionalni tim i ćerku Aleksandru, naravno odbojkašicu. Nažalost, na nedavno održanoj ceremoniji 100 godina odbojke u Srbiji, nismo mogli da ispratimo jednog od najvećih.