NFL KOLUMNA Cemp Bejli Neuhvatljivi kradljivac lopti

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ostali sportovi

NFL KOLUMNA: Čemp Bejli - Neuhvatljivi kradljivac lopti

Autor Vladimir Ćuk
Autor Vladimir Ćuk

Kada se pomene pozicija kornerbeka, i danas mnogi pomisle na njega. I to iz debelog razloga. Pročitajte priču o sajnoj karijeri zaista velikog igrača.

NFL teren je širine nekih 48 metara. Zaista široko. Kada je Bejli na terenu, tada ne izgleda ni približno toliko širok. Čini vam se da je sve tesno. Razlog? Zato što je on bukvalno bio svuda. 

Elitni kornerbek koji je zatvarao sve. Od ranih osamdesetih naovamo ne postoji igrač koji je skupio u sezoni više presečenih lopti od Bejlija. Jedini koji su mu prišli bili su Ronder Barber, Antonia Kromartije, kao i tandem Patriota - Taj Lou i Asante Semjuel.  

Opcije kvoterbekova za pasove ka aut liniji bile su prepolovljene kada je Čemp bio na terenu. Mnogi među njima izbegavali su da bacaju pas ka strani koju je čuvao heroj naše današnje priče, čak i kada su imali elitne hvatače kraj njega.

Svi su želeli da lopta bude što dalje od Bejlija.  

Pročitajte i ovo

Zbog tog razloga su Bronkosi, a pre svega trener Šenahan, iskoristili priliku da ga “pokupe” čim se za to stvorila bar minimalna šansa. Svojom građom i visinom, mogao je da se nosi sa gotovo svima. I to ne možda, već sigurno sa svakim hvatačem u ligi, bio to Rendi Mos ili Terel Ovens.   


Sprinterske sposobnosti bile su mu na nivou atletičara. "I come to the defense like Champ Bailey, I'm gone wit it" reči su pesme koju izvodi reper Lil Wayne, iz koje možete naslutiti Bejlijevu brzinu. Upravo tako je i igrao - pojavim se, pokupim loptu i odem sa njom.  

Ali ono što je zaista izdvajalo Bejlija je njegovo razumevanje igre - "posedovao" je secondary. To je bio njegov teren. Njegova kuća. U koju ste smeli da uđete samo sa specijalnom dozvolom. Kršenje zabrane ulaska na posed, vrlo često je bilo kažnjivo. Znamo svi kako.  

Zajedno sa Trojem Vinsentom, kornerbekom Iglsa, Čeri je odbranio najviše pasova, kombinujući ih sa presečenim loptama i obaranjima. Bio he igrač koji je mogao da menja svaku secondary poziciju, tako da ne osetite da neki igrač nedostaje. Bio je savršena odbrambena mašina.  

Nešto slično kao Magzi Bougz, Čemp mu je nadimak, ne ime. Rođen je 1972. godine, pod imenom Roland Bejli. Bio je drugo dete od tri brata, a svi su bili igrači američkog fudbala. Zapravo, majka mu je dala nadimak Čemp. Nije ga dobio na ulici od drugara ili ujaka koji bi u dokolici smislio neki "levi" nadimak za omiljenog rođaka.  

Brat Rodni, koji je dobio nadimak "Boss", takođe je nastupao u NFL-u. Sa dosta manje uspeha nego brat Roland. U detinjstvu su toliko ličili jedan na drugog da su mnogi pomislili da su blizanci. To se kasnije značajno promenilo.

Sudbina je htela da i ova porodica posle nekog vremena ostane bez oca. Roditelji su se razveli. Majka je dobila starateljstvo, sada nad četvoro dece, jer je najmlađa bila sestra. Morala je, kao po običaju, da radi više poslova kako bi prehranila porodicu.  

Deda, koji je imao razrađen posao obrade drvene građe, zaista je mnogo pomagao. Najviše su pomogla tri musketara. Braća Bejli su bili uzorni đaci i sportisti, kako bi majci što više olakšali tešku situaciju.  

U Folkstonu - delu Džordžije koji je bio sav u baruštinama i gde su aligatori skoro nadmašili broj ljudi - petak je uvek bio dan za fudbal. To možda objašnjava neverovatnu činjenicu da je taj grad, ma kakav grad, malo mesto sa tri krštene ulice, dalo čak 50 ozbiljnih koledž igrača američkog fudbala.  

Čemp se ugledao na starije momke koji su bili zvezde koledž fudbala. Bili su mu uzori čije je primere pratio. Majka priroda mu je podarila sve najbolje od njegovih idola. Od prvog dana bavljenja fubalom pokazao je eksplozivnost koja bi zapalila teren i hitre pokrete koji bi ostavili protivnike u mestu, dok bi on već daleko odmakao.

Njegov neverovatan instinkt da čita protivničke napade i uopšte - namere kvoterbekova, bio je dovoljan razlog da ga svi vide kao buduću zvezdu državnog univerziteta. Pored fudbala, gde je u srednjoj školi igrao na pozicijama free safety i kvoterbek, uporedo je bio deo košarkaške sekcije. Sa odrazom preko metar, bio je mašina za zakucavanje.  

Leti je parket i travu menjao atletskom stazom. Učestovao je na sprinterskim trkama, a pored toga je bio šampion u skoku u vis. Naravno, zbog svog izuzetnog odraza i fizlikalija.  

Sa njim ste mogli da eksperimentišete na raznim pozicijama, pa je tako igrao i trkača. Na srednjoškolskoj utakmici pretrčao je čak 300 jardi uz 5 tačdauna. Odmah je u sledećoj doneo timu 400 jardi i 6 tačdauna. Vodio je tim do rekorda sezone sa samo jednim porazom. Tada je nastupao za Indijance, ne sluteći da će ga sudbina odvesti upravo kod njih u elitnoj ligi.  

Nekako je prirodno bilo da nastavi na državnom koledžu. Tamo su braća zaigrala zajedno. Čemp i Bos u tandemu. Porodica je bila ponosna. Buldozi su imali sve izglede da se nadaju najvišem dometu.  

Bejli je posle prve, razočaravajuće sezone, zauzeo mesto prvog kornerbeka. Rezultati nisu izostali. U prvih 11 utakmica presekao je tri lopte, a jednu vratio za tačdaun. Da ne dodajem da je tu bila gomila obaranja u centralnim zonama. Pored toga, bio je hvatačka opcija, ali i član specijalnog tima, kao igrač koji je vraćao lopte.  

Uz Bejlija, još jedan legendardni NFL igrač bio je član Buldoga. Hajns Vord, dugogodišnja primarna hvatačka opcija Stilersa, predvodio je napad. Buldozi su ušli u sezonu sa dvocifrenim brojem pobeda. Jedini poraz su pretrpeli od Pejtona Meninga, sa kojim će Bejli tokom karijere imati duele, ali i dane koje su proveli kao saigrači.  

Na Peach Bowlu su savladali Virdžiniju, a Bejli je proglašen za defanzivno najkorisnijeg igrača. Pored toga je uhvatio tri pasa za čak 73 jarde i tačdaun. Bio je defitinivno najbolji dvostrani igrač u koledž fudbalu.  

Kada se odlučio da izađe na draft 1999, zbog svoje reputacije imao je izbor da prisustvuje toj ceremoniji uživo. Odlučio je da odbije poziv i draft prati u svom rodnom mestu. Celi gradić je pratio draft na velikom platnu iščekujući izbor Bejlija sa visoke pozicije. I nije dugo čekao.

Prve pozicije su bile rezervisane za kvoterbekove, trkače i hvatača Torija Holta. Redskinsi nisu oklevali i pokupili su Bejlija sa sedme pozicije, kao prvog defanzivca koji je izabran na draftu '99. Njegov prijatelj, Leri Smit, bio je biran u drugoj rundi. To je bio veliki dan za Folkston. Dva igrača u elitnoj ligi.  

Već u prvoj sezoni, Vašington je iz negativnog odnosa pobeda i poraza prešao u pozitivnu zonu. Praktično su zamenili broj pobeda i poraza iz sezone pre Bejlija. Već u ruki sezoni, kao starter, pokupio je pet presečenih lopti, uz "sack" i čak 66 obaranja. Postao je prvi ruki u istoriji lige koji je na jednoj utakmici imao bar tri presečene lopte.  

Stigla je i prva nagrada, za najboljeg defanzivnog igrača nedelje. U Wild card utakmici njegov tim je savladao Detroit uz sjajnu partiju Bejlija, koji je presekao pas Stivena Dejvisa, koji je imao vanserijsku sezonu. U sledećoj rundi su ispali od Bakanirsa, uz fantastičnu predstavu Derika Bruksa, koji je razbijao ofanzivnu Indijanaca.  

U Bejlijevoj sofmor sezoni, u klub je, ispostaviće se na samo sezonu, stigao čuveni Dion Senders. To je bilo neverovatno iskustvo za Bejlija. Kroz mentorstvo i rad sa Sendersom, Bejli je zavredio poziv na Pro Bowl, utakmicu najvećih zvezda lige. Pored tehnika pokrivanja, sa Sandersom je radio i na vraćanju lopti i veoma napredovao u tom segmentu.

Vašington je polako postajao sve manje željena destinacija za igrače. Senders se povukao posle te sezone. Redskinsi su eksperimentisali sa trenerima, kvoterbekovima, hvatačima. Stiven Dejvis je polako padao u formi. Izbio je incident između njega i hvatača, Majka Vestbruka u kome je Vestbruk žestoko kažnjen.  

Talentovana odbrana, predvođena Bejlijem, uz Džeremaju Trotera, Freda Smuta i LaVara Eringtona, nije mogla mnogo pored impotentnog napada. Anahrone akcije i odsustvo kreativnosti nisu mogli da prevaziđu. Otvorila se opcija za razmišljanje o trejdu. Tražili su pogledom trkača. Klinton Portis iz Denvera izgledao je kao savršeno rešenje.  

Jedini mamac za dovođenje Portisa mogao je da bude Bejli. Niko više. Portis je taman ušao u legendu, kao jedan od pet igrača koji su postigli pet tačdauna trčanjem na utakmici. Kada pitate Portisa da li se seća te utakmice, reći će vam da se itekako seća, ali ne po rekordu. Seća se tog dana, jer je tada trejdovan u Redskinse.

Razlog što je Šanahan odlučio da trejduje mladu zvezdu za drugu zvezdu, bio je u krajnju ruku čudan za veliki broj ljudi. Portis je pre meča sa Čifsima, prokrijumčario bokserski pojas šampiona u svlačionicu. Tog dana je trčao u inat Pristu Holmsu, koji je nosio titulu najboljeg trkača.  

Portis je bio ubeđen da je bolji. I da će biti bolji od Holmsa. Utakmica je to pokazala. Makar trenutno. Po povratku u svlačionicu, Portis je izvukao pojas koji je označavao da je on sada najbolji trkač lige. Ovo se Šanahanu nije svidelo, jer se taman ohladila priča o o suludim proslavama Terela Ovensa, kada je Portis izveo novi performans.  

Bejli nije bio sklon takvim incidentima. Bio je stabilan, fokusiran, podređen timu. Portis je pokazao da mu je na prvom mestu lični uspeh. Tako je doneta odluka da bude trejdovana prva zvezda, pa je pre sezone "2004" Čemp završio u Denveru, a Portis u Vašingtonu

Može se reći da su Bronkosi imali kudikamo ozbiljniji napad od Redskinsa. Uz ogradu da je Džejk Plamer bio kvoterbek u koga se niste mogli pouzdati, hvatači Rod Smit, kao veteran i mladi Ešli Lilaj i trkača Rubena Draunsa, bili su dovoljan zalog za dovoljan broj poena. Inače, Drauns je bio neko vreme trener Vukova.  

Odbrana je pojačana Džonon Linčom, što je samo po sebi bilo dovoljno, da uz Bejlija, Bronkosi budu smatrani za veliku opasnost. Di-Džej Vilijams i Al Vilson kontrolisali su trčanja protivničkih timova, dok je Redži Hejvord bio konstantna opasnost po kvoterbeka. U sezoni '04 lako su ih izbacili Koltsi u Wild card rundi. Pejton Mening i Redži Vejn su se poigravali sa odbranom Bronkosa.  

Čemp Bejli je odigrao sjajnu sezonu '05. Pokupio je osam presečenih lopti. Imajući u vidu da je propustio dve utakmice, sigurno je da bi brojke bilo impresivnije. Bronkosi su ušli u plej-of sa tri poraza. U Wild card utakmici išli su sa Patriote, predvođene Tomom Brejdijem.  

Brejdi je limitiran na samo 13 poena i tačdaun, uz dve presečene lopte. Ovo je ujedno bio okršaj Taj Louva i Asante Semjuela na jednoj strani, a Bejlija na drugoj, kao najboljih kornerbekova lige. Linč i Bejli su bili ti koji su presekli lopte Brejdiju. Ali je ipak Čemp bio taj koji je presudio pobednika.  

Taman kada su Patriote uspostavile kontrolu nad utakmicom, Bejli je nanjušio pas Brejdija ka Troju Braunu. Presekao je pas i vratio tačdaun za okruglo 100 jardi. Delirijum navijača Bronkosa i definitivni krah Nju Inglanda. Kada su ih svi videli kao šampionski tim, dozvolili su perfektnu partiju Big Benu, koji ih je kažnjavao čitavu utakmicu. Stilersi su te godine postali šampioni, kada su svi već videli Bronkose na tronu.

"Gledajte ovako, on je toliko brz, toliko nadaren, toliko pametan i čvrst k***** sin. Ako ne možeš da treniraš takvog igrača, onda nisi za fudbal. On poseduje sve i to na najvišem nivou. On tačno zna kuda će lopta krenuti. Samo je pitanje da li je na tom delu terena. Ako jeste, nemate ni promil šanse da će lopta proći", rekao je Šanahan te sezone. Puna usta hvale stigla su od velikog Beličika, koje je izdvojio Bejlija kao najboljeg kornekbeka lige, koji može savladati bilo kog hvatača.  

Bejli nije poklekao, već se sledeće sezone, 2006, vratio još spremniji, kada je i napravio svoju rekordnu statistiku. Presekao je čak 10 lopti i napravio rekordnih 98 obaranja, što je nekad teško polazilo za rukom lajnbekerima. Od tih 10 presečenih, čak šest se desilo u crvenoj zoni, čime je spasao Bronkose od sigurnih poena.  

I pored dolaska Dževona Vokera iz Pekersa, kao prve hvatačke opcije (Rod Smit je već bio u poodmaklim godinama), Džejk Plamer je bio očajan. Probali su mladog Katlera, ali ni to nije bilo mnogo srećnije rešenje. Nanizali su čak sedam poraza.  

Iako je odbrana postavila rekord koji nije oboren od davne 1934. godine, to nije mnogo značilo napadu. U pet uzastopnih utakmica nisu dozvolili poen iz tačdaun pasa. Kako samo to moćno zvuči! Nažalost, nije mnogo vredelo ekipi, jer je sedam poraza značilo i oproštaj od plejofa.  

Odsustvo trkačnih opcija, povrede prvih talentovanih hvatača i na kraju povreda Bejlija, ostavila je Bronkose pet sezona bez plejofa (2006-2010). Čak ni Pro Bowl godina Džeja Katlera nije previše pomogla da se Denver dokopa plejofa.  

Ni dolazak Brajan Dokinsa nije urodio plodom. Bronkosi su i dalje tražili pravu formulu za uspeh. Dolazak impresivnog rukija Vona Milera 2011. godine kao da je razbudio već uspavanu odbranu Bronkosa. Tim Tibo bacao je koliko-toliko bacao "krštene" pasove. MekGahi je istrčao solidnu sezonu, uz veliku asistenciju Tiboa, koji je trčanjem doneo šest tačdauna.  

Plejof je konačno ponovo video Denver u sezoni 2011/12. U Wild card utakmici savladali su Stilerse, a utakmica koja je otišla u produžetak rešena je dubokim pasom Tiboa za Demarijusa Tomasa koji je napravio tačdaun od 80 jardi.

U sledećoj rundi, u ubedljivom porazu protiv Petriotsa (10:45), Tibo je bio sekovan čak pet puta, dok je inspirisani Tom Brejdi bacio čak šest pasova za tačdaun, uz fantastičnu partiju Roba Gronkovskog, skupio je 145 jardi i tri tačdauna. Izbegavajući Bejlija, Brejdi je forsirao Gronka i rasturio Bronkose.

Poslednje dve sezone u karijeri, Bejli je odigrao sa Pejtonom Meningom. U prvoj "Šerifovoj" sezoni, Bronkosi su ponovili onih ranijih 13 pobeda. Pejton je bacio čak 37 tačdaun pasova. Bejli je i dalje bio prvi kornerbek tima. Von Miler je neprekidno jurio protivničke kvoterbekove, a kada su svi mislili da se ovaj Denver speman za juriš na titulu - desio se Baltimor.  

Opet produžetak, ali ovog puta je završen porazom Denvera. Baltimor je nekim čudom uspeo da postigne čak 35 poena u regularnom delu utakmice. Majkl Oer i ekipa su fantastično štitili Džoa Flaka, za razliku od ekipe koja je čuvala Pejtona Meninga koja je dozvolila da Terel Sags dovodi do ludila legendarnog kvoterbeka. Rej Luis je savršeno iskontrolisao centar. Kori Grejem je vratio tačdaun koji je uveo Rejvense u neizvesnu utakmicu.  

U rekordnoj Meningovoj sezoni, 2013/14, u kojoj je bacio čak 55 pasova za tačdaun, Denver je ponovio isti skor iz prethodne (13-3) i stigao do Super Bowla. Bejli je zbog povrede propustio veliki deo godine, ali je bio spreman za ono glavno - plejof.  

Bronkosi su prvo izbacili San Dijego. Bejli je predvodio odbranu po broju obaranja. Kombinacija trčanja i pas igre slomila je otpor Čardžersa. Protiv Petriotsa, Bronkosi su potpuno neutralisali Toma Brejdija. Bez Gronkovskog, Brejdi nije imao previše opcija. Trčanje kao da nije postojalo. Na sve to, Mening je bacio neverovatnih 400 jardi u plejofu uz dva tačdauna. Izostanak Vona Milera, nadoknadio je mladi Deni Trevatan, koga su povrede zaista stopirale da napravi izuzetnu karijeru.  

Super Bowl 2013. doneo je Sihokse za rivala. Posle obaranja Patriota, svi su videli Bronkose kao apsolutne favorite. Na drugoj strani, stručnjaci su znali kakvom odbranom raspolaže Sijetl. Praktično su svi članovi defanzive imali svoje najbolje sezone. Limitirali su Bronkose na samo osam poena, a isporučili su čak 43.

Bejli se tako 2014. povukao bez najveće nagrade. Bez Super Bowla.  

Ako danas pitate bilo kog hvatača koji je stajao naspram njega, otprilke ćete čuti ovo - Čemp je bio uvek smiren. Nikada nije glasno disao ili se znojio. Bio je zaista kao mašina. Znao je svaki pokret protivnika. Ako vam Džeri Rajs kaže da je najteže kada te čuva Čemp Bejli, pored toliko elitnih defanzivaca, onda vam je jasno na kom nivou je bila njegova igra.  

Ako hoćete još malo statistike, Čemp Bejli je protiv svih najboljih hvatača lige, a bilo ih je mnogo, držao njihov broj jardi ispod proseka iz najboljih sezona. Čak u 85% slučajeva. Ako to nije impresivno, onda ne znam šta jeste.  

To što je ostao bez titule, samo dve sezone pre nego što će je Bronkosi osvojiti, nikako ne umanjuje ono što je ostavio iza sebe. Ako je to jedna stvar koju bih izabrao, to je ona da je sve dugo smišljane, iscrtane rute hvatača napravio potpuno beznačajnim.

Takav je bio Čemp Bejli. Najveći.

Možda će vas zanimati

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC

loader