Ili jednostavno: šta se sve dešavalo iza kulisa prvog dana finala Dejvis kup meča Srbija - Francuska.
Iskreno, tapkaroše nisam vidjela. Samo sam načula da su prodavali karte za čak 100 do 150 evra. Zvuči mi potpuno frapantno. Uglavnom, mislim da nisu imali mnogo sreće, jer je oko dvorane bilo dosta žandarmerije.
Zbog njih su se, navodno, tapkaroši "štekali" po sporednim ulicama.
Ni prodavcima navijačkih rekvizita nije bilo svejedno zbog velikog broja čuvara javnog reda. Svoju robu pretežno su držali u rukama. Najzanimljiviji suveniri bili su bedževi i šalovi.
A na bedževima su bili likovi ne samo Novaka Đokovića, nego i Ane Ivanović i Rafaela Nadala (?!). Cijena sto dinara.
Dvojica momaka dosjetila su se pa su napravili svileni šal na kome su sa jedne strane portreti Ilije Bozoljca, Janka Tipsarevića, Novaka Đokovića, Viktora Troickog i Nenada Zimonjića, a sa strane je srpski grb. Sa druge strane piše "Davis cup team Serbia CHAMPIONS".
Cijena? "Za tebe 500 dinara". A inače? Kažu - hiljadarka.
U ponudi su bile i vuvuzele, ali sudeći prema atmosferi u Areni: gospođa koja ih je prodavala ne može da se pohvali izuzetnom zaradom.
Djelovala je sasvim obećavajuće gužva koju sam zatekla ispred Beogradske arene oko 12.30, u dvorani je međutim u tom trenutku bilo možda manje ljudi nego napolju.
Iako je to bilo skoro 90 minuta prije početka prvog meča na terenu su već bili Žil Simon i Gael Monfis. Pored terena stajao je Žo Vilfred Conga, a sa nekoliko članova francuskog tima ćaskala je Ameli Morezmo.
Bivša broj jedan teniserka svijeta u Beograd je došla kao stručni konsultant nacionalne televizije. Inače, za potrebe tv prenosa francuska televizija poslala je u Beograd oko 120 ljudi.
Isto toliko ljudi angažovano je i ispred RTS.
Računajte na sve to i skoro 400 akreditovanih predstavnika medija. Dovoljan je to podatak za ilustraciju slike košnice u press centru. Ostala sam potpuno začuđena kada sam čula informaciju da je tu, prije nego što je meč i počeo, popijeno devet frižidera vode.
To je posljedica dobrog jela. A za novinare je, kako i nalažu detaljna pravila Dejvis kupa, pipremljena i topla hrana. Izbor i ukus su dobri, a kolači su još bolji.
Kakva je hrana u VIP-u, nisam uspjela da saznam. Danas.
Među specijalnim zvanicama su i Bata Živojinović, Neda Ukraden, Snežana Samardžić Marković, Željko Joksimović i Jovana Janković, Vladika Grigorije, Marat Safin...
Svi oni, naravno, očekuju pobjedu Srbije.
A kakva su očekivanja Ameli Morezmo pokušala sam da saznam.Međutim, zatekla sam je dok je u pres loži pričala sa svojom francuskom koleginicom. Nije reagovala kada sam je blago kucnula po ramenu, očigledno jer je u tom momentu imala raspravu sa koleginicom.
Krenula je, ja sam je još jednom kucnula po ramenu, a ona se okrenula i naočigled dvadesetak kolega pokazala (mi) srednji prst. Ameli je ne osvrćući se odmarširala tamo gdje je krenula.
Ostala sam u šoku, mada sam odmah shvatila da se to ne odnosi na mene. Francuskinja, sa kojom se Morezmo šalila, pozvala i izvinila mi se uz objašnjenje da je to interna pošalica i da nije upućeno bilo meni.
Ni ostali Francuzi se ne provode tako loše u Beogradu. Tamošnje kolege su mi prepričale impresije njhovih navijača.
Kažu da se prijatno osjećaju u Beogradu, kao i u Areni, a jedino što ih je začudilo je što je publika bila "uspavana" tokom Tipsarevićevg meča. Očekivali su u tim momentima još veću podršku.
(tekst i foto: Aleksandra Petrovski - MONDO)