Sunitske ekstremiste Islamske države Irak i Levant (ISIL) opisuju kao terorističku grupu koja je "previše ekstremna i za Al kaidu".
Oni su zauzeli znatan deo severnog i centralnog Iraka, uključujući drugi po veličini irački grad Mosul i rodni grad Sadama Huseina Tikrit, a planiraju da krenu i ka Bagdadu.
U očekivanju hitne sednice Saveta bezbednosti, "Volstrit žurnal" javlja da je irački premijer Nuri al Maliki tajno zatražio od administracije Baraka Obame da izvede vazdušne udare protiv ekstremista - koji su do četvrtka ujutro prišli na 110 kilometara do Bagdada.
Bela kuća je zasad odbacila tu mogućnost jer, primećuje njujorški dnevnik, ne bi da otvara "novo poglavlje u konfliktu za koji je predsednik Obama insistirao da je okončan kad su Sjedinjene Države povukle svoje poslednje trupe, 2011. godine".
Poznavaoci prilika ukazuju da je hitro zauzimanje Mosula pokazalo kako su sukobi u Siriji i Iraku rezultirali regionalnom pobunom, u kojoj se - kako navodi "Volstrit žurnal' - pobunjenici lako kreću kroz poroznu iračko-sirijsku granicu.
Smrtonosni obračuni počeli su u Mosulu 6. juna i to je drugi irački grad koji je pao u ruke izdanaka Al kaide, pripadnika grupe ISIL. Prethodno ja pala Faludža, ali - kako primećuje Bi-Bi-Si (BBC) - gubitak Mosula je za vladu u Bagdadu mnogo značajniji, jer je reč o glavnom političkom i ekonomskom centru severa zemlje, koji sa 1,8 miliona stanovnika predstavlja i tačku koja Irak povezuje sa Sirijom i Turskom.
Posle američke invazije 2003, Mosul je postao bastion otpora okupaciji, koju je podržava samo kurdska manjina, a ne i većina koju čine Arapi suniti.
BBC ocenjuje da su se znaci normalizacije života u Mosulu pojavili tek 2009. godine, iako je grad ostao uporište džihadista. Sektaško nasilje u porastu je od odlaska Amerikanaca, 2011, a naročito se rasplamsalo otkad je 2013. šiitski premijer Maliki pokrenuo ofanzivu protiv ISIL, dok je činio poteze i protiv opozicionih ličnosti.
Iračka vlada raspolaže bezbednosnim snagama od 930.000 ljudi i "na papiru" se čini da bi trebalo lako da povrate kontrolu od "stotina militanata" koji su zauzeli Mosul.
Međutim, podseća BBC, to se činilo i kad su pobunjenici preuzeli kontrolu nad delovima Ramadija, u zapadnoj provinciji Anbar, kao i većim delom obližnje Faludže. Šest meseci kasnije, pobunjenici još uvek drže ta mesta.
Mnogi pripadnici bezbednosnih snaga su dezertirali, posle brutalnih napada u kojima su pobunjenici svojim protivnicima odrubljivali glave i bukvalno ih razapinjali.
Kako je pisao "Njujork tajms", pozivajući se na izjave lokalnih oficira, iračke bezbednosne snage dnevno su gubile i po 300 vojnika - neki su dezertirali, neki ubijeni, a neki povređeni.
Godine 2009, tadašnji direktor CIA Majkl Hejden zaključio je da je Al kaida "na ivici strateškog poraza u Iraku". Pet godina kasnije, izdanak Al kaide kontroliše stotine kilometara, znatan deo severnog i centralnog Iraka.
Stvar je prilično jasna i odgovor je regionalan: grupa ISIL ojačala je zahvaljujući trogodišnjem građanskom ratu u Siriji, odakle dovodi regrute, sofisticirano naoružanje od 2012.
Na unutrašnjem planu, ISIL koristi nerešenu situaciju između vlade Iraka i manjinske sunitske zajednice, koja premijera optužuje za monopolizaciju vlasti i progone i masovna hapšenja u ime borbe protiv terorizma.
Prema podacima UN, u Iraku je samo prošle godine u nasilju stradalo više od 8.860 ljudi, a ove godine već 4.700. Samo tokom poslednjih obračuna, raseljeno je više od pola miliona ljudi, a na severu Iraka ponestaje hrane, kao i pijaće vode, dok su lokalni medicinski centri zbog borbi nedostupni.
Grupa ISIL je osnovana aprila 2013. godine i praktično je "izrasla" iz Al kaide u Iraku. Iako ih se Al kaida u međuvremenu odrekla, pripadnici ISIL glavni su džihadisti koji se bore protiv snaga Bašara al Asada u Siriji.
Procenjuje se, iako ne postoje precizni podaci, da grupu čine hiljade boraca, a zapadni izveštači iz regiona ocenjuju da se čini da je ISIL oduzela Al kaidi "titulu" najopasnijih džihadista na svetu.
Organizaciju predvodi Abu Bakr al Bagdadi, Iračanin za kojeg se veruje da je rođen 1971. u Samari, severno od Bagdada i koji se pridružio ekstremistima posle američke invazije 2003.
Poznavaoci prilika ocenjuju da je harizma i ratnički duh prilično mladog komandanta grupi privukla mnoge mlade ljude, a profesor Piter Nojman sa londonskog Kings koledža kaže za BBC da se u okviru ISIL bori i 80 odsto svih Zapadnjaka koji ratuju za "pobunjenike". ISIL tvrdi da u svojim redovima ima borce iz Britanije, Francuske, Nemačke, drugih zemalja EU, SAD, iz arapskog sveta i sa Kavkaza.
U Siriji, u zategnutim je odnosima i često u otvorenim okršajima sa ostalim pobunjeničkim grupama, a za razliku od ostalih, delove Iraka i Sirije smatra jednim "emiratom".
Osim gradova koje je u Iraku i zvanično zauzela, grupa je široko prisutna u pograničnom pojasu sa Turskom i Sirijom i čuvena je po brutalnim metodama na teritorijama koje kontroliše.
Ipak, primećuje BBC, tek je zauzimanje Mosula šokiralo svet.
Američki Si-En-En (CNN) primećuje da je već neko vreme "Irak bledeo iz kolektivne svesti".
ISIL, kako opisuje CNN, "grupa koje se odrekla i Al kaida", teži uspostavljanju jednog islamskog kalifata, države koja se proteže kroz ceo region.
U gradovima koje kontroliše u Siriji, ISIL sprovodi stroge zakone - žene moraju da nose veo od glave do pete, a zabranjena je muzika.
Uprkos osvajanjima, američki vojni zvaničnik za CNN ocenjuje da ISIL ipak nije grupa koja može da "zadrži kontrolu" i da njenu "značajnu slabost" predstavlja činjenica da je pokazala da nije u stanju da vlada i da je veoma nepopularna zbog brutalnosti.
Pred povlačenje Amerikanaca iz Iraka - kao što je sada slučaj sa Avganistanom - Vašington je "pregovarao" o uslovima za opstanak svog "vojnog prisustva", no dogovor nije postignut jer iračke vlasti tada nisu pristale da američkim vojnicima daju imunitet od krivičnog gonjenja u toj zemlji.
Amerikanci su obučavali sadašnje snage bezbednosti i, kako navodi CNN, na to su potrošene "milijarde dolara", ali se pokazalo da nisu sposobne da se izbore sa pobunjenicima.
"Rezultat je najverovatniji dalji porast nestabilnosti u Iraku i širem regionu. U trenutku oporavka globalne ekonomije, to bi moglo imati nepoželjan uticaj na naftno tržište", konstatuje CNN.
Takođe, raste briga da bi strani borci mogli da se vrate u zapadne zemlje u kojima imaju državljanstvo, u Evropi i drugde, te da tamo izvode terorističke napade, ukazuje CNN, podsećajući da tu procenu podgrejava i nedavni napad i ubistvo četvoro jevreja u Belgiji, za koje je glavni osumnjičeni radikalni islamista koji je nedavno proveo godinu dana na ratištu u Siriji.
Kako ocenjuje "Njujork tajms", brzo preuzimanje Mosula usmerilo je pažnju na "ograničenja koja je Bela kuća nametnula upotrebi američke sile" u regionu, s obzirom da Vašington ignoriše Malikijev "vapaj" iz Bagdada.
"Volstrit zurnal", pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, navodi da je Irak spreman da dopusti SAD da bespilotnim letelicama gađaju pozicije ekstremista povezanih sa Al kaidom.
"Ne želimo da ulazimo u detalje naših diplomatskih razgovora, ali je vlada Iraka jasno stavila do znanja da im je naša podrška dobrodošla" u borbi protiv ekstremista, izjavila je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Bernadet Mijan, prenosi agencija Rojters.
Kako zaključuje "Gardijan", jedini način na koji bi premijer Maliki mogao da povrati kontrolu na severu je ako uđe u savezništvo sa sunitima u tom kraju, jer - "ako bi jednostavno brutalno okupirao grad sa šitskim trupama i napadao artiljerijom i bombama izgledao bi isto kao njegov sused, Bašar al Asad".
