Grad greha, prostitucije i lake droge. Svima koji nisu išli tamo to prvo padne na pamet, a Amsterdam je više od toga.
Uske, šarmantne ulice se prepliću u lavirintima i pružaju oko 165 kanala - "severna Venecija", iako ima više kanala od Venecije. Kućice sa ogromnim prozorima koje izgledaju kao iz bajke o Ivici i Marici, malo privatnosti ostavljaju stanarima. To valjda i kaže nešto o ljudima ovoga grada, koji malo toga ne ostavljaju u izlog drugima, u svakom smislu reči.
Nastao je krajem 12. veka kao malo ribarsko mesto i dobio ime po brani na reci Amstel. U 17. veku postaje bitan finansijski centar Evrope, poznat po brušenju dijamanata i bankarstvu. S mornarima dolaze i studenti, intelektualci i džez muzičari. U jeku hipi pokreta pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, na ulicama se stvaraju redovi ljudi koji čekaju da kupe opijate.
Pomisao na ovaj grad odmah asocira na reč - sloboda. Divan je osećaj šetati njegovim ulicama, lutati i ujutru popiti kaficu pored kanala gledajući na idilični trg i mostić sa ogromnim brojem privezanih bicikala, dok grickate slatki stropvafl. Šetate i prolazite pored šarene Pijace cveća gde možete kupiti seme lala, bonsai i malene biljke mesožderke. Popričajte sa ljubaznim prodavcima Holanđanima na engleskom, holandskom ili nekom drugom jeziku, jer 86 odsto stanovnika ovog grada su poliglote.
Ako krenete u jednom pravcu, naići ćete na kuću Ane Frank, jevrejske devojčice koja je skrivena u uskom potkrovlju sanjala široko. Ako u svojim lutanjima i gubljenju (a niste bili u Amsterdamu ako se niste izgubili) naiđete na grafite i levičarske natpise, to su ostaci skvoterskog pokreta Amsterdama koji je 1994. učinio da se skvotiranje legalizuje. Sve do 2011.godine bilo je legalno, ali danas i pored sve slobode u ovom gradu, je zabranjeno.
U drugom pravcu od Pijace cveća odjednom nailazite na ulicu prilagođenu LGBT populaciji, nedaleko od Rembrantove kuće. Tu oko Rembrantovog trga je najveselije uveče. Kupujete jeftin pomfrit koga ima na svakom ćosku. Prolazite pored crkve u čijem podnožju vidite pisoar koji najavljuje Četvrt crvenih fenjera sa lepim i mladim damama, mada ne uvek mladim i ne uvek damama, kako stoje u izlozima. One vas zovu i šalju poljupce. Njihova raznolikost je tu da ničiji ukus ne ostane zapostavljen, odoleli im vi ili ne. Ne pokušavajte da ih slikate, jer ćete videti njihovu drugu stranu. Može da se desi i da vam se aparat nađe na pločniku u parčićima. Treba imati na umu i da plava boja svetla na izlogu, za razliku od crvene, ukazuje na to da dama nije oduvek bila dama.
Prolazite pored preplavljujućih PEEP SHOW, SEX SHOP, STRIPTEASE i COFFESHOP natpisa i ako odlučite da krenete ka južnijem delu grada i prođete Leidstratom dok vam tramvaj svira otpozadi da se pomerite u kraj, pored još kojeg DING-DING, sad od bicikliste čijom stazom niste ni videli da hodate, dolazite do Muzejske četvrti. Tu je Rijks – nacionalni muzej, kao i muzej čuvenog slikara Vinsenta Van Goga. Ukoliko ne znate mnogo o ovom ekscentričnom umetniku, na raspolaganju su vam slušalice i informacije na ekranima pored slika u renoviranom velikom kompleksu posvećenom samo njemu. Ako uspete da se otrgnete hipnozi njegovih slika i u dogledno vreme
stignete do vrha, videćete zrna peska koje je vetar naneo na platno i zalepilo, dok je Van Gog slikao na plaži.
Pogledajte foto galeriju:
Sa izazvanom percepcijom prostora od slika, možda još i pod blagim uticajem Amstela koji ste dobili na degustaciji, stižete u obližnji Vondel Park i uživate na travici s veselim mladim ljudima koji sviraju gitaru dok zalazi sunce. Poneki disciplinovani Holanđanin koji trči po parku vas natera da pomislite na sve ono što ste malo pre pojeli i popili, ali - hej, u Amsterdamu ste!
Ako se ipak odlučite da ovu turu ne obiđete peške, već da se nađete s druge strane volana, iz ugla bicikliste zasigurno dobijate prednost. Jedrite ravnim ulicama Amsterdama i zvonite ponekad omamljenim turistima koji su svakako na vašoj stazi, jer staze za bicikl su svuda. Ako biste izašli iz grada, možete da nastavite i do polja lala i vetrenjača.
Sa toliko tabua prikazanih tu naočigled svih, iako se dobar broj turista u njima ne pronalazi, ipak se oseća nevezano i neograničeno društvenim normama i slobodniji da budu ono što jesu, nose osmehe ponosno šetajući ulicama grada. Nabacićete i vi osmeh kako kročite na njegove lepe pločnike i, tražeći ga ponovo, uvek ćete se rado vraćati u Amsterdam, grad kontrasta, grad slobode.
I za kraj se setite, ono što se desi u Amsterdamu, ostaje u Amsterdamu.
Zanimljivosti:
1. Izgled kućica bio je uslovljen porezima u to vreme. Veći bi porezi bili ako bi kuća bila šira, dok je njena dužina bila nebitna. To objašnjava i ogromne prozore sa kukama iznad, s obzirom na to da je nemoguće uneti nameštaj u kuću i odneti ga na drugi sprat uskim strmim stepenicama, već mora da se unosi kroz prozor.
2. U Amsterdamu ima više bicikala nego ljudi. Ko li vozi druge bicikle? Na oko million bicikala, u gradu ima oko 800.000 stanovnika. Pretpostavlja se da razlika ima veze sa ukradenim biciklima.
3. Oko 25.000 bicikala godišnje upadne u kanal, a izvadi se samo oko 8.000.
4. Na grbu Amsterdama može se videti XXX simbol, koji nema veze sa pornografijom. Verovatno ima veze s tim da je Amsterdam bio ribarsko mesto, a u 1. veku Sveti Andrej, koji je bio ribar, razapet je bio na krstu u obliku X.
5. Amsterdam stoji na 11 miliona drvenih stubova tj. šipki koji su zabodeni kroz blato dubine oko 11 m i stoje na pesku ispod, drzeći građevine. Čak 9000 njih drži Glavnu železničku stanicu. Kakav da bude grad koji i sam "igra oko šipke"?
6. Stanovnici ovog grada i Holanđani uopšte, piju najviše kafe na svetu, posle Finaca. Srbija bi bila otprilike na 6. mestu
7. Ovaj grad je jedna od svetskih prestonica sa najviše muzeja. Ima 51 muzej, pokrivajući raznovrsnu tematiku, od poznatih slikara, pa do seksa i marihuana.
8. Ljude koje vidite u gradu su najverovatnije turisti. Godišnje ga poseti oko 20 miliona turista, što je oko 20 puta više od broja stanovnika ovog grada.
9. Stanovnici ovog grada su najviši na svetu. Muškarci su u proseku visoki oko 184 cm, a žene oko 170 cm. Pretpostavlja se da su zaslužni genetika i zdrava ishrana.
10. Na kanalima je oko 2.500 kućica-čamaca. U nekima se živi, dok se druge iznajmljuju.
(Miljan Biočanin)