Koncentracija polena ambrozije, jedne od 24 vrste korova koja ima najviše alergenih svojstava, povišena je tri do četiri puta od uobičajenih vrednosti. Šta da radimo da se ne ugušimo?
"Važno je da ljudi počnu da uzimaju terapiju čim krenu simptomi alergije, a ne da čekaju pogoršanje celokupnog zdravstvenog stanja", kaže za "Politiku" dr Nevenka Dimitrijević, iz beogradskog Doma zdravlja "Voždovac" i dodaje da su najugroženiji žitelji Novog Beograda, dok su nešto manje koncentracije alergena ambrozije zabeležene u centru grada.
Građani se najviše žale na kijanje, kašalj, peckanje u grlu… Lekarske ordinacije posećuju više mlađi nego stariji ljudi, a iskustvo medicinara pokazuje da je dosta njih informisano o tome šta treba raditi u slučaju pojave alergije na polen ambrozije. Pored disajnih tegoba, mogu da se jave i promene na koži u vidu ekcema.
"Ljudi primete da se nešto dešava sa njihovim organizmom i zato traže našu pomoć. Problem nastaje kada se alergen zakači za sluzokožu nosa, izaziva svrab, a ujedno se javlja i providan sekret koji ne može da se zaustavi. Čovek može da ima čak i napade gušenja. Važno je da ljudi počnu da uzimaju terapiju čim krenu simptomi alergije, a ne da čekaju kompletno pogoršanje zdravstvenog stanja", ističe dr Dimitrijević.
Kako bi se izbegao kontakt sa polenom, stručnjaci savetuju izbegavanje šetnji u ranim jutarnjim satima, kada ga ima najviše u vazduhu. Potrebno je češće menjati posteljinu i boraviti u klimatizovanim prostorijama.
"U septembru, osim glavnih, cvetaju i bočne grane ambrozije pa zato ima više polena. Nije svejedno da li smo bombardovani povećanom koncentracijom ovog polena tri ili 20 dana. Ukoliko narednih dana ne bude padala kiša, biće još više polena ambrozije, koji trenutno vetar donosi iz Vojvodine. Zato je važno da alergične osobe izbegavaju boravak u prirodi, a tek u kasnim popodnevnim satima smeju da izađu u šetnju. Bitno je i da po povratku promene garderobu i operu kosu.
Često nas ovih dana ljudi zovu da pitaju gde mogu da otputuju kako bi se zaštitili od povećane koncentracije polena u vazduhu. Savetujemo im odlazak na more ili na Zlatibor", ističe Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Istraživanja pokazuju da na užem području prestonice ima oko 15 miliona biljaka ambrozije, to jest pet do deset biljaka na svakog stanovnika.
Ne postoje zvanični podaci, procenjuje se da je oko 70.000 Beograđana alergično na polen ambrozije i da svaki osmi čovek na svetu i svaki peti stanovnik naše zemlje ima alergiju na ambroziju.
Čestice ove korovske biljke vetrom mogu da se prenose na velike razdaljine, pa ovaj korov za godinu dana može da se raširi čak i do 20 kilometara u prečniku.