• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako društvene mreže utiču na "druženje uživo"?

Autor mondo.rs

Koliko puta ste čuli rečenicu: "Digni glavu sa tog telefona!" ili: "Da li vi, deco, danas, uopšte znate da se družite bez telefona?". Pročitajte zanimljivo istraživanje na ovu temu.

 Kako društvene mreže utiču na "druženje uživo"? Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Da li su, zaista, osnovane tvrdnje da su nam društvene mreže "oduzele pravo" na druženje? Da li smo, zaista, postali takvi telefonski/kompjuterski ovisnici da više ni ne znamo da se družimo?

Na ovu temu sprovedeno je istraživanje  među osobama uzrasta od 15 do 25  godina u Srbiji, koje je pokazalo da mladi ne komuniciraju samo putem digitalnih kanala, već provode  približno isti udeo slobodnog vremena, oko 25 odsto, u online komunikaciji sa prijateljima i  druženju uživo - bilo da je reč o ispijanju kafe ili odlasku na užinu sa društvom.

Takođe, 92 odsto njih bi između uživanja u kafi sa prijateljima i Facebook-a bez razmišljanja odabralo kafu.

"Problem nastaje kad se druženje na mreži i druženje uživo događaju istovremeno. Sigurno vam  se desilo da ste se sa prijateljima našli na kafi, a da je za to vreme neko od vas kuckao poruke", primećuje radio i TV voditelj Dragan Ilić, inače psiholog po obrazovanju.

Trećina mladih ljudi ovo ponekad praktikuje, oko pet odsto se izjasnilo da to radi redovno, dok samo četvrtina tvrdi da skoro nikada ne ’tekstuje’ (razmenjuje poruke) dok je sa prijateljima.

"Svakodnevno preplitanje žive i internet komunikacije samo pokazuje da je danas nemoguće povući jasnu razliku između realnosti i sajber sveta", dodaje Dragan Ilić. 

U Srbiji je 94 odsto mladih aktivno na nekoj od društvenih mreža ili koristi aplikacije za  komunikaciju. Razlozi za korišćenje digitalne komunikacije se razlikuju od slučaja do slučaja, pa  tako 42 odsto ispitanika, većinom ženskih, nikad nije poslalo zahtev za prijatelja putem  Facebook-a osobi koju nisu poznavali pre toga, dok je 15 odsto ispitanika, mahom muških, uradilo to više od 26 puta, prema rezultatima istraživanja.

Pokazalo se da korist od širenja mreže virtuelnih prijatelja može da bude višestruka - čak 68 odsto ispitanika veruje da prijateljstvo sa društvenih mreža može prerasti u pravo prijateljstvo, ali i u ljubav.

Istraživanje pod nazivom "Friendship module", izrađeno u novembru 2016. godine za potrebe kompanije Nestlé, sproveo je GfK na uzorku od 400 učesnika uzrasta od 15 do 25 godina, na nivou cele Srbije i uzorku koji je činio podjednak procenat muške i ženske populacije

Prema brojkama, njihova pretpostavka je ispravna¸ pošto je komunikacija na društvenim mrežama u 23 odsto slučajeva bila početak emotivnih veza.

"Društvene mreže su odlično sredstvo za pronalaženje potencijalnih prijatelja i partnera. Skraćuju vreme upoznavanja i olakšavaju mladima odabir njima zanimljivih ljudi. Njihove bake i deke šetale su korzoom satima, kako bi upoznali nove prijatelje ili videli simpatiju. Njihovi roditelji su visili po klubovima da bi upoznali metalce, šminkere ili pankere. Mladi danas sve to mogu da  rade ukoliko žele, ali i ne moraju, jer podjednako zanimljive ljude mogu pronaći i na mrežama", kaže Ilić.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop