Dobro, možda ne baš svi mi, ali žene... sasvim sigurno. Čak i ako odbijaju to da priznaju.
Pre nego što pomislite "evo, JA ih ne volim", ako ste žensko, samo da vas pitamo... ali da odgovorite sasvim iskreno... dijamant biste odbili? Teško... A suština je - ista.
Pa, zašto ljude toliko privlači sjaj?
Kulturološki gledano, jednostavno je. Blistave stvari volimo jer su kroz istoriju bile simbol bogatstva, statusa i moći. Ali, koreni te gotovo "hipnotičke" moći koju nad nama ima (skoro) sve što sija, još su dublji.
Antropolozi su primetili da su mnoge stare sakupljačko-lovačke plemenske zajednice svetlucave predmete povezivale sa duhovnim moćima.
Čak su i praistorijski ljudi glačali svoja oruđa i (naročito) oružja od kosti dok ne bi poprimila blistav sjaj.
Ali, postoji tu i nešto malo više od "ooooo, kako je lepo" fenomena. Bebe, na kraju krajeva ne mogu da razlikuju dijamantima optočen "roleks" od plastičnog sata, pa ipak, pre će u usta gurnuti ovaj prvi, ako im se pruži prilika da biraju, iako pojma nemaju ni šta je sat, ni šta su dijamanti. Šalu na stranu, bebe zaista više privlače sjajni predmeti od onih čija je površina mat.
A za to postoji i evolutivno objašnjenje. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Hjustonu pokazalo je da naš impuls da posegnemo za nečim svetlucavim zapravo potiče od našeg instinkta da tražimo vodu.
Prema ovoj teoriji, ljudska potreba da uvek imamo dovoljno vode na raspolaganju, naše pretke vodila je u potragu za svetlucavim potočićima i bistrim jezerima... A nama je "u nasledstvo" ostavila ljubav prema sjajnim, svetlucavim sitnicama.