Interesantna priča stiže nam iz Beograda. Iako naslov govori drugačije, nama je ipak bila smiješna... :) Uživajte!
Nije smešno
Ej, breeeee!!! Pa mnogo mi je drago da se konačno vidimo! Joj, što si slatka! Odlično mi izgledaš. A frizurica!!! U, mačko. Cveta ljubav, a, a? Ma, je l’ realno da se nismo videle dva meseca?! Kravo jedna! Ma, šalim se, bre, cico. Znam kako je, ništa mi ne pričaj! Vidi što je sladak ovaj kafić, je l’ da? Prestala da pušiš? Au, ma je l’ realno? Ja ništa nisam prestala. Znači, vidim, ti si mi super! Ako, svaka čast kad možeš!
Ja više ne mogu.
Ne pitaj me!
Kakvo je stanje?
Stanje je sranje! Uobičajeno, da, da.
Samo se ti smej!
Neću bre više!
Što sam bila glupa, bila sam. Dosta! Serem ti se ja u muškarce! Koji će mi!
A stvarno, nemoj da se smeješ!
Samo svoje dupe gledam! Ima sad da vežbam svaki dan, da pročitam one knjige što sam kupovala, pa hobi neki… Biljke! Obožavam cveće! Pa, da! Znaš da volim ! A što ne bih ja, na primer, gajila kale? To zvuči ko elegantan posao. Našla sam na netu.
Tebi smešno, meni nije uopšte. Realno, da odem negde u divljinu, u neki manastir samo da se sklonim od svih budala! Ne zna čovek više je l’ on lud ili svi oko njega.
Nego, kakve sam kurate sreće, mene bi i u manastiru neko jebao u mozak.
Ne mogu više da slušam prazne priče, da se smeškam... Pravo da ti kažem, umorila sam se od toga. Svi nešto upakovani, smeškamo se, a u sebi vrištimo.
Ko ih jebe!
Nego, znaš, htela sam da te pitam. Ono, nemoj pogrešno da me razumeš, znaš da se trudim da budem karakter, pa me sjebu očas posla. E, jeste… Jebi ga! Slušaj! Šta misliš o ovoj novoj aplikaciji?
Kako kojoj, nemoj da se praviš luda? Znaš, znaš! E, nabijem te na kurac tako finu! Ovaj Changer. Pa, znam da si čula, nego se praviš. Ne znaš šta je? Pa, da! Mutava ceo život!
Znači ovako. Smislili su nešto što se zove emotivna fantastika! Znači, osećaš se loše, ostavio te dečko, riknuo ti pas, umrla ti keva, otkud znam, u kurcu si…
E, odeš na aplikaciju i klikneš tamo koje emocije želiš da se rešiš.
A, nemam pojma! Nemoj sad da smaraš. Je l’ ti ličim na nekog iz CERN-a? Pa, otkud znam! Nešto preko palca, senzori, pičke materine…
Ma, jel čuješ ti mene! Kažu sve! Znači, sve zavisnosti. Da! Od telefona, neta, seksa, droge… Sve emocije, normalno! Aman sve! Klikneš i gotovo. Pa, da. Valjda. Nemam pojma.
Mislim, pazi. Kontam da stvarno može da ima smisla za neke situacije.
Znaš ono kao, keva sahrani dete i hoće da umre od tuge. Pa, humano je da klikne. Nek se olakša, što da se pati do kraja života. Pa, realno!
Nego ove male profuknjače, to bi se navuklo, pa bi kliktalo za svaku budalu.
E, pa da!!! A marš, kravo jedna!!! Odmah si me pročitala, a? Pa, nije baš da sam razmišljala, ali kao…
Šta misliš ti, a? Malo samo da mi pročisti karmu, ono sto posto sam u nešto nagazila kad me ovako neće. A? Pa, ne znam. Lakše je. A možda mi bude lepo pa se navučem. Ne bi me čudilo i tu muku da zapatim…
Ma, jebote, pusti mene. Ana i njene priče… Nego, šta ima kod tebe?
A je l’ me zajebavaš?
Srđan Miljević
Beograd
......
(Priča "Nije smešno" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 2" i biće objavljena u istoimenoj knjizi, u izdanju kuće Imprimatur. Sve priče koje objavljujemo online možete pratiti i preko naše facebook stranice "Priče iz Komšiluka")