"Od kako pamtim, oca me je bilo stid. Posedovao je malu farmu svinja i svakodnevno dolazio u školu da pokupi pomije. Sa svakom isipanom kofom splačina u sivo metalno bure pojačavao se moj sram..." Zeznuta priča iz Prokuplja
.......
Te večeri u Okseru za kartaškim stolom, moj ujak beše uveren da je dvadeset dovoljno da dobije ruku. Dvadeset u ajncu i nije tako loše da prosedi igrač preko puta nije imao devetnaest, kazao: Još jednu! I izvukao dvojku tref.
Spas je pokušao pronaći u Bibliji: ...I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni? ... A On reče mu: Ako želiš ući u život, drži zapovesti. Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedociš lažno; Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe...
Bar nisam ubio. Mogu se još prošvercovati i ući u carstvo nebesko – pomislio je zaklopivši Bibliju.
"Kome sam ja uopšte bitan?! Ne pamtim da je iko ikad rekao da me voli. Jedino me tim rečima, u iznajmljenom sobičku kraj železničke stanice, lagala ona kurva tužnih očiju. Ko što je lagala da joj je novac potreban za lečenje osmogodišnje ćerkice koja živi sa njenom majkom u Temišvaru. Jedno blistavo majsko jutro me zateklo u nakrivljenoj kućici nedaleko od stare korozivne lokomotive ostavljene ko zna kad da miruje na koloseku. Elena beše otišla na razgovor za posao. Jedina knjiga u prostoriji bila je Joneskova 'Elegija za sićušna bića'. Na prvoj strani, u posveti: 'Dragoj Eleni, od profesora...' Bar me za ime nije lagala. Tog profesora književnosti je povremeno spominjala. Govorila kako ga obožava. Službe državne bezbednosti tadašnjeg režima proglasile su ga disidentom i umalo osudili zbog pedofilije. Srećom nije bilo dovoljno dokaza, govorila je. ...Zgužvana posteljina. Fotografija neuhranjene devojčice na stočiću kraj kreveta. Figurina balerine od crnog alabastera. Stari brojevi modnog časopisa razbacani po stolu. Pod stolom porculanska kutijica za nakit, uglavnom bižuterija. Karminom umazano ogledalo. Vrh čarape iz loše zatvorene fioke. Neoprani tanjiri u sudoperi. Dosadno zujanje muve u ef-tonu male oktave. Ljubičice u čaši. Pored, poklopljena pepeljara i prekjučerašnji Figaro. Loše nameštena staza na hodniku. U uglu karirani kišobran. Par drečavih cipela i lake platnene patike. Kozmetika svih veličina, oblika i boja. U jednom delu ormarića glicerinska krema, otpečaćeno pakovanje kondoma i vitamini B kompleksa, u drugom nekoliko četkica za zube i plastični roze brijač. Parket zaškripa nadomak širokog ležaja. Tu su mnogi spuštali svoja stopala ustajući sa kreveta. Uz zid užurbano se penjala bubašvaba. Zatežući čaršave primetio sam trag olovke napravljen tokom poslednje moje posete. Popunjavao sam ukrštenicu dok se Elena tuširala. Dve nedelje nije prala posteljinu!? Pod jastukom donja vilica, na čaršavu spajalica, parče čačkalice i kremen od upaljača. Mrlje i mrvice. Roršah. Ne znam zašto sam toga jutra zgrabio čaršav i odneo ga sa sobom ne sačekavši Elenu. Kao dokaz valjda. Za šta? Ko da sâm Torinski pokrov nosim na analizu autentičnosti relikvije. Znoj mnogih tela; krv nulte grupe; četiri uzorka sperme; trideset dlaka, najviše Eleninih ali i od osmoro drugih; urin sudije sa upalom prostate, onog što je zaboravio donju vilicu; suze impotentnog industrijalca koga kod kuće čeka duplo mlađa lepotica; slina studenta, jednog od retkih koji je uvek koristio kondome. Sasvim dovoljno dokaza da se reši misterija svete Elene Temišvarske. Koja misterija? Istina je da sam Elenino platno u koje je uvek bilo umotano njeno telo sa još po jednim, bacio u prvi kontejner. ...Ukrao sam. Kao dete, iz kamiona zdipio veliko pakovanje žvakaćih guma. ...Od kako pamtim, oca me je bilo stid. Posedovao je malu farmu svinja i svakodnevno dolazio u školu da pokupi pomije. Sa svakom isipanom kofom splačina u sivo metalno bure pojačavao se moj sram i nestajao delić moga poštovanja prema njemu. Majkin i očev grob godinama nisam obilazio. Strašno je što se ne mogu setiti godine očeve smrti. Znam samo da su ga neki seljaci našli kraj obora, sa glavom u blatu. Srce. ...Mama je umrla za vreme olimpijskih igara u Barseloni. Ne znam od čega je bolovala. ...Bratovljevu decu doživljavam kao male glodare, u isto vreme ljubomoran što su te drage životinjice samo njegove. On ima o kome da brine, za koga da živi. Ja mora da sam pijan bio kada sam oženio onog namćora. Šta me je tada privlačilo na njoj ne mogu dokučiti ni dan danas. Sećam se njenih razigranih veselih očiju, ne i dana kada je nestalo sjaja u njima. Na kraju sam uradio jedino što je preostalo - prodao dušu đavolu. ...Ništa više nema smisla."
Zavezao je uže o gvozdenu gredu i popeo se na okrenutu limenu kantu do pola ispunjenu katranom. U jednome svodu katedrale dominira veliki ukrašeni krst, dok se nasuprot njega nalazi figura Hrista na magarcu. Između krakova krsta su četiri kruga okružena anđelima. Anđeli takođe jašu. Na drugoj freski Hrist na konju i jahači Apokalipse.
Pre no što je vrhom prašnjave cipele uspeo da odgurne pocrnelu kantu učini mu se da čuje lopticu kako se odbija o zidine Sent Etjenske katedrale i suvoga grla prozbori: Neko se igra palote.
Milenko Stojanović
Prokuplje
....
(Priča "Moj ujak" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 2" i biće objavljena u istoimenoj knjizi, u izdanju kuće Imprimatur. Sve priče koje objavljujemo online možete pratiti i preko naše facebook stranice "Priče iz Komšiluka")