Svi se povremeno suočimo sa problemima i neuspesima. To je neizbežno, i baš zbog toga je jako važno kako na njih reagujemo.
Neuspesi i problemi su sastavni deo života, i nije nimalo neobično da osećamo bes kada se dese nama. Kakve ćete sledeće korake da preduzmete zavisi od toga kako reagujete na neuspeh ili problem.
Bez obzira na to da li je reč o svađi sa partnerom ili možda niste dobili unapređenje koje ste očekivali, suočeni ste sa nekom bolešću ili povredom... činjenica je da ćete se sa nekim problem suočiti kad tad, a taj problem bi mogao u vama da izazove i vrlo negativne emocije.
Psiholog dr Stiven Džozef kaže da postoje tri načina na koje se ljudi suočavaju sa problemima i neuspesima: fokusiranje na probolem, fokusiranje na emocije i izbegavanje.
Kada se neko fokusira na problem, on sagledava situaciju iz više perspektiva, traži pomoć ako mu je potrebna, i ostaje fokusiran sve dok ne nađe rešenje. Ako smatra da ne može da reši situaciju, jednostavno "ide" u drugom smeru ili nastavlja dalje. Psiholog smatra da su glavni problem ovakvog pristupa problemima negativne emocije.
"Ako se ne suočimo sa svojim emocijama, teško je da jasno mislimo o problemu, a kada smo suočeni sa problemom, to je ono što treba da radimo", kaže on.
Psiholog Elison Stoun kaže da je bes kao emocionalani alarmni sistem. "Bes šalje signal za pomoć mozgu u vezi sa tim kako se osećate, kako reagujete na spoljašnji dogašaj. Bilo kakvo negativno osećanje – strah, stres, stid, odbijanje – verovatno će izazvati bes", smatra Stoun.
Kada ste besni, vrlo je moguće da biste voleli da se negde sakrijete, "isključite" i jednostavno izbegnete problem. Džozef kaže da izbegavanje, kada je reč o emocijama i problemima, neko vreme može da "radi" jer možda u trenutku niste spremni da se suočite sa traumom ili bolnom situacijom. Ali, izbegavanje nije nikakvo dugoročno rešenje, naprotiv.
"Izbegavanje sprečava ljude da se suoče sa svojim problemima i emocijama i da ih prevaziđu", smatra on.
A bes, kada se sa njim ne suočite ili ga ne izbacite iz sebe, može da postane destruktivan. Na primer, ako imate naviku da bes zakopavate duboko u sebi, moguće je da ćete biti skloni napadima besa kada imate "okidač".
Osim toga, zbog besa u sebi nećete moći ni da sagledate problem realno, pa samim tim smanjujete i šanse da ga rešite. Što bolje prihvatite svoje emocije, ispoljite ih i nastavite dalje, to ćete moći jasnije da razmišljate i brže rešite problem.
Činjenica je da je bes ponekad prirodna reakcija na određene situacije. Ali, ako naučite da bolje kontrolišete svoje emocije, a pre svega bes, bolje ćete rešavati probleme ili se suočavati sa neuspesima. Za to je potrebno malo vežbe, ali recimo da vam tehnike dubokog disanja ili meditacija mogu pomoći da se smirite.
Takođe, i dobar trening, šetnja, zapisivanje osećanja kako biste se oslobodili besa, mogu da pomognu.
Dakle, kada se suočite sa neuspehom ili problemom, ono što je važno je da najpre dobro razmislite o svojim emocijama, da ih prihvatite, da se smirite ukoliko ste besni. Tek onda, bistre glave, razmislite o rešenjima problema i videćete koliko ćete ih lakše pronaći.