• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Uticaj inflacije: Građani povlačili štednju da bi pregurali krizu

 vesna.jpg
Autor Vesna Kerkez

Oročena štednja čini 72 odsto ukupne štednje stanovništva i manja je za 157,1 milion КM

 Podaci Agencije za bankarstvo o 2022 Izvor: Mondo - Slaven Petković

Štednja stanovništva u bankama u Republici Srpskoj u trećem kvartalu ove godine manja je za 211 miliona KM ili 5 odsto u odnosu na kraj 2021. godine, piše Srpskainfo

Po podacima Agencije za bankarstvo RS, ukupna štednja stanovništva iznosi oko 2,3 milijardi KM.

Oročena štednja čini 72 odsto ukupne štednje stanovništva i manja je za 157,1 milion КM ili 9 odsto. Štednja po viđenju bez tekućih računa stanovništva čini 28 odsto ukupne štednje stanovništva i manja je za 90,7 miliona КM ili 12 odsto.

Tekući računi građana su povećani za 36,8 miliona КM ili 3 odsto.

Kako navode u ovoj Agenciji, ukupni depoziti u bankama iznose oko 7,3 milijardi KM i bilježe pad od 163 miliona КM ili 2 odsto u odnosu na kraj 2021. godine.

Najveće smanjenje depozita desilo se u prvom kvartalu 2022. godine “zbog geopolitičkih dešavanja izazvanih sukobima između Ukrajine i Rusije koji su uticali na poslovanje „Sberbank“ a.d. Banjaluka (odliv depozita), postojećeg rasta inflacije (koja destimuliše štednju), kao i medijskih natpisa vezanih za sudski spor jedne banke (povećanje njenog reputacionog rizika)”.

Međutim, ako se posmatra samo drugi i treći kvartal evidentno je poboljšanje, u smislu zaustavljanja trenda pada depozita na nivou sektora.

Prema sektorskoj strukturi, pad depozita imali su sektori koje čine 70,1 odsto u ukupnoj strukturi depozita, a to su: depoziti stanovništva (5 odsto), depoziti Vlade i vladinih institucija (4 odsto), depoziti banaka i bankarskih institucija (9 odsto), i ostali depoziti (15 odsto). Rast depozita imamo kod sektora koje čine 13,8 odsto ukupnih depozita, a to su: depoziti javnih i državnih preduzeća (14 odsto), depoziti neprofitnih organizacija (15 odsto), depoziti nebankarskih finansijskih institucija (4 odsto), dok su depoziti privatnih preduzeća i društava na približno istom nivou (bilježe blagi pad od 0,1 odsto i čine 16,1 odsto ukupnih depozita).

Depoziti u domaćoj valuti čine 68,6 odsto ukupnih depozita i bilježe pad od 1 odsto, dok su depoziti u stranoj valuti imali pad od 4 odsto. Pad dugoročnih depozita je 11 odsto, dok su kratkoročni depoziti rasli za 2 odsto.

(MONDO)

Možda će vas zanimati

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE